Miša Đurković: Kapitalistička eugenika

Eutanazija se populariše, preporučuje, i sve radije izvodi. Otud korona i eutanazija imaju isti efekat: smanjenje broja „neproduktivnog“ stanovništva

Podaci o stradanju ljudi od koronavirusa pokazuju da su najugroženije grupe hronični bolesnici i stariji ljudi. U nekim zemljama gde je epidemija na vrhuncu već su prinuđeni da vrše trijažu među pacijentima jer nema dovoljno aparata za disanje kojima se pomaže pacijentima kojima virus ošteti pluća. Mlađi pacijenti se leče, a stariji prepuštaju sudbini.

Čovek ne može sve ovo da ne poveže sa istovremenim ogromnim talasom širenja eutanazije po evropskom kontinentu. Od septembra prošle godine počeo je frontalni propagandni, sudski i parlamentarni napor u nizu velikih evropskih zemalja, sračunat da na sve moguće načine uvede ovu kontroverznu praksu u svim tim pojedinačnim zemljama, ali i na nivou Evrope sveukupno gledajući.

Počelo je u Italiji, odlukom ustavnog suda da dekriminilizuje ovu praksu i da omogući da se ona legalno obavlja u zemlji, kako ljudi ne bi odlazili u susednu Švajcarsku da to realizuju. Debata se već par godina vodi povodom slučaja paralizovanog Di džej Faboa i uprkos protestima hrišćana, Ustavni sud je u septembru doneo odluku kojom je podržao asistirano samoubistvo i naložio da se donese zakon kojim će se regulisati eutanazija u Italiji.

Krajem februara nemački ustavni sud je na drugačiji način uradio istu stvar. Oni su oborili sekciju krivičnog zakona kojom je bilo zabranjeno obavljanje ubistva iz milosrđa ili asistiranog samoubistva. Kao osnovu za ovu odluku naveli su ljudsko pravo na samoodređenje. U oba ova slučaja sudije su direktno pogazile demokratsku odluku predstavnika naroda i volju većine izmišljajući nepostojeća prava. To je još jedan dokaz da se fenomen sudske diktature širi kroz zapadni svet.

U nekada katoličkoj Španiji, počeo je proces donošenja zakona o eutanaziji. Sančezova levičarska vlada na ovom polju ima podršku i lažne desne partije Siudadanosa tako da je opet suprotno volji većine naroda, u parlamentu formirana politička volja da se eutanazija uvede u pravni sistem. U Portugalu protivnici eutanazije sakupljaju potpise za referendum (do sada oko 60.000 ljudi je dalo svoje potpise), ali uprkos tome ne gaje mnogo nade da će uspeti da ga dobiju jer vide kako politička elita žuri da što pre donese ovaj zakon.

Konačno, ogromne su debate u Francuskoj gde je 2016. uveden zakon koji omogućava sedaciju bolesnih pacijenata do njihove smrti. No sad se ovaj zakon ne smatra dovoljnim i postoji politički pritisak da se njegove odredbe prošire i uvede prava eutanazija.

Ako su nam poznata iskustva Beligije i Holandije koje ovu praksu imaju već osamnaest godina ili recimo Kanade gde eutanazija najbrže napreduje i prelazi razne faze, onda s pravom moramo da se zabrinemo za sudbinu starijih osoba u zapadnom svetu. Očigledna pretpostavka onih koji odlučuju i vode ove procese jeste da je starih ljudi previše, da žive previše dugo, da predstavljaju ogroman trošak za društvo i da po kapitalističkoj logici treba naći način da se ti troškovi smanje. Eutanazija se populariše, preporučuje, i sve radije izvodi.

Otud korona i eutanazija imaju isti efekat: smanjenje broja „neproduktivnog“ stanovništva.

 

Autor Miša Đurković

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

Izvor ifamnews.com, 02. april 2020.

Pratite nas na YouTube-u