Миграција није решење, већ извор проблема

Досадашња искуства разних држава суочених са питањем миграција показала су да мигранти пре представљају извор него решење проблема. То су важне поуке и за Србију

Без сумње се може тврдити да су земље колективног Запада, како у двадесетом тако и у првој деценији двадесет првог вијека, представљале најактивније заговорнике миграције, са посебним нагласком на миграцију у глобалним оквирима. Према подацима Међународне организације за миграције при УН-у, од дванаест држава са највећим бројем миграната, осам су западне земље.[1] Дотичне земље су Шпанија, Италија, Канада, Француска, Сједињене Државе, Њемачка, Аустралија и Велика Британија.[2] Остале четири државе су Руска Федерација, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Индија.

Разлика у односу двају истакнутих група према миграцији се огледа у њиховој државној идеологији и друштвеном развоју. Нико не може рећи да су земље као Русија и Индија заговорници неолибералног тржишта и отворених граница гдје се национални идентитет посматра као превазиђен друштвени конструкт без стварне вриједности. У посљедњих неколико година свједоци смо оживљавања свијести о националном те отпора глобалном, чак и у западним земљама, истим оним чији либерални систем подразумијева подршку миграцији.

ПРИВИД ЉУДСКОГ ПРАВА
У свом погледу на миграцију, западна идеологија дотично питање повезује са слободом кретања, дајући феномену миграције својеврсни привид људског права, истовремено га доводећи у додир са економском сфером јер се слобода кретања не претпоставља само за особе већ и за робу. Штавише, један од најчешће понављаних пропагандних мотива Европске уније јесте истицање четири виталне слободе, односно слободе кретања робе, услуга, капитала и особа, мада је посљедњу категорију, прецизности ради, боље дефинисати као радно способних особа.[3][4][5][6] Ове четири слободе, иако често спомињане у контексту ЕУ, истовремено представљају карактеристике глобалног неолибералног економског система, што је само по себи довољно да јасно укаже на, не хуманистички или правни, већ економски основ дотичних „слобода“.

Међународне институције, посебно Међународна организација за миграције, у већини случајева функционишу на премисама либералне идеологије глобализације.[7] Већ почетком 2000. године Одсјек за друштвена и економска питања Уједињених нација предвиђао је потребу замјенске миграције[8] за већину земаља Европе, миграције која би, најпростије дефинисано, замјенила локалне популације мигрантима из трећих земаља.

Миграције неминовно са собом доносе дихотомију добрих и лоших посљедица произашлих из дотичних процеса, како за државе које губе становнике тако и за државе у које мигранти долазе. Међу најчешће истицаним позитивним карактеристикама миграције су разнолико и мултикултурално друштво, вјештине које мигранти доносе са собом, повећање расположиве радне снаге те спремност миграната да раде на пословима који су мање плаћени и за које није потребна вјештина.[9] Ово су предности које земља одредишта има од миграције. Негативне појаве миграције се огледају у повећању трошкова основних услуга као што су здравство и образовање, нагли пораст броја становништва те етнички, расни и вјерски сукоби. Када се наведене посљедице миграција упореде, не може се тврдити да су недостаци миграције вишеструко надокнађени њеним позитивним карактеристикама.

Чињеница да су мигранти спремни радити минимално плаћене послове неповољно утиче на особе из најугроженијег слоја домицилног становништва којима новопридошлице представљају директну конкуренцију при запослењу.[10][11][12] Не треба сметнути с ума да су и ови послови, иако ниско плаћени, ограниченог броја. Увозом миграната који имају основне вјештине и низак степен образовања, добијање и слабо плаћеног посла постаје изазов, посебно у ситуацијама када су придошлице спремне радити за мању надокнаду од номиналног минималца у земљи домаћину. Јасно је да у оваквој ситуацији, корист од миграције имају искључиво послодавци који могу, у таквим условима, себи приуштити обарање цјене рада без страха од губитка радне снаге.

