S. Reljić: Korona je povod, a ne uzrok

Koronavirus jeste povod, ali nije uzrok globalne histerije, što je takođe lakmus papir sile koja iza nje stoji i koliko je i ona sama u panici

Korona nije uzrok! Koronavirus jeste povod, ali nije uzrok globalne histerije. Inače, COVID-19 je bedna sila i kao povod. Što je takođe lakmus papir sile koja iza nje stoji i koliko je i ona sama u panici. Pogledajmo činjenice. Agencija EuroMOMO (Evropski nadzor nad viškom smrtnosti za javno zdravstvo) istražila je stanje u 24 zemlje širom Evrope i utvrdila „ne samo da se ukupni mortalitet ne povećava, već je – dosad – daleko ispod nedavnih proseka“. Izveštaji pokazuju da je 2017. („čitava Zapadna Evropa doživela ogroman skok smrtnosti, posebno je loše bilo u svim mediteranskim zemljama“), 2018. „Evropa je bila jako pogođena“, a 2019. „generalno je bilo mnogo gore. Nekoliko zemalja ‘iznad proseka’, Španija i Portugal na ‘visokom nivou’, Francuska čak ‘veoma visokom’“.

Pogled unazad jasno pokazuje da su „kako sada stvari stoje – brojke za 2020. znatno niže u odnosu na prethodne tri godine. Dakle, pitanje je – ako nismo imali ‘zaključavanje’ u 2017. godini i nismo imali ‘zaključavanje’ 2018. godine i nismo imali ‘zaključavanje’ u 2019. godini … zašto sada imamo ‘zaključavanje’?“ Ili, ako pogledate fakte o smrtnosti širom sveta od januara do 25. marta ove 2020. videćete da je sezonski grip doneo 113 hiljada smrti u odnosu na koronu koja je imala 23 hiljade, a da se ne poredi sa 230 hiljada umrlih od malarije, 250 hiljada samoubistava, 314 hiljada smrti u saobraćajnim nesrećama ili dva miliona umrlih od kancera, dva i po miliona od gladi i deset miliona izvršenih abortusa!?

Ili na kojim činjenicama se greje „italijanski scenario“? Nacionalni institut za zdravstvo beleži da je prosečna starost pozitivno testiranih umrlih u Italiji oko 81 godine. Deset odsto umrlih je starije od 90 godina. Devedeset odsto umrlih je starije od 70 godina. Osamdeset odsto umrlih je patilo od dve ili više hroničnih bolesti. Pedeset odsto umrlih je patilo od tri ili više hroničnih bolesti. Hronične bolesti uključuju naročito kardiovaskularne probleme, dijabetes, respiratorne probleme i rak. Dvoje Italijana preminulih, mlađih od 40 godina (oboje stari 39 godina) bili su oboleli od raka i dijabetesa sa dodatnim komplikacijama. Manje od jedan odsto umrlih bile su zdrave osobe, tj. osobe bez prethodno postojećih hroničnih oboljenja. Italijanski institut razlikuje one koji su umrli od koronavirusa i one koji su umrli sa koronavirusom.

Ali, ne držite se činjenica kao pijan plota kad se pokrenu masovne histerije! Uostalom, već je pokazano da je glupo da im verujemo. Lep primer je „svinjski grip“ iz 2009. Jedan istraživač se setio naslova ozbiljnog Gardijana iz 16. jula 2009. koji najavljuje 65.000 smrtnih slučajeva od pandemije H1N1. List se pozivao na takođe ozbiljne eksperte. Kao heroj dana tada se nametnuo agilni Toni Bler koji je u Dauning stritu 10 sa suprugom Čeri komandovao nacionalnom odbrane od „nevidljivog neprijatelja“. Kad se „neprijatelj“ povukao ovlašćena agencija je sprovela istraživanje o stvarnoj stopi smrtnosti i – od 540.000 poznatih infekcija u Velikoj Britaniji, umrlo je 138 lica.

