Kisindžerov vapaj za prevaziđenim poretkom

Da li je ideja nacionalne države, čija je dužnost zaštita zajednice koja ju je stvorila, prevaziđeni mit, ili je prevaziđen poredak koji priziva Kisindžer?

Među prvim radovima koji su Henriju Kisindžeru doneli ovacije akademske zajednice bio je i Obnovljeni svet – njegova knjiga iz 1950. godine o tome kako su se najveće evropske diplomate sastale na Bečkom kongresu da bi ponovo uspostavile red na kontinentu koji su razorili napoleonovski ratovi. Mir proizašao iz ravnoteže snaga koju su ovi ljudi uspostavili trajao je – uz značajan izuzetak franko-pruskog rata iz 1870/71 – čitav vek, od 1815. do 1914. godine.

Pišući za Volstrit džornal u petak, Kisindžer je proklamovao da je za svetske lidere sada imperativ – bez obzira što moraju da se nose sa podivljalom pandemijom – započinjanje „tranzicije ka postpandemijskom poretku“, te da bi „neuspeh mogao da zapali svet“. Međutim, sastojci koje Kisindžer smatra esencijalnim za uspostavljanje tog novog svetskog poretka izgleda da manjkaju, baš kao i respiratori. „Očuvanje poverenja javnosti“, smatra Kisindžer, „krucijalno je […] za međunarodni mir i stabilnost“.

„SVAKA NACIJA ZA SEBE“
Ali kako da ponovo verujemo našem protivniku, Kini, nakon što je zataškavala opasnost i dimenzije krize koju je virus izazvao u Vuhanu? Kako da verujemo režimu koji je donedavno optuživao američke vojnike koji su bili u poseti Vuhanu za podmetanje koronavirusa? Posmatrajući kako su se u ovoj krizi nacionalne vlade razmahale na sve strane, sintagma koja pada na pamet nije „poverenje javnosti“, nego „svako za sebe“.

Zbog toga je u ponedeljak Volstrit džornal opisao skorašnje ponašanje Evrope sledećim rečima: „Članice EU su unilateralno pozatvarale granice i nagomilale vitalnu medicinsku opremu, prepustile svoje državljane koji su se zatekli u drugim zemljama daleko od svojih kuća da se sami snalaze, njihovi supermarketi se muče da napune svoje police, a bolnice očajnički pokušavaju da spasu kritično bolesne pacijente“.

„Kada su Italija i Španija, koje su među najpogođenijim zemljama na svetu, pozvale svoje bogatije i zdravije severne komšije da pomognu, holandski političari su te molbe odbacili kao novi znak nesposobnosti južnjaka“.

 Medicinske sestre prevoze pacijenta obolelog od virusa COVID-19 u jednoj od bolnica u Milanu, 07. april 2020. (Foto: REUTERS/Flavio Lo Scalzo)
Medicinske sestre prevoze pacijenta obolelog od virusa COVID-19 u jednoj od bolnica u Milanu, 07. april 2020. (Foto: REUTERS/Flavio Lo Scalzo)

Prošle nedelje, Sud pravde Evropske unije presudio je da su Poljska, Mađarska i Češka Republika prekršile zakone EU time što su tokom migrantske krize iz 2015. godine odbile da relociraju izbeglice. Izvinjenja iz ove tri zemlje nije bilo.

Prošlog meseca, Grčka je upotrebila silu kako bi zaustavila sirijske izbeglice da uđu na njenu teritoriju. Prema Hjuman rajts voču, grčka vojska i naoružani muškarci su na grčko-turskoj granici seksualno zlostavljali, pljačkali i skidali azilante i migrante, terajući ih nazad u Tursku. EU je uglavnom ćutala na sve to.

LEGENDA ILI REALNOST?
Kada je Donald Tramp 31. januara doneo odluku o zabrani ulaska u zemlju svima koji su nedavno bili u Kini, predsednički kandidat Džo Bajden ga je osudio zbog „histerične ksenofobije i širenja straha“, dok sada tvrdi da je Tramp doneo ispravnu odluku. Čak i zakleti liberali mogu da zanemare ideologiju kad je glas naroda jasan i glasan.

Moramo se „boriti da iscelimo rane svetske ekonomije“, reče Kisindžer. Međutim, kriza je otkrila da je istaknuta odlika ovakve globalne ekonomije to da Kina kontroliše proizvodnju lekova esencijalnih za održavanje Amerikanaca u životu. Zar želimo da se ta zavisnost nastavi?

Kisindžer kaže: „Demokratije sveta moraju da brane i očuvaju svoje prosvetiteljske vrednosti… i zaštite principe liberalnog svetskog poretka“. Ali nije li mart 2020. dokazao superiornu mudrost Aleksandra Hamiltona: „Svaka zemlja bi se morala postarati da unutar svojih granica poseduje sve što je od esencijalnog značaja za nacionalnu snabdevenost“.

Danas granice širom sveta jačaju dok se države žestoko nadmeću za maske N95 i respiratore. Autoritarni vladari preuzimaju još šira ovlašćenja. Potrebe porodice, vere, plemena, nacije i države uzdižu se daleko iznad svega ostalog. „Osnivačka legenda savremenih država“, piše Kisindžer, „je grad opasan zidinama (…) dovoljno jak da zaštiti ljude od spoljašnjeg neprijatelja. (…) Ova pandemija je proizvela (…) ponovno oživljavanje tog grada opasanog zidinama u epohi u kojoj prosperitet zavisi od globalne trgovine i kretanja ljudi“. Kisindžer naziva koncept grada opasanog zidinama anahronizmom, „legendom“.

Ali da li je ideja nacionalne države, čija je osnovna dužnost odbrana zdravlja, sigurnosti i bezbednosti jedinstvene grupe ljudi koja ju je stvorila, „legenda“? Ili je istinska legenda, tačnije mit, ideja nekakvog novog svetskog poretka u kojem države srećno putuju i trguju jedna sa drugom u globalnoj federaciji? U ovoj krizi izazvanoj koronavirusom možemo jasno da vidimo stvari, a ne više onako mutno, kao kroz debelo staklo. Kao i u većini ratova, ljudi će se okrenuti pojedincima koji delaju, a ne pojedincima koji pričaju – dakle izvršnoj, a ne zakonodavnoj vlasti ili članovima Kongresa, onima koji preduzimaju akciju dok se države međusobno bore za kritičnu medicinsku opremu.

Američki predsednik Donald drži brzi, petominutni test na COVID-19 u Beloj kući, 30. mart 2020. (Foto: Mandel Ngan/AFP via Getty Images)
Američki predsednik Donald Tramp sa brzim petominutnim testom na virus COVID-19, Bela kuća, 30. mart 2020. (Foto: Mandel Ngan/AFP via Getty Images)

Što se Donalda Trampa tiče, odjednom ga elite grde što ne postupa dovoljno diktatorski. Tramp nije, galame oni, dovoljno brzo stavio na snagu Zakon o odbrambenoj proizvodnji (Defense Production Act). Nije iskoristio svoj autoritet da naloži američkim kompanijama šta moraju da proizvode. Nije dovoljno brzo ugasio sve aktivnosti u državi. Nije na vreme izdao naređenje guvernerima koji su odlagali zatvaranje svojih federalnih jedinica.

Sad se priča da ljudi umiru zbog toga što Tramp nije momentalno postao autokrata kakvim su ga progresivci opisivali na saslušanjima za opoziv pre dva meseca.

 

Naslovna fotografija: Steve Mack/Getty Images

 

Izvor Buchanan.org

Pratite nas na YouTube-u