Мигранти чекају у реду за регистрацију испред Канцеларије за здравство и социјална питања у Берлину, 07. октобар 2015. (Фото: REUTERS/Fabrizio Bensch)
Мигранти чекају у реду за регистрацију испред Канцеларије за здравство и социјална питања у Берлину, 07. октобар 2015. (Фото: REUTERS/Fabrizio Bensch)

У условима строге контроле уласка странаца и мањка радне снаге, неминовно је повећање цјене рада посебно код особа које се баве пословима иначе ниско плаћеним. Ово новонастало вредновање може послужити као начин ефикасне редистрибуције друштвеног богатства од највиших ка најнижим слојевима чиме се непосредно утиче на побољшање њиховог животног стандарда и стварање нових могућности, ако не за њих саме, онда за њихово потомство. Миграција, дјелујући супротно, доводи до проширења базе најугроженијих с обзиром да се најсиромашнијем слоју домицилног становништва придружује новопридошла група миграната. Овакви услови имају значајан утицај на пораст криминалитета међу популацијом миграната, што се мора посматрати као једна од опасност по националну сигурност.

ПРОБЛЕМ ТРАНСФЕРИСАЊА
Од великог мигрантског таласа из 2015. године, па све до кризе на грчкој граници изазване од стране Анкаре, почетком 2020. године, просјечан мигрант који се кретао према Европи је био мушкарац војне доби, ниско образован и лишен виших вјештина.[13][14] У питању су махом особе којима су одредишта земље сјеверне Европе са развијеним социјалним системима. Управо ту и настаје проблем. Један од најпознатијих економиста двадесетог вјека, Милтон Фридман, елоквентно је упозорио тадашње заступнике миграције у Сједињеним Државама да је „просто немогуће истовремено заговарати неограничену миграцију и државу благостања“.[15]

Роберт Ректор, коментаришући Фридманов став, истиче да „у трансферној држави, власти опорезују вишу средњу класу и пребацују 1.5 трилиона долара економских ресурса ка групама са ниским примањима путем разноврсних социјалних програма и давања. Широм свјета, овај вид економске прерасподјеле је највећа, ако не и доминантна, функција администрације напредних друштава“.[16] Ректор првенствено говори о Сједињеним Државама, но као што сам истиче, слични механизми постоје у скоро свим савременим земљама.

За разлику од Сједињених Држава,[17][18][19]трансферни механизам у оквиру јасно дефинисаних националних држава, као што је Србија, служи и као карактеристика националне солидарности којом се остварује, не искључиво пренос богатства од најбогатијих ка најсиромашнијима, већ и развој свијести да обје економске групације припадају истом националном организму, са свим позитивним учинцима који из таквог схватања произилазе. Посматрано у оквирима ограничених ресурса и стварних могућности, држава благостања значајним дјелом се преклапа са националном државом. Функционална и стабилна држава благостања мора бити искључива приликом осигуравања повластица дајући приоритет првенствено сопственим грађанима.

У случајевима гдје је држава благостања суочена са неограниченом миграцијом, повећање притиска на јавне институције и опадање квалитета социјалних програма је неминовно. Власти се могу одлучити на повећање пореза богатијем слоју што ће их прије или касније довести у сукоб са истим и евентуално уклонити са позиција моћи, с обзиром да су виши слојеви друштва далеко способнији подстакнути организован отпор, упркос чињеници да чине мањину популације. С друге стране, нагли прилив особа зависних од социјалних давања може подстаћи администрацију да исти квантитет трансферисаног богатства расподијели на више прималаца, тиме умањујући појединачна давања.

Оваква ситуација је опасна у погледу политичке стабилности дотичног система, те могуће појаве различитих облика отпора, у овом случају организованог од стране становника са нижим примањима. Када, поред званичних установа државе, културна, пословна, научна и друге елите једног друштва заговарају отворене границе и миграцију као рјешење разноликих проблема, не може бити говора о националној елити и дотично друштво можемо посматрати дубоко подјељеним, као што је тренутно случај са САД.[20][21][22] Аутор је у свом тексту „Поларизација америчког друштва“ обрадио ову проблематику са више пажње. Када се подвуче црта, није неразумно запитати се зашто би средњи и виши слојеви одређене заједнице, путем пореских обавеза, плаћали социјална давања страним етничким, религијским и културним елементима?

