Хоће ли Путин убедити САД да постану чланица ОПЕК++

„Москва је спремна и на сарадњу са Вашингтоном, како би се тржиште нафте избалансирало, а производња смањила“, истакао је Путин

Русија у нови договор са највећим светским произвођачима и извозницима нафте неће ући ако у њему, поред чланица Организације земаља произвођача нафте (ОПЕК) не буду учествовале и Сједињене Америчке Државе (САД). То је једна од кључних порука Русије, земље која се са САД и Саудијском Арабијом смењује на трону највећих произвођача “црног злата” на планети. И, то је недвосмислена порука лично руског председника Владимира Путина америчком колеги, Доналду Трампу.

„Неопходно је узети у обзир интересе свих партнера када је реч о енергетском тржишту, само у том случају је могуће постићи праведан договор и избаласнирано тржиште. Русија никад није тежила ка томе да цена нафте буде изузетно висока или пак изузетно ниска. Русија се увек залагала за дугорочну стабилност на енергетском тржишту“, категорично је рекао Путин на састанку са представницима руског нафтног бизниса.

ПУТИН ОД САД ТРАЖИ ДА ДЕЛЕ ЦЕНУ СПАСАВАЊА ПЕТРОЛЕЈСКОГ БИЗНИСА
Министри енергетике ОПЕК-а и група независних произвођача “црног злата”, предвиђених Русијом највероватније ће у понедељак на видео конференцији разговарати о могућим решењима за петролејски бизнис јер се цена барела “стрмоглавила” на око 20 долара, што никоме од њих не одговара.

Међутим, за разлику од ситуације када је, приликом прошле ценовне кризе на светском тржишту сирове нафте Русија са чланицама ОПЕК-а успела да нађе заједнички језик и постигне свима, мање – више, прихватљив договор о смањењу производње и пласмана нафте, чиме су успели да цену која се опасно приближила цифри од 30 долара за барел подигну у неким моментима и до 80 долара, Москва сада од свих тражи да поделе цех спасавања не само петролејског бизниса у својим земљама већ и прихода у државне буџете.

„Све земље су заинтересоване за дугорочну стабилност на нафтном тржишту. Став Русије је да је неопходно ујединити напоре како би се то постигло, а Москва је спремна и на сарадњу са Вашингтоном, како би се тржиште избалансирало, а производња смањила“, истакао је Путин.

Посебно истицање Вашингтона не треба да чуди јер, САД су свих ових година избегавале да са осталим земљама произвођачима нафте поделе терет балансирања тржишта смањивањем производње и понуде на тржишту. Када је Русија почела да сарађује са ОПЕК-ом и овај картел надоградила тако да се већ неколико година чека шта ће урадити ОПЕК+ (чланице ОПЕК-а и независни произвођачи нафте предвођени Русијом) САД су профитирале. Не само да су развијале и повећавале производњу сирове нафте и природног гаса из шкриљаца већ су отпочеле, после четири деценије мораторијума, чак и са извозом сирове нафте.

САУДИЈСКА АРАБИЈА КАО ПИОН САД
У целој тој петролејској саги Саудијска Арабија је углавном била пион САД. Саудијци су то чинили углавном из политичких разлога – да би обезбедили подршку Вашингтона за своју позицију на Блиском истоку, па и шире. А САД су, веште у политичким замешатељствима, “закувавале” ситуацију у Персијском заливу и обећавале стабилност коју ће донети носачи авиона и санкције непослушнима.

Да подсетимо, прва вештачка изазвана криза с ценом нафте наудила је Русији, против које је посебно била уперена али и осталима. Саудијска Арабија почела је да размишља о томе да своје будуће приходе мора пунити и на други начин осим из нафтних и гасних бушотина. Али, Русија се много брже опоравила јер је истовремено била суочена и са америчким и санкцијама ЕУ због гасне кризе са Украјином. Опоравила се економски, јер је јачала остале секторе своје привреде. Јачала је, такође, и политички, јер су европске земље схватиле да не могу без енергетске и свеколике сарадње са Русијом. Не треба занемарити ни јачање сарадње Русије са Кином – не само у сектору енергетике.