Po sličnom scenariju se igralo širom sveta. Volfgang Vodarg, poznati nemački lekar, svojevremeno član Bundestaga, u periodu od 2009. do 2010. predsedavajući Odbora Saveta Evropske unije koji je „istraživao motive Svetske zdravstvene organizacije za proglašavanje svetske pandemije“ (te 2009.), našao je da je pandemija svinjskog gripa bila lažna, a Forbs je po tim činjenicama objavio da je to bio „jedan od najvećih skandala veka u poslovima s lekovima“. „Pandemija svinjskog gripa koju je proglasila SZO, u stvari, bio je jedan od najmekših talasa gripa u istoriji, a samo bi se ptice selice još mogle setiti onog ‘ptičjeg gripa’“, objašnjava ovih dana dr Vodarg i podseća da su nas „mnoge institucije koje nas sada upozoravaju nekoliko puta izneverile“.

Ovo je, inače, doba kad je grip u velikoj modi jer je „u XXI veku, za samo 20 godina, svet zvanično zabeležio 67 ‘epidemija’ – skoro dvostruko više od zabeleženih tokom čitavog kraja XIX i celog XX veka”. Iza toga uvek stoji moćni troguao – mediji glavnog toka, naučnici i političari. A spektakli, naravno, su u zapadnoj produkciji. Društvo koje više ne drži do obrednih spektakla, pretvara čitav život u urnebesni spektakl.

Na osnovu činjenica i znanja ozbiljnih lekara, što bi naše skutonoše rekle „struke“, jasno je da će koronavirus imati mnogo više žrtava kad se pandemija okonča. Ako stopa nezaposlenosti u SAD skoči na 20 odsto (to je najumerenija prognoza!) i pogoršaju se uslovi života, medicinska zaštita i hrana će biti sve nedostupnije, rašće depresije, a jedno istraživanje „procenjuje se da će ukupni broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati posledicama COVID-19, samo iz ovog ograničenog ispitivanja, biti: 1. Suicidi 59.000, 2. Zloupotreba droga 87.000, 3. Nedostatak medicinskog osiguranja ili lečenja 1.350.000, 4. Siromaštvo i pristup hrani 780.000. Ove procene znače ukupno više od dva miliona smrti iznad procenjenih 150.000 koji se očekuju od samog virusa, a ne uključuju druga predvidljiva pitanja sa posledicama COVID-19.“

Naravno, u ovoj korona-halabuci o tome niko ne misli. Uključena je mašina za megaproizvodnju straha. „Zastrašujuće vesti guše drugačije poglede“, govorio je ministar propagande nacističke Nemačke. Znao je taj izuzetni „sejač straha“ Jozef Gebels, da „nije nemoguće dovoljnim ponavljanjem i psihološkim razumevanjem zabrinutih ljudi dokazati da je kvadrat u stvari krug.“ Tajni idol svih velikih propagandista iz starih i novih demokratija, naravno, ne objašnjava da je to moguće kad se „steknu okolnosti“. Doduše, kao što je govorio Napoleon, ne ‘pominjite mi okolnosti, ja pravim okolnosti’. Tako da je u globalnoj javnosti jedan od mogućih i neposrednih izvora – strah od podmetanja virusa kao deo biloškog rata.

Da li je virus COVID-19 stvoren u Fort Detriku, Merilend i onda zgodnom prilikom, kad su krajem oktobra 2019. u Vuhanu održavane svetske vojne igre, posejan na „vlažnoj pijaci“? Da li je „nulti pacijent“ bila profesionalna biciklistkinja iz američke ekipe Matje Benasi, poreklom Holanđanka, „vojni, diplomatski, bezbedonosni činovnik“ iz obaveštajne strukture američke vojske, kako je tvrdio kineski Global tajms? Amerikanci su bili smešteni u hotelu na 250 metara od „vlažne pijace“ koja će posle u trenu postati centar sveta. Inače, američka ekipa je na prvenstvu prošla bedno – za razliku od Kineza i Rusa koji su prvi i drugi po broju osvojenih medalja – Amerikanci su bili na 35. mestu, iza Slovenije, Finske, Litvanije. Srbija je bila na odličnom 54. mestu. Ali, i ako je bilo podmetanje, posle se to otelo.