ВАРЉИВОСТ ЉУДСКИХ ПРАВА
Један од првих одговора који се могу дати на ово питање, можда и најчешћи, лежи у концепту људских права. Прихвата се да су сви људи, у глобалним оквирима, једнаки те да су носиоци одређених неотуђивих права. На примјеру самих миграната можемо да увидимо кључну разлику између идеолошког извора на којем почива принцип људских права те стварних посљедица произашлих из примјене дотичног принципа. С обзиром да говоримо о људским правима, за претпоставити је да и домицилно становништво има иста права као и придошлице, но управо у томе и лежи проблем, с обзиром да принцип људских права обје групације посматра као идентичне у односу на територију на којој се налазе, што не може бити даље од истине.

Према правилу, домицилно становништво је увијек оно које је у далеко већој мјери улагало сваки облик напора на стварање функционалне друштвене и политичке заједнице на одређеној територији. Овако посматрана, људска права заправо дискриминишу домицилно становништво с обзиром да остају у потпуности слијепа према ранијим постигнућима и доприносима дотичне групе из којих неминовно мора произилазити већи степен заступљености.

Полиција спроводи колону миграната кроз поља до прихватног центра у Брежицама у Словенији, 24. октобар 2015. (Фото: Jeff J. Mitchell/Getty Images)
Полиција у Словенији спроводи колону миграната до прихватног центра у Брежицама, 24. октобар 2015. (Фото: Jeff J. Mitchell/Getty Images)

Варљиву природу људских права као законске норме и њихову суштинску употребу као инструмента међународне политике можемо посматрати кроз новију историју српског народа. У периоду од почетка 1992. до 2004. године Срби су на простору бивше Југославије три пута били жртве процеса етничког чишћења. На територији данашње Федерације Босне и Херцеговине, прије почетка грађанског рата, становало је приближно пола милиона Срба. Према попису из 2013, њихов број је сведен на мање од 60.000.[23][24][25][26] Са простора модерне Хрватске, током акција „Бљесак“ и „Олуја“ протјерано је приближно 200.000 Срба док је током мартовског погрома на Космету више од 4.000 Срба напустило своје домове као резултат етничког чишћења.[27][28] Људска права нису зауставила агресију НАТО савеза нити својевољне нападе на цивилне циљеве током кампање бомбардовања СР Југославије.

У свим случајевима наведеним изнад, принцип људских права је био бескористан и није пружио никакву заштиту српском становништву, као што га данас не пружа становницима Јемена захваћеног грађанским ратом још од 2015. године, у оквиру којег се Саудијска Арабија јасно искристалисала као агресор.[29][30][31][32] Озбиљна држава, суочена са питањем миграција, не може бити вођена принципима људских права већ своју политику мора заснивати на стварним способностима и детаљним процјенама краткорочних и дугорочних посљедица.

ИСТИНСКА СЛИКА МИГРАЦИЈЕ
На примјеру Велике Британије можемо посматрати процес миграције заговаран искључиво из идеолошких разлога Лабуристичке партије. Стално истицање неопходности додатне миграције зарад потреба економије било је ништа више до прикладан изговор сервиран јавном мњењу. Према рјечима Ендруја Нетера, бившег савјетника Тонија Блера, Џека Строа и Дејвида Блункета, „повећана миграција била је производ политички мотивисаног покушаја да се путем друштвеног инжењеринга створи „истински мултикултурална“ земља и истовремено утрља со у рану британској десници“.[33] Приликом говора о миграцијама, њихова појава се често повезује са економским приликама у земљи те потребом за радном снагом у сврху даљег привредног раста. Ова претпоставка, да су слободна трговина и слобода кретња нераскидиво повезане, као што је једном приликом истакла Ангела Меркел, подвргнута је критици унутар саме Њемачке.

Професор универзитета у Минхену, члан савјетодавног вијећа њемачког министарства економије и један од тренутно најпознатијих њемачких економиста, Ханс-Вернер Син[34] је отворено критиковао званичнике ЕУ који инсистирају да слободу трговине мора пратити слобода кретања, односно миграција. Наиме, у изјави за Франкфуртер алгемајне цајтунг, из 2017. године, Син истиче „да су предности слободне трговине посебно изражене у ситуацијама када радници не могу да мигрирају. ЕУ каже да не може бити произвољног бирања. Слободна трговина може једино постојати у концерту са слободом кретања радника. Са економског стајалишта то је глупост, с обзиром да немогућност миграције доводи до посебно великог увећања свеопште добробити од слободне трговине“.[35][36]

Истинска слика миграције која прати слободну трговину и „подстиче раст“ привреде може се пронаћи у једној од јужних провинција Шпаније, Алмерији, познатој по највећој глобалној концентрацији пластеника те обимним количинама воћа и поврћа које се узгоји и преради у току године. Производња воћа и поврћа у Алмерији превазилази, на годишњем нивоу, више од 3.5 милиона тона.[37] Скоро цјелокупна производња одлази на тржиште Европске уније, гдје се продаје по веома приступачним цјенама.