Американци су, такође, морали да признају да не могу без економске сарадње са Русијом – упркос свим својим и међународним санкцијама којима су кумовали. Да иронија буде већа, САД увозе и руски гас и руску нафту, посебно деривате. Ову другу светску кризу цена сирове нафте изазвала је Саудијска Арабија, односно, принц престолонаследник Мохамед бин Салман, који изгледа није схватио да се Русија није прикључила картелу ОПЕК да би спашавала свој бизнис већ да би из прве руке могла да утиче на планетарни петролејски бизнис.

Било је Русима, наравно, јасно током претходних неколико година да је њихов договор са чланицама ОПЕК-а веома користио америчким нафташима. Зато су почетком ове године пустили саудијског принца да се заигра у својим наивним покушајима да их претњом о превеликој производњи и пласману своје нафте наговори да руски произвођачи опет смање своју производњу и продају. Да смање своју зараду. Због појефтињења сирове нафте на светском тржишту Саудијска Арабија је, према писању саудијске агенције последњих дана ове недеље позвала да се хитно одржи састанак чланица ОПЕК-а, како би се постигао споразум о стабилизацији тржишта нафте.

ТРАМП, НАВОДНО, НИЈЕ НИШТА ОБЕЋАО РУСИЈИ И САД
Пре тога је амерички председник Доналд Трамп разговарао телефоном и са Путином и са Бин Салманом. У свом маниру бизнисмена – самозваног господара света Трамп је у четвртак изјавио да су оба саговорника пристала да смање понуду сирове нафте на тржишту за 10 до 15 милиона барела дневно.

Реч је о количини од 10 до 15 одсто укупне глобалне понуде, што би било највеће смањење понуде у историји, коментарисао је Ројтерс. Трамп је, такође, рекао да није направио никакве уступке Саудијској Арабији нити Русији, попут понуде смањења америчке производње. „Они желе да смање производњу, и то би било добро за њихове земље. Нисмо разговарали о уступцима САД”, рекао је Трамп на прес-конференцији, одговарајући на питање новинара да ли је обећао неке уступке у смислу смањења производње нафте у САД.

Занимљиво је да Ројтерс наводи да такав потез забрањују амерички закони о заштити равноправне тржишне утакмице. А да амерички регулатори могу да ограниче производњу тврди Девин Мекдермот, аналитичар Морган Стенлија који у изјави коју преноси Билтен ННКС каже: „Од 1930-их, америчке државе имале су овлашћења да ограниче производњу нафте и гаса како би подржали цене нафте. Иако се ова пракса данас не користи широко, федерални и државни регулатори и даље имају могућност постављања ограничења на нивое производње”.

Русију, види се из Путинове изјаве, не занима да ли су САД тако нешто до сада практиковали или не. Руски председник је, наиме, поручио да је за Русију веома комфорна цена од 42 долара за барел и да је руски буџет „набаждарен“ на ту цифру.

САДАШЊА ЦЕНА НАФТЕ НИКОМЕ НЕ ОДГОВАРА
Та цифра, међутим, није комфорна за америчке произвођаче нафте из шкриљаца. Јер, компаније из овог сектора су оптерећене великим задужењима и прети им банкрот. Треба рећи и то да светском тржишту нафте никако не погодује планетарна пандемија корона вируса. Јер, привреде у више од 200 земаља где је епидемија захуктала стају. А тиме стаје и потрошња нафте.

Видео конференција у понедељак сигурно неће испунити Трампове жеље да Русија и Саудијска Арабија за САД „ваде кестење из ватре“. Не зато што не могу већ зато што је Путин рекао да неће. Саудијски принц и да хоће то не може да нареди. Зато треба очекивати и трансформацију картела ОПЕК – коју, иначе, многи већ поодавно најављују.

САД, где коронавирус, такође, хара су отвориле складишта за своје произвођаче сирове нафте. Вашингтон најављује и помоћ овом сектору своје привреде. Али, ако Трамп озбиљно не схвати Путинову поруку, и не делегира своје најближе сараднике да са чланицама ОПЕК+ седну за преговарачки сто нафтна криза у САД ће још више погоршати рецесију са којом је ова земља већ суочена. За очекивати је, дакле, да САД буду чланица неке нове ОПЕК++ асоцијације.

 

Аутор Јелица Путниковић

 

Насловна фотографија: Evan Vucci/Associated Press

 

Извор Спутњик, 04. април 2020.