Ipak, svedoci smo strah se brže širio svetom nego virus! Ključni virus proleća 2020. je strah. Razum je zaključan: skoro četvrtina odraslih u Americi izjavila da su ih poslodavci već otpustili, ali preko 80 odsto ispitanika podržava ostajanje kod kuće da bi sprečili širenje COVID-19, bez obzira na ekonomske posledice. „Moć manipulacije uma deluje kako je planirano.“ Veliki strah! Baš veliki. Možda će biti velik i kao Veliki strah 1789. kako je svoju knjigu naslovio francuski istoričar Žorž Lefevr koji je opisao tu ključnu činjenicu za godinu koja je promenila svet. Francuska buržoaska revolucija. Događaj koji je izveo na istorijsku pozornicu kapitalizam i demokratiju.

I „iako se danas zna koliko je on (Veliki strah), u stvari, bio bespredmetan, a spletkarenje koje ga je podsticalo zasnovano na samim izmišljotinama, ostaje činjenica da u roku od dve nedelje… panika zahvata više od polovine Kraljevstva i da je dala polugu ogromnoj snazi seljačke revolucije“. Da, važno je znati ono što su francuski socijalni psiholozi Mišel Kaznev i Rolan Ogo razumeli da „ono u šta su ljudi poverovali često za istoriju vredi isto toliko koliko i sama stvarnost činjenica“. Đavo je, izgleda, došao po svoje – što bi reklo narodno iskustvo – pa su država i crkva odlučile da hrišćanske vernike zaštite od Vaskršnje liturgije, uprkos činjenici da to nisu radile prethodnih godina kad je opasnost bila veća ali atmosfera normalnija.

Pandemija straha je već donela mnogo beslovesnih a društveno pogibeljnih posledica. Dok se privreda raspada a eksperti-šarlatani razumeju da je najbolje da štamparije novca rade punom parom (iako je to danas samo IT postupak ukucavanja cifri – kolikih god), sve je više ljudi kojima na um pada da je ideološko-politički poredak koji se rodio u Velikom strahu 1789. stigao na onaj kraj sveta koji je svojevremeno u filmu „Bogovi su pali na teme“ tražio i našao jedan simpatični Bušman ratnik. I onda je Ksi, tako se zvao, zafrljačio u tu provaliju grozni predmet (flašu „koka-kole“!) koji je samo svađao dobre ljude u plemenu. I decu. Srećno društvo je vodio u rat do istrebljenja. Mali Bušman se sa svojim kopljem vratio u svoje namibijsko pleme i svojim bogovima, a mi smo sve to gledali kao simpatičnu i do neba šaljivu dosetku.

Kao što nismo ozbiljno shvatali ni ljude poput Imanuela Valerštajna (neki prevodioci kažu Volerstin) koji je još 1989. upozoravao na suludo radovanje Zapada kad je pao Berlinski zid, pa onda Sovjetski Savez! Ljudi, jeste li normalni, šta slavite, pa to je vaš brat sijamski blizanac – drugi deo bipolarnog sveta. Kako on nestaje i vi ste na samrtnoj postelji! To se, svedoci smo, tako nekako i odvijalo. U svojoj aroganciji Zapad se bacio na najbeslovesnije pljačkanje obezglavljenog sveta. Prvo tuđih, a onda i svojih građana. A mali nedisciplinovani širom sveta kažnjavani su kao prvokažnjeni i prokazani Srbi. Surovo se udaralo a i pokazivani su celom sveti kao ludaci.