Високе трошкове производње и ниске цјене финалних производа могуће је уравнотежити путем ниско плаћене и неквалификоване мигрантске радне снаге. Десетине, ако не и стотине хиљада миграната из Африке налази се близу алмеријских производних погона у насељима која се једино могу дефинисати као европске фавеле. Њихов радни однос није заснован на уговору сходно чему не могу остварити никаква радна права.[38][39] Шпанија и Италија представљају два највећа узгајивача воћа и поврћа унутар Европске уније, а компаније које се баве овим послом примају субвенције од стране ЕУ.[40]

Марокански радник бере парадајз у пластенику у Ехиду у Алмерији, 02. март 2019. (Фото: AP Photo/Emilio Morenatti)
Марокански радник бере парадајз у пластенику у Ехиду, Алмерија, 2. март 2019. (Фото: AP Photo/Emilio Morenatti)

На овом примјеру можемо уочити замало све економски негативне стране увожења радне снаге. Овакав систем не би могао постојати без одрођених домаћих и страних капиталиста, чији је једини циљ стицање што више профита уз што мање губитке. У сврху постизања дотичног циља, не постоји обазирање на интересе домицилног становништва. У супротном, запосленици би били становници Алмерије који би уживали сва права која им омогућава локални закон и уговор о раду.

Нечовјечно искоришћавање мигрантске радне снаге, уз јавне иступе од стране корпоративних представника који подржавају миграције, говори о степену уважавања који дотични актери имају за, често призивани, принцип људских права. У свом тренутном облику, четири слободе на којима се темељи ЕУ, представљају својеврсни економски и демографски паразитизам путем којег чланице са снажнијом економијом, посебно Њемачка и скандинавске земље, из осталих чланица извлаче економске ресурсе и људски потенцијал.

ПРОБЛЕМ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА
Једна од раније споменутих, наводних, предности миграције јесте и развој мултиетничког и мултикултуралног друштва. У овоме посебну вриједност виде заговорници љевичарских идеологија и они који, захваћени духом постмодернизма, вјерују у неминовни нестанак нације и националне државе. По самој природи ствари, намеће се просто питање зашто је мултикултурално и мултиетничко друштво пожељна појава? Србија је имала сопствено искуство стварања таквог друштва на Космету током постојања СФРЈ.

Сви елементи, данас присутни у Великој Британији, посебно у случају педофилских група, били су присутни током процеса албанизације Косова и Метохије. Криминалне активности и агресивно понашање мањинске групе[41] држава је игнорисала или одбијала да санкционише, као што то чине власти Уједињеног Краљевства данас. Миграција албанског становништва била је подстицана од југословенских власти које је истовремено уживало економске погодности државе благостања.[42][43]

Историја, која има смисла за иронију, можда доведе до понављања косовског сценарија на територији Велике Британије. Оно што се види на примјеру западних земаља које су већ деценијама отворене за миграционе процесе је у потпуности другачија слика од хармоничне и шаролике мултикултуралне друштвене утопије која је обећавана. Након распада прве и друге Југославије и свих догађаја који су пратили дотичне процесе, српски народ мора са посебном опрезношћу разматрати сваки полтички пројекат који укључује елементе мултукултуралност и мултиетничности. То је минимална поука нашег досадашњег историјског искуства.

