Zabrana liturgije je obesmišljavanje smisla

Da bi se uopšte raspravljalo o bogosluženjima, moralo se u donošenje odluke uključiti još nekoliko „esnafa“ osim lekarskog. Bio je neophodan društveni dogovor

Strasna sedmica. Liturgiju pređeosvećenih darova sveštenici služe od ponedeljka do srede, kao i povečerje. U četvrtak je Liturgija Svetog Vasilija Velikog. U petak nakon Carskih časa sledi Večernja sa iznošenjem plaštanice. Ove godine, to bogosluženje pomereno je zbog policijskog časa na 14 časova. Nakon Vaskrsa sledi Svetla sedmica. Najsvetlija! Ona se tretira kao jedan neprekidni dan. Bogosluženja su ista kao i na Vaskrs. A na večernju se tokom Svetle sedmice, opet svakog dana, vrši Mali vhod.

Iako bi zabranom kretanja od petka popodne do utorka ujutro praktično bilo sprečeno prisustvo vernika na bogosluženjima u Veliku subotu, na Vaskrs i Veliki ponedeljak, opet će biti moguće okupljati se u portama čak 17 puta za ovih 12 dana, do Istočnog petka i praznika Živoprijemnom istočniku, posvećenog Presvetoj Bogorodici. Slično je bilo i tokom „prvog zabranjenog vikenda“. Uvedena je zabrana kretanja u subotu i nedelju. Ali, Liturgija pređeosvećenih darova je služena u petak, Sveta Liturgija u subotu, pa opet na Blagovesti u utorak. Za pet dana vernici su mogli tri puta da se pričeste i pored toga što u nedelju nije bilo moguće doći do hrama.

Koja je onda svrha onemogućavanja okupljanja na bogosluženjima za Vaskrs? Izgovor kako se to čini zbog sprečavanja širenja zaraze jednostavno ne stoji. Inače bi bila strogo zabranjena sva bogosluženja, koja su češća tokom sedmonedeljnog posta i u Svetloj sedmici! Takođe, treba podsetiti i na nekoliko stvari.

VEROVALI ILI NE
Prvo, bogosluženja se tokom vanrednog stanja služe uz preduzete mere zaštite. U hramovima SPC se sa primenom tih mera počelo i pre nego u nekim zdravstvenim ustanovama! I to ne bilo kakvim zdravstvenim ustanovama, seoskim ambulantama na primer, već i na klinikama. Podatak za rubriku „verovali ili ne“. Oni koji u crkve ne ulaze, iako znaju šta se i kako dešavalo, ovo ne pominju. Takvima je promaklo i da su se episkopi javno oglašavali, kao i da su sveštenstvu i vernicima upućene jasne preporuke kako da postupaju dok epidemija traje i pre formalnog uvođenja vanrednog stanja. U hramove ulaze samo sveštenici, vernici stoje u porti, udaljeni na adekvatnom rastojanju, sa maskama i rukavicama.

U tom kontekstu, slike iz supermarketa, ispred banaka i pošta više bi trebalo da zabrinu nadležne epidemiologe. Još više bi trebalo da ih se tiče u kakvim uslovima se radi u zatvorenim proizvodnim halama, kolika je fizička distanca među zaposlenima, nose li zaštitnu opremu!?

Građani čekaju u redu za ulazak u banku (Foto: Tanjug/Jaroslav Pap)

Drugo, činjenica je i da će se vernici okupljati na bogosluženjima, uprkos eventualnoj zabrani. Svaka zabrana može se shvatiti i kao iskušenje, pokušaj teranja na odricanje, što je, posmatrano iz ugla hrišćanske etike, samo dodatni motiv da se vaskršnjem bogosluženju prisustvuje. Teško je nevernicima da to shvate, nemoguće je da oni ovakvu logiku prihvate, ali je tako. Uostalom, hrišćanstvo je ovakva filozofija verujućeg naroda upravo i održala duže od dva milenijuma.

Problem u svemu ovome je veći nego što se na prvi pogled čini. Naime, svet koji ide u crkvu poštuje državu, između ostalog i zato što je i to jedan od postulata hrišćanske filozofije. „Bogu božije, caru carevo!“ To su ljudi koji plaćaju poreze, odazivaju se na mobilizacije, angažovani su u brojnim aktivnostima karitativnog ili kulturnog karaktera, brinu o očuvanju kulturne baštine, to su višečlane porodice. Državni organi Srbije u bilo kom pogledu sa ovim delom stanovništva, sa ovom zajednicom, nemaju nijedan problem, naprotiv.

APOTEOZA „STRUKE“
Zašto sada od tog sveta praviti „kriminalce“? Odlazak na liturgiju u vreme zabrane kretanja je prekršaj, delo koje nije u skladu sa obavezujućim uredbama! Hrišćanima neće teško pasti ovakva vrsta stigmatizacije, verujući čovek spreman je da zbog odlaska na liturgiju „svoj krst nosi“, ali neće biti prijatno obitavati u sistemu opterećenom latentnim sukobom između vlasti i najtvrđeg jezgra najbrojnije religijske zajednice u zemlji.

Bogdan Stojanović, naučni istraživač, primećuje da suština borbe protiv epidemije „nije u kliničkom lečenju, već u sprečavanju širenja zaraze u jednom društvu. Stoga je značajno poznavati kulturni obrazac tog društva, nivo postignutih sloboda, pravni sistem, stil života…“. Zbog toga su „značajni i sociolozi, politikolozi, pravnici, socijalni psiholozi i specijalisti kriznog upravljanja, jer je značajno upodobiti mere bazirane na principima srazmernosti i postepenosti. Time se nalazi optimalno rešenje za odgovor na pitanje: koliki deo slobode mora biti žrtvovan u korist bezbednosti?“

Oslanjanje samo na jednu granu, onu lekarsku, donekle jeste opravdano, ali odnekle i nedovoljno. Epidemija će proći, treba živeti dalje, sa svim posledicama koje će iza nje ostati. Kome je u interesu da jedna od posledica bude i otvaranje novog društvenog sukoba? Da bi se uopšte raspravljalo o bogosluženjima moralo se u donošenje odluke uključiti još nekoliko „esnafa“ osim lekarskog. Bilo bi logično da su se toga setili i lekari. Nije im se valjda učinilo da reč „struka“, koja se danima izvikuje na televiziji, ima značenje pojma Bog. Bilo je neophodno napraviti društveni dogovor, urediti celu stvar na zadovoljavajući i obostrano prihvatljiv način.

Predrag Kon, predvodnik tima epidemiologa u Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti COVID–19 formiranom od strane Vlade Republike Srbije (Foto: Slobodan Miljević/Tanjug)

Ovako, ostaje utisak da bi razlog zabrane okupljanja na Vaskrs bilo ili nesnalaženje, odnosno dezorganizacija ili – bogoborstvo, dokazivanje da postoji sila koja može zaustaviti bogosluženja, a vernike koji se sa tim ne saglase – progoniti. Ako je prvo, onda se sve ovo još nekako i može ispraviti. Ako je drugo, onda se tu više ništa ne može učiniti. Postoji opisni pridev, često upotrebljavan u hrišćanskoj literaturi, kojim se prikazuje karakter takve sile. Hrišćanski je verovati kako se ipak radi o prvom uzroku. Mada isto tako treba znati i da u svakom sistemu postoje centri koji propagiraju ovo drugo. Zlo ne spava! I toga se u Strasnoj sedmici treba podsetiti.

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Rade Prelić