Bez ikakvih znakova mudrosti i mera opreza obnavljane su imperijalne tehnike vladanja, ali je Imperija uspevala da sebi puca u nogu gde god da dođe. Za sve svoje laži i nasilje trošila je nesagledivu energiju. Principi su korišćeni bez ikakvog samopoštovanja. Pa je građanski rat u Bosni značio da je ujedinjavanje rešenje, ali je podržavanje albanskog separatizma na Kosovu najbolje za svet; raspolućena Makedonija je krpljena a Crna Gora je otkidana referendumom koji nije imao šansu da ne uspe. Antiprincip je branjen kao božansko pravo.

Civilizacija svedena na „vladavinu prava“ bez morala, vere, ljudskosti, patriotizma, bez poštovanja arhetipskih moći valjala je zakone u blatu a onda od svih tražila da viču kako oni sijaju nepomućenim sjajem. I bilo je bukača. I to koliko. Pred sudom istorije mi Srbi ćemo moći naširoko da svedočimo kako je liberalna Imperija u Hagu odbacila metapravno načelo „ni po babu ni po stričevima“ i dala se u kažnjavanje po načinu koji je pripisivan inkviziciji. Ludilo se nije zaustavljalo ni pred najvećim nacijama. Zapadni svet neupitno optužuje i presuđuje za kineski „masakr na Tjenanmenu“, iako je na Nebeskom trgu masakr o kome su „javljali“ Bi-Bi-Si i drugi „nezavisni“ mediji i falange „slobodnih novinara“ – istinit koliko izmišljene vesti u satiričkim časopisima.

Država koja traje nešto preko dva veka i koja za to vreme nije ratovala samo 16 godina ( „najmilitarizovanija nacija u istoriji sveta“, Džimi Karter) objašnjavala je čitavom svetu kako je „crvena Kina“ (dotle je stigla posle četiri-pet hiljada godina u koje njima staje i praistorija i istorija) – svetski gubavac. (I u operaciji „koronavirus“ je ponavljano kako taj svet jede šišmiše, što je obična rasistička propagandna izmišljotina širena društvenim medijima.) Ali kad se umornik iz „staklene kuće na bregu“ (tako je Regan divinizirao Ameriku) probudio – ispod prozora je bilo toliko „crvenih Kineza“ s osmehom, čiju dubinu i smisao beli čovek ne može da razume ni kad je pri punoj svesti i u dobroj nameri. Zavisnost obolele Amerike od zdravije Kine dostigla je razmere o kojima se nije smelo ni sanjati.

Ironija je da su „braća po hladnom ratu“ iz Vašingtona stigla u Kremlj (za razliku od Napoleona i Hitlera), ali je njihova ruka vođena Alachajmerovskom snagom uspela da rukopoloži Vladimira Vladimiroviča Putina. Kad je on odlučio da, ipak, bude ruski predsednik Rusije, oni su se iskreno zaprepastili. I Angela Merkel je razrogačila oči. Da li je moguće da postoji na svetu čovek kome nije „Amerika na prvom mestu“? Čiji najviši interes nije „američki nacionalni interes“? I to na svakoj tački zemaljske kugle?

Onda su iz Pekinga i Moskve počeli da ohrabruju postojanje BRIKS-a. Ta organizacija nije moguća, ali je i kao zvezda padalica pokazala svetu da i drugi imaju pravo da štite svoje interese. Tako je američka moć, koja podrazumeva ne samo da niko ne može da ostvari svoj interes nego niko ne može ni da postavlja pitanja, postajala sve beskrvnija i neuverljivija. Gluva sila sve se više pretvarala u „buku i bes“. Arogantni su, ipak, osećali kako im se strah uvlači u kosti. Najveći ljubitelji „slobodnog tržišta“ začas su postali najveći korisnici sankcija. Bacali su ih kao pikado strelice. Evo, dve za Rusiju, jedna za Iran, a Kina, šta se čeka…