Неке од најгорих посљедица миграције по западна друштва аутор је обрадио у тексту „Крах западне либералне утопије“. Међу њима се нарочито истиче организовано силовање, према процјенама, скоро милион енглеских дјевојчица од стране муслиманских педофилских група у посљедњих тридесетак година.[44] У најновијем случају, који се догодио 22. марта, седмогодишњу дјевојчицу, Емили Џоунс, убио је мигрант из Сомалије.[45]

Поред организованих и самосталних случајева насиља, које је махом усмјерено од придошлица ка аутохтоном становништву, друштво које је проистекло из ранијих миграција у земље Запада није отворено и мултиетничко друштво љевичарских утописта и идеолога. Гдје су они претпостављали прожимање и евентуално стапање култура, односно замјену домицилне културе, дошло је до оштрије подјеле и хомогенизације националних и расних група. Према попису из 2011. године, нешто више од 45% одсто становника Лондона су се изјаснили као Енглези,[46][47] чиме у суштини енглеско становништво постаје мањина у сопственој престоници. Сам град је видљиво сегментиран у више дјелова који су претежно насељени људима из исте националне, религијске или културне групе.[48][49] Миграција у Лондон била је праћена напуштањем града од стране енглеског становништва, при чему се само у периоду од 2000-2010, 620.000 Енглеза одселило из престонице.[50]

Грађани Лондона шетају Оксфордском улицом (Фото: Rex Features)
Грађани Лондона шетају Оксфордском улицом (Фото: Rex Features)

Узевши у обзир ток догађаја од 2011. до данас, логично је закључити да се процес смањења енглеског становништвау укупној популацији Лондона наставио. Слична је ситуација и у другим западним земљама, као што су Француска, Њемачка, Италија и скандинавске државе. У свакој од њих постоји значајан број миграната који нису асимиловани, који су створили сопствене заједнице и који су и даље јасно диференцирани у односу на домаће становништво. Неки од очигледних примјера овог процеса, популаризовани путем холивудских филмова, су кинеске четврти у већим америчким градовима. Иако се могу посматрати као бенигни облици својевољне групације људи исте нације и поријекла, њихове малигније копије се могу препознати у no-go зонама насталим у већим градовима Европе са значајном мигрантском популацијом.[51][52] Утопијске снове културног прожимања замјенила је нова стварност фрагментације западних друштава на заједнице аутохтоног становништва и заједнице миграната.[53][54][55][56][57]

С обзиром на политичко уређење западних земаља, свака заједница новопридошлица има право на устројавање сопственог живота, колико је то могуће у новим околностима, у складу са традицијом матице. Исповиједање своје вјере, прослављање специфичних празника и упражњавање посебних културних обичаја је дозвољено свакоме у западним друштвима. У овим условима, релативно просто је створити омању копију сопствене земље на страном тлу. Цјелокупан систем који заговара мултиетничност, мултикултурализам и једнакост свих култура, онакав какав је данас на Западу, може постојати у стабилном облику само до тренутка док домицилно становништво које подржава такав систем представља већину популације.

У таквој ситуацији, домицилна култура задржава примат и све остале, увезене, културе се појављују као егзотични додаци географски ограничени на себи специфичне заједнице те са ниским утицајем на свакодневни живот и устројство државе. Проблеми почињу када дође до промјене у бројном односу између припадника мањинских група и аутохтоног народа. Миграција позитивно утиче на пораст броја припадника мањинских група што без изузетка води ка процесу претварања дотичне демографске снаге у политичке и друштвене добитке.

Увезене културе више се не налазе у сјенци домицилне, већ се појављују као њени супарници у арени друштвених идеологија, са јасним циљем обликовања друштва у складу са својим принципима, који иако увезени, имају снагу с обзиром на демографско стање на терену. Из датог стања даље произилази дестабилизација ранијег система, преиспитивање ранијих вриједности и одбацивање, махом од мигрантских заједница, ранијег наратива и културних норми друштва домаћина.[58] Ово је посебно изражено у случају муслиманских заједница које се налазе у већински западним друштвима.[59][60][61][62][63][64][65][66] У тренутку када аутохтоно становништво осјети угроженост сопствених културних принципа због промјена у демографској структури, неминовно ће доћи до реакције и у тим околностима постоји значајна могућност фрагментације друштва путем процеса којег су западни стручњаци прозвали „балканизацијом“.

