Ф. Родић: Мигранти и сајам

Схватам да су Ђуровићу мигранти као из ока испали, јер захваљујући њима кући доноси хлеб, али Сајам и мигрантски центри се никако не могу поредити

Покушавајући да по сваку цену оправда мигранте који су прошле недеље и понедељка изазвали инциденте и насиље у камповима у Обреновцу и Крњачи, директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је, како преноси агенција Бета, да се у “у домаћој јавности подигла велика галама око смештаја на Сајму као недопустивог, а да је Сајам неупоредиво бољи од било ког центра за мигранте”. Схватам да су Ђуровићу мигранти као из ока испали, јер захваљујући њима кући доноси хлеб (не у мери као бивши шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд, који као извршни директор Међународног комитета за спасавање миграната помаже за надницу од око милион евра годишње), али та два се никако не могу поредити.

Прво, Сајам је болница, привремена из нужде на брзину склепана, али болница и у њој услови колико год лоши били, морају бити “неупоредиво бољи од било ког центра за мигранте”. Друго, људи који се на Сајму тренутно налазе нису ту својом вољом, за разлику од већине илегалних миграната, који су се у Србији затекли покушавајући да се на противзаконит начин докопају Западне Европе и благостања које верују да их очекује у Европској унији. Треће, људи на Сајму имају права да буду незадовољни, реално, не баш сјајним условима у којим су се нашли, јер су они сами, као порески обвезници Републике Србије, то финансирали, за разлику од миграната.

Нормално је, рекао бих, да се свака држава прво потруди да својим грађанима обезбеди пристојан смештај, па када то успе, тек онда да више од нужног обезбеди непозваним странцима. Волео бих да је наша држава толико богата да може свима да обезбеди не само “допустив” смештај него и луксуз, али није тако. Да не причамо о томе што су ти неадекватни услови, највероватније, неупоредиво бољи од оних на које су навикли у својим државама. Ђуровић и његови штићеници би пре требало да се жале својим спонзорима попут Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, Светске банке, УСАИД-а, или Амбасаде Швајцарске, Норвешке и других земаља које их подржавају. Они би могли, ако сматрају да је потребно, да издвоје више новца. Да ли мигрантски адвокат сматра да би држава требало да илегалне мигранте третира као своје болесне грађане?

Занимљив је и повод за ово оглашавање Ђуровића – насиље до којег је дошло у мигрантским камповима у Обреновцу и Крњачи – као и његов однос према тим дешавањима. У својој изјави, инцидент у Крњачи описао је као “покушај једне породице да са децом побегне из кампа” због којег је “један војник пуцао у ваздух како би их зауставио”. Према званичницима Републике Србије, ствар је била, ипак, мало другачија. Јесте да је инцидент започела породица која је покушала да, без дозволе, у време ванредног стања и карантина када је свима ограничено кретање, напусти камп, али је војска отворила ватру тек када је на њих кренуло још 50 (по наводима комесара за избеглице Владимира Цуцића), односно 150 миграната (по наводима председника Србије Александра Вучића).

За разлику од Ђуровића који тврди да није било насиља, Цуцић каже да се ради о “насилном покушају изласка из објекта”. У Обреновцу су инцидент изазвали људи за које је Цуцић рекао да су “битанге” и “проблематични већ дуже време”, те затражио њихово процесуирање. “Они не разумеју језик, многи не схватају зашто су само они затворени, режим у којем живе је рестриктиван и све активности у кампу су забрањене”, рекао је Ђуровић, који као да је са Марса пао пет секунди пре давања изјаве. Је л’ он описивао ситуацију у којој се тренутно налазе мигранти, или целокупно становништво Србије? А, нико им није објаснио шта се дешава? Реално?

 

Аутор Филип Родић

 

Насловна фотографија: Министарство одбране Републике Србије

 

Извор Вечерње новости, 12. април 2020.