Od najvećeg proizvođača najpraktičnijih dobara liberalni kapitalizam se ubrzano sveo na: 1) „štampača para“ (što bi njihovi vitezovi-bankari rekli „kreiranje novca“) i 2) proizvođača magle – najveću propagandnu mašineriju u istoriji čovečanstva. Liberalni svet se tako sveo na Nešto što hoće da opstane na dve opsene. I pored toga što je Isak Njutn na engleskom objavio da postoji zemljina teža. Da li je to logično? U otrežnjenom ljudskom umu nije, ali u istorijskom toku jeste. Imanuel Valerštajn je 1989. godinu video kao kraj istorijske ere koju je on sveo na dva četvorocifrena broja 1789-1989. Dva veka trajanja jednog svetskog hegemona. (1989. je uzeta kao očigledan početak kraja.) Počela je Velikim strahom i završava u velikom strahu. Kad je posle teške zime 1788. usledila slaba žetva koja je unela paniku u treći stalež, svaki siromašak se suočio sa realnom mogućnošću da plemstvo nema nameru da učini išta a da oni prežive.

Naravno, nije to bila prva teška zima niti prva nerodna godina, ali neka mora postati detonator. I to je proizvelo istorijski stampedo. Šta se tražilo? Liberté, égalité, fraternité! Hrišćansko Trojstvo je prevedeno na građanski jezik: svi smo slobodni u Duhu Svetom, svi smo jednaki pred Bogom, Ocem našim i svi smo braća u Hristu. I – za dva veka stalno se nastupalo korak napred i dva koraka nazad. Danas od velikih obećanja nije ostala ni bleda senka. Pričati o slobodi, jednakosti i bratstvu u svetu u kome osam osoba raspolaže vrednostima kao 3,6 milijardi ljudi – to više ne deklamuju ni đaci u školi. Toliko se odaljilo od života.

Potpuno očigledno je da prebogati svet ne brine kako da nahrani milijarde sirotinje, već kako da uveća bogatstvo koje je nesagledivo. U tome je najbolji primer opskurni lik Bila Gejtsa a i njegove Melinde. „Njihova porodična kuća u Medini, Vašington, jedna je od najskupljih kuća na svetu.“ Njihovo bogatstvo je kao imovina 100 miliona Amerikanaca, kojima tvrde da su najbogatija nacija na svetu. Smestili su se u kuću od hiljadu kvadrata, u beskrajnom sjaju i raskoši, sa dvorištem od hiljadu hektara s jezerom, šumama, cvećem i otud planiraju kako bi osam milijardi gladne svetine valjalo svesti na „zlatnu milijardu“.

„Bil Gejts, jedan od glavnih zagovornika vakcinacije za sve, posebno u Africi – takođe je veliki zagovornik smanjenja stanovništva“, piše Peter Kenig koji je godinama službovao u Svetskoj banci. „Smanjenje brojnosti stanovništva je među ciljevima elite u okviru Svetskog ekonomskog foruma, Rokfelera, Rotšilda, Morgena – i još nekolicine. Cilj: manje ljudi (mala elita) može dugo i bolje živeti uz smanjene i ograničene resurse koje Majka Zemlja velikodušno nudi.“ Taj svet sebe razume kao božanstva na Zemlji. Ljudi su za njih samo materijal, kao malter i cigla, od koga oni stvaraju svet po svojoj meri. I oni to rade. Vidite da je Bil Gejts jedna od najaktivnijih ličnosti u upravljanju pandemijom COVID-19. Ali, on se spremao – u septembru 2019. godine je u Njujorku njegov Savez ID2020 na samitu pod nazivom „Izazovi uspona do dobre lične karte“ odlučio da se sprovede program 2020. Njihov program digitalnog identiteta testiraće u saradnji sa vladom Bangladeša.