Сам процес балканизације није остао незапажен у западним интелектуалним круговима,[67] а као посебно илустративан случај се може, опет, посматрати Велика Британија,[68][69][70][71] земља која је у периоду од пет година постала фрагментирана на таборе по свим важнијим питањима, од којих се посебно истичу Брегзит и миграције. Унутар Сједињених Држава, према истраживању из 2018. године, постоји чак дванаест различитих група које, због значајног степена неслагања око кључних питања, аутори називају „племенима“.[72][73]

Демонстранти протестују против потврђивања Брета Каваноа за судију Врховног суда од стране Сената, на степеницама испред Капитола, Вашингтон, 06. октобар 2018. (Фото: Chip Somodevilla/Getty Images)
Демонстранти протестују против потврђивања Брета Каваноа за судију Врховног суда САД од стране Сената, Вашингтон, 06. октобар 2018. (Фото: Chip Somodevilla/Getty Images)

Истраживања из неколико области су потврдила закључак који се може извући из ранијег текста, да су хомогенија друштва стабилнија и самим тим сигурнија.[74] Биолошке студије су показале да сличност карактеристика лица[75] повећава степен повјерења, истраживања из социологије упућују на негативан утицај етничке разноликости на друштвену кохезију једне заједнице.[76] Током сукоба са Бриселом и Берлином око мигрантских квота, Пољска и земље Вишеградске четворке су чврсто остале при стајалишту да немају намјеру прихватити нити једног мигранта из Азије или Африке. Пуни критике према истоку Европе, свјетски медији нису поменули чињеницу да ја Варшава, од почетка грађанског рата у Украјини, прихватила више од два милиона избјеглица из те земље.[77][78][79][80][81]

Посљедице, у погледу сигурности, између утицаја миграната на исток и запад Европе нису могле бити илустративније.[82][83][84] У период од 2015. до 2019. Западна Европа је била фокус терористичких напада, са посебним нагласком на Велику Британију, Француску и Њемачку.[85] С друге стране, у земљама Источне Европе број терористичких напада је био минималан.[86] И запад и исток Европе су допустили улазак избјеглица и миграната, но на истоку, првенствено Пољској, то су били људи исте расе, са истом религијом, припадници исте групе народа и чланови истог или сличног културног миљеа. Поука је и више него јасна. Мултикултурално и мултиетничко друштво као идеја је уско везано уз сигурност и из свега представљеног у ранијем тексту, те стварних догађаја на терену, посебно у свјетлу дијаметрално супротних искустава у различитим дјеловима Европе, можемо закључити да су национално хомогене земље далеко стабилније.

СТАЊЕ У СРБИЈИ
Током обраћања новинарима 2018. године, српски предсједник Александар Вучић је истакао да ће Србија морати да увози нову радну снагу те је споменуо нулту стопу миграција, односно процес којим би до 2030. године Београд требао да надокнади одлазак аутохтоног становништва путем миграната.[87][88][89] Приликом свог гостовања на Трећем будипештанском самиту о демографији, Вучић је истакао да Србија сваке године изгуби један град величине Кикинде, односно око 38.000 становника.[90]

Стање демографије српског народа јесте забрињавајуће, но миграција није нити може, због природе самог процеса, бити рјешење. Негативне друштвене посљедице миграције у земљама Запада нека послуже као лекција. Оно што се дешавало енглеској дјеци не смије се поновити на територији Србије. Само случај педофилских група из Велике Британије је довољан разлог да се миграција, посебно из земаља Африке и Блиског Истока, онемогући. Привредни развој, а судећи по рјечима предсједника Вучића то је главни разлог прихватања миграната, не може словити као неприкосновени циљ којем се мора потчинити свака друга област унутар једног друштва.

Друштвена кохезија, национална хомогеност и сигурност никако не могу бити занемарене или жртвоване у корист пуког економског раста, посебно у случају када је упитно гдје већина капитала завршава. На примјерима Велике Британије, Француске, Њемачке и других западних држава може се уочити да домицилно становништво није имало никакве користи, у демографском смислу, од миграција. Штавише, недостатак политичке воље и демографских капацитета омогућио је мигрантским заједницама, у значајној мјери, раст и развој изолован од већинске културе и становништва што је подстицало појаву ауто-гетоизације и одбацивања норми понашања друштва домаћина.

