Amerika na istorijskoj prekretnici

Bile su potrebne samo tri nedelje pandemije da obe velike stranke u SAD odustanu od svojih principa koje zagovaraju godinama. Amerika više nikad neće biti ista

„Budite sigurni u to gospodine, kada čovek zna da će biti obešen za dve nedelje, njegov um postaje čudesno izoštren“, rekao je Semjuel Džekson. A ono što važi za ljude, važi i za nacije. U ponedeljak je doktorka Debora Briks – koordinatorka mera protiv koronavirusa pri Beloj kući – prognozirala nekih sto-dvesta hiljada smrtnih slučajeva u Americi usled pandemije, i to „ukoliko sve uradimo gotovo savršeno“. Složila se sa procenom doktora Entonija Faučija da ukoliko „ne učinimo ništa“, američke žrtve će iznositi 2.2 miliona.

Ta cifra od dva miliona mrtvih je duplo veća nego sve naše žrtve od Američke revolucije, preko Građanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata, do Koreje i Vijetnama. Ovo zaista čudesno izoštrava um. Sada dodajmo ovom pomoru naših sunarodnika i kolaps tržišta koji je strmoglaviji nego kolaps iz 1929. i depresija iz tridesetih godina prošlog veka. Analitičari sa Volstrita govore o nestanku 30 odsto našeg BDP-a i nezaposlenosti koja bi mogla da dosegne 35 odsto.

NEDELjE PREOKRETA
Koliku razliku može da napravi jedan jedini mesec. Dana trećeg marta, na „super-utorak“ (Super Tuesday – dan u kom se tradicionalno, u najvećem broju američkih država, tokom februara ili marta održavaju stranački izbori za predsedničke kandidate, prim. prev.), bili smo usred 14 preliminarnih nadmetanja za predsedničke kandidate, nakon što je Džo Bajden odneo zapanjujuću pobedu u Južnoj Karolini, čime je zaustavio nalet senatora Bernija Sandersa ostvaren pobedama u Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi.

Ono što je mart 2020. proizveo, i što izgleda da nagoveštava, jeste talas promena u američkoj istoriji. Radi se o istorijskoj prekretnici, o događaju nakon kog se stvari nikada neće vratiti na ono što su bile. Kriza izazvana koronavirusom deluje kao jedan od tih epohalnih momenata koji menjaju izgled države i sam kurs republike.

Razmotrimo šta se dogodilo za protekle tri nedelje. Republikanska stranka – stranka koja se zalaže za što manju državnu intervenciju i izbalansiran budžet, odobrila je sa svega jednim glasom neslaganja pomoćni paket u vrednosti od dve hiljade milijardi dolara. A sada se priča o drugom istom takvom paketu, ovaj put za infrastrukturu. Republikanski Senat i predsednik su, za jedan mesec, uvećali federalni budžet za 50 odsto, a nastoje i to da dupliraju.

 Predsednik SAD Donald Tramp u Ovalnom kabinetu potpisuje zakon o ekonomskom paketu pomoći za ublažavanje posledica koronavirusa, 27. mart 2020. (Foto: Erin Schaff/Pool via Getty Images)
Predsednik SAD Donald Tramp u Ovalnom kabinetu potpisuje zakon o ekonomskom paketu pomoći za ublažavanje posledica koronavirusa, 27. mart 2020. (Foto: Erin Schaff/Pool via Getty Images)

Godinama su demokrate trubile o Trampovom preuzimanju ovlašćenja drugih grana vlasti. Sada demokrate zahtevaju objašnjenje zašto Tramp nije ugasio ekonomiju predsedničkim dekretom i zašto nije upotrebio svoju latentno diktatorsku moć da naredi američkim kompanijama da počnu da proizvode ono što je neophodno za bolnice širom zemlje. Demokrate, koje su dugo optuživale Trampa za ksenofobiju i rasizam zato što je nastojao da zatvori granice za migrante koji ilegalno ulaze u SAD, sada ćute dok Tramp zatvara Ameriku za ostatak sveta.

Najveći zaštitnici Prvog amandmana koji govori o slobodi štampe sada traže da se Trampovi brifinzi iz Bele kuće ne prenose preko televizije jer predsednik iznosi propagandu i laži. Problem je što ljudi to gledaju i podržavaju stavove koje mediji osuđuju. Ukoliko su ljudi u krizi spremni da odbace svoja životna uverenja tako olako – koliko će potrajati njihova zakleta vera u demokratiju?

PIŠITE ME KAO SKEPTIKA
Predsednik smatra da će ovo biti recesija u obliku slova V, odnosno da će ekonomija, nakon što dodirne dno, krenuti da buja, baš kao i 1946. kada je Drugim svetskim ratom zadržavana potražnja konačno oslobođena, pa je Amerika počela da štancuje automobile i potrošačku robu jednakim tempom kao što je pre toga pravila oružje za rat. Možda. Ali mene upišite kao skeptika. Neće biti povratka na staro. Razorni događaji iz marta, zajedno sa onime što sledi u aprilu i maju, imaće trajne efekte na srca i umove ove generacije.

Taj nekada nezasiti apetit za „Made in China“ proizvodima u supermarketima – hoće li se zaista vratiti? Hoće li Amerikanci, nakon meseci društvene izolacije od svojih porodica i prijatelja, poverovati da su bezbedni i pojuriti u restorane u julu? Posmatrajući kako nosač aviona Teodor Ruzvelt u Guamu iskrcava mnoštvo mornara inficiranih koronavirusom, hoće li Amerikanci biti spremni na sudar sa Kinom koja čak i sada ističe svoje pretenzije na Južno kinesko more?

Hoće li Amerikance koji prežive ovu krizu biti briga da li će Irakom dominirati šiiti koje podržava Iran i da li će prosaudijski suniti opstati u Jemenu? Ukoliko je mart šokirao ovu naciju onako snažno kao 11. septembar, onda ono što sledi može biti još više otrežnjujuće. Da li mislite da će milioni nezaposlenih radnika koji su ostali bez novca da plate ili nađu lekove i hranu ostati kod kuće nedeljama i mesecima?

Svi oni kriminalci koji su prevremeno pušteni na slobodu iz virusom zaraženih zatvora bez sredstava da prežive ili zbrinu svoje porodice – šta mislite kako će reagovati na nedelje obaveznog karantina u svojim domovima? Hoće li se MS-13 (Mara Salvatrucha – etnički pretežno latino-američka kriminalna grupa iz Los Anđelesa, prim. prev.) i hiljade njenih članova, kao i njoj rivalske bande koje žive od prodaje narkotika, povinovati novim pravilima?

Pripadnici kriminalne bande MS-13 (Foto: Tomas Munita/The New York Times)
Pripadnici kriminalne bande MS-13 (Foto: Tomas Munita/The New York Times)

Amerikanci su dobro podneli ostanak kod kuće tokom marta. Hoće li tako ostati i u aprilu, maju, a možda i junu? Ili će se sistem postepeno slomiti kada drugi talas virusa udari najesen? U Americi postoji tradicija samožrtvovanja u vremenima kriza. Ali takođe je skoro uvek bilo i ne malo onih sa rezonom studenata iz Fort Lauderdejla („autor aludira na američke studente koji su tokom martovskog prolećnog raspusta na Majamiju organizovali žurke, ignorišući preporuke o samoizolaciji“)

 

Prevod: Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Carolyn Kaster

 

Izvor Buchanan.org

Pratite nas na YouTube-u