U januaru su u Davosu, na svom Svetskom ekonomskom forumu usvojili Agendu ID2020: što „uključuje prisilnu vakcinaciju, smanjenje populacije i potpunu digitalnu kontrolu nad svima – na putu ka Jednom svetskom poretku“, tj. Planu za novi američki vek. Uz vakcinu, ovu ili neku sledeću, treba „ubrizgati nano-čip, nepoznat osobi koja je vakcinisana“. To se, naravno, zove filantropska pomoć. Pa, Bil Gejts, ako pogledate internet, sve ovo radi zbog nas. Voli ljude, ali tako da ih bude što manje i da što manje budu ljudi. On nam nudi ostvarenje Orvelove distopije: Sloboda je ropstvo. On zna da dolazi trenutak kad se i nama – uostalom, to naši psi i krave imaju! – treba darivati „čip na daljinu opskrbljen svim vašim ličnim podacima, uključujući bankovne račune – digitalni novac. Da, digitalni novac je to na šta ‘oni’ ciljaju, tako da više nemate ne samo nikakvu kontrolu nad svojim zdravstvenim i drugim intimnim podacima, već i nad zaradom i potrošnjom.“ (Kenig)

Naravno, treba se plašiti ali nema razloga za paniku. Ovi dobri ljudi su malo zakasnili. Da su ovo pokrenuli pre deceniju svet bi se pred njima prostirao kao travnjak. Mogli su samo da gaze i brišu cipele. Ali, kao što nema savršenog zločina nema ni savršene manipulacije. Francuski „hrišćanski anarhista“ Žak Elil je u svom kapitalnom delu Propaganda objasnio da je bilo jasno da je Gebels izdao „struku“ kad je negde od 1943. i sam počeo da veruje u ono što je spravljao za druge. Bio je to znak i da je projekat počeo da klizi sa svetske pozornice.

I ova otvorena ponuda „dobrovoljnog ropstva“ – iza koje je najglasniji Gejts – već hladi i one najveće vernike u zapadni raj. Oni su se nadali da će im bar poklanjati nekakvu slobodu. Dali su kolonijalnu demokratiju, obećavali slobodne izbore, slobodne medije, slobodno tržište, građanske slobode (toliko slobode nije se izlivalo na zemlju od doba dinosaurusa), a sad nude digitalno ropstvo. I, da mnogo je teže danas za Gejtsovo bratstvo – sad kad postoje ovakva Kina i Rusija. To bi već samo od sebe bilo neprelazno. A to pokazuje i korona-kampanja.

Čitaoci zabrinutog Forin polisija su za nedelju dana mogli pročitati da je obrt koji se dešava oko koronavirusa „najveći obaveštajni neuspeh u istoriji SAD“ te da je ovo gore od Perl Harbura i 9/11. Ali to nije sve! Suparnici su uspešniji i u poslednjem utočištu zapadne nedodirljivosti – u propagandi. „Rusija beleži trijumf u pandemijskoj propagandi medicinskom isporukom u SAD“, naslov je, i: „Zajedno s Kinom, Kremlj želi da stekne geopolitičku prednost na Zapadu tako što će žuriti sa isporukom medicinskih zaliha u zemlje koje su teško pogođene koronavirusom.“

Zato ovi kraljevi visokog podzemlja, „naddržava“ kako ih je zvao Aleksandar Zinovjev, izvode pogrešne račune jer u današnjoj globalizovanoj ekonomiji „svet Zapada u velikoj meri zavisi od kineskog lanca snabdevanja, robe široke potrošnje i posredničke robe – i, pre svega, lekova i medicinske opreme“. „Najmanje 80 odsto lekova ili sastojaka za lekove, kao i za medicinsku opremu dolazi iz Kine. Zavisnost Zapada od Kine kod antibiotika je još veća, oko 90 odsto.“ Neko ko hoće da vakciniše čitav svet mora to imati na umu.

Nije li sumanuta ideja da se Bil Gejts i društvo spremaju da siromašnim – kojima preti raspadanje svega čega su se do juče držali – preko medija objasne kako je to za njih dobro. To, ipak, ne biva. Nije bivalo u istoriji. Odnosno, ako je neki rod pristao na takvu filantropiju – nestao je. Oni koji nisu prihvatili podizali su nove društvene poretke. Dočekali su svoju 1789.

 

Naslovna fotografija: Michal Kamaryt/The Associated Press

 

Izvor Sveosrpskoj.com, 09. april 2020.