Мигранти чекају у реду у Београду (Фото: Танјуг/Димитрије Голл)
Мигранти у Београду чекају у реду (Фото: Танјуг/Димитрије Голл)

Србија, с обзиром на негативан прираштај, нема капацитете за демографску асимилацију миграната. С обзиром на досадашњу неолибералну путању српске државе за претпоставити је да не постоји ни политичка воља. Поред свега тога, извјештај Републичког завода за статистику Србије из 2019. године показује да број незапослених износи, грубо гледано, око пола милиона особа.[91][92][93][94] Стопа младих између 15-24 године, који су незапослени, на крају прошле године износила је 29,1 одсто.[95] Ови подаци јасно упућују на чињеницу да Србији, као додатна радна снага, мигранти нису потребни, из чега логично произилази да су српском друштву мигранти, генерално гледано, непотребни.

С обзиром на очигледну чињеницу да су мигрантске групе већином састављене од млађих мушких особа,[96] неопходно је споменути истраживање спроведено у шест азијских земаља обиљежених квантитативном неравнотежом у корист мушке популације у односу на женску. Дотична студија је утврдила да губитак полне равнотеже и повећање броја мушкараца у односу на број жена води ка расту насиља и повећању друштвене несигурности. У Мексику, довољан је био само један додатни мушкарац на стотину жена да повећа стопу убистава. У Кини, гдје се у одређеним случајевима наспрам 100 жена налази 118 мушкараца,[97] је ова неравнотежа узроковала пораст насилних злочина за пет до шест процената.[98] Индија и Кина, због специфичне културе, суочавају се са проблематичном ситуацијом гдје број мушкараца превазилази број жена за 70 милиона, што ће несумњиво имати негативне посљедице у будућности.[99]

У областима демографије, економије и сигурности, миграција не пружа рјешење но ствара додатне проблеме или пак усложњава већ присутне. Поуке из земаља Запада, а оне се морају проучавати с обзиром на деценијску политику заговарања миграције, указују да либерални друштвени модел и економски систем државе благостања не могу постојати заједно са отвореним границама или политиком сталне миграције. Изнова, неопходно је вратити се на случај педофилских муслиманских група у Великој Британији зарад илустрације степена урушености сигурносног система путем дугогодишњих миграција.

Србија као земља са негативним прираштајем и значајном стопом незапослености нема потребу за мигрантском радном снагом. Потреба постоји, првенствено, за напуштањем неолибералне економске идеологије, коју крунишу резултати као што је годишњи дефицит од 5,5 милијарди долара са Њемачком[100] те напуштање државе од стране младог и радно способног становништва. Пандемија коронавируса је показала сву слабост глобалних ланаца снадбјевања јасно истакавши предности економске аутархије гдје држава сама производи, добрим дјелом, све што је потребно становништву. Разматрајући тадашње стање руске економије, Михаил Леонтјев је у свом чланку из 2011.[101] написао да је „нова индустријализација наша насушна потреба“.

У сличном маниру, оно што је потребно Србији јесте нова индустријализација, не путем страних инвеститора који су ту док остварују зараду и који ће нестати чим им трошкови превазиђу добитке, већ путем српских предузећа која су самом природом свога настанка везана уз земљу и народ. Чак и ако претпоставимо да је Србији, упркос чињеницама, потребна додатна радна снага, зашто не узети у обзир аутоматизацију, о којој се већ дуже времена говори у остатку свијета и која се чини саставним дјелом будућности производње, иако дати процес, као што обично бива, са собом нови добре и лоше посљедице.

Мигранти на српско-мађарској граници (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)
Мигранти на српско-мађарској граници (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)

Демографске процјене на које се ослања Влада Србије, но и остале земље у свјету, баве се и дугорочним предвиђањима која се протежу чак до 2050. или 2100. Оно што се мора имати на уму јесте да су ово предвиђања, те самим тим нису записана у камену. Промјена јесте могућа. Због тога се и врше пописи становништва на сваких десет година. Напори морају бити уложени у јачање положаја и стабилности породице, подстицаје ка већем броју дјеце, те у друштвену деконтаминацију путем одбацивања феминистичке и ЛГБТ идеологије. Данашњој Србији је потребно много, у значајном броју друштвених области, но ако постоји нешто што јој не треба, то су мигранти и сви проблеми које дотични носе са собом.

 

Љубиша Маленица је дипломирани политиколог

________________________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:
[1]https://www.immigroup.com/news/top-10-immigration-friendly-countries

[2]https://publications.iom.int/system/files/pdf/wmr_2020.pdf

[3]http://institutdelors.eu/wp-content/uploads/2018/01/171024jdigrundfreiheitenenwebeinzelseitena4.pdf

[4]http://www.bos.rs/ei-eng/uploaded/EU3_ENG_webre_1.pdf

[5]https://www.ft.com/content/49dc02dc-c637-11e7-a1d2-6786f39ef675

[6]https://en.wikipedia.org/wiki/European_Single_Market

[7]https://www.iom.int/speeches-and-talks/world-move-benefits-migration

[8]https://www.un.org/en/development/desa/population/publications/ageing/replacement-migration.asp

[9]https://www.bbc.co.uk/bitesize/guides/zkg82hv/revision/5

[10]https://www.questia.com/magazine/1G1-465296828/a-brexit-lesson-is-a-single-currency-not-worth-the

[11]https://comparativemigrationstudies.springeropen.com/articles/10.1186/s40878-019-0145-3

[12]https://fullfact.org/immigration/immigration-and-jobs-labour-market-effects-immigration/

[13]https://www.reuters.com/article/us-europe-migrants-germany-survey/only-13-percent-of-recent-refugees-in-germany-have-found-work-survey-idUSKBN13A22F

[14]https://www.thelocal.se/20160531/fewer-than-500-of-163000-asylum-seekers-found-jobs

[15]https://www.heritage.org/immigration/commentary/look-milton-open-borders-and-the-welfare-state

[16]https://www.heritage.org/immigration/commentary/look-milton-open-borders-and-the-welfare-state

[17]https://theweek.com/articles/843852/america-empire-not-nation

[18]https://mises.org/wire/united-states-not-nation-problem-national-conservatism

[19]https://www.philosophytalk.org/blog/why-america-not-nation

[20]https://link.springer.com/chapter/10.1057/9781137010339_2

[21]https://time.com/5435825/divided-america-values-language-meaning/

[22]https://www.ap.org/explore/divided-america/

[23]https://poskok.info/federacija-ih-nije-mazila-rezultati-popisa-otkrili-bi-razmjere-etnickog-ciscenja-srba-iz-fbih-tvrdi-zdravkovic/

[24]https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/etnicko-ciscenje-srba-u-federaciji-bih-rezultati-popisa/

[25]https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:612973-Srbi-u-Federacijistatisticka-greska

[26]http://www.politika.rs/sr/clanak/387612/Srba-u-Federaciji-BiH-deset-puta-manje-nego-pre-rata

[27]http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3551571.stm

[28]https://www.globalresearch.ca/ethnic-cleansing-in-kosovo-and-the-rights-of-the-serbian-minority-ten-years-after-the-march-pogrom-2004/5416867

[29]https://www.mondialisation.ca/us-saudi-aggression-in-yemen-celebrated-by-co-aggressor-uae/5521056

[30]https://www.aljazeera.com/indepth/opinion/complicit-saudi-atrocities-yemen-200318155452649.html

[31]https://www.amnesty.org/en/latest/news/2015/09/yemen-the-forgotten-war/

[32]https://www.cfr.org/interactive/global-conflict-tracker/conflict/war-yemen

[33]https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/law-and-order/6418456/Labour-wanted-mass-immigration-to-make-UK-more-multicultural-says-former-adviser.html

[34]https://en.wikipedia.org/wiki/Hans-Werner_Sinn

[35]http://institutdelors.eu/wp-content/uploads/2018/01/171024jdigrundfreiheitenenwebeinzelseitena4.pdf

[36]http://www.hanswernersinn.de/en/node/865

[37]http://oneworld.press/?module=articles&action=view&id=1379It%C5%BE

[38]http://oneworld.press/?module=articles&action=view&id=1379It%C5%BE

[39]https://www.youtube.com/watch?v=j7LclQRn3lg

[40]http://oneworld.press/?module=articles&action=view&id=1379It%C5%BE

[41]https://srbin.info/pocetna/aktuelno/casna-osveta-albanci-hteli-da-mu-siluju-cerku-pa-je-ubili-on-ih-izresetao-u-sudu/?lang=lat

[42]https://books.google.ba/books/about/Jugoslovensko_iskustvo_srpske_nacionalne.html?id=fg9NAAAAMAAJ&redir_esc=y

[43]https://www.delfi.rs/knjige/50003_dugo_kretanje_izmedju_klanja_i_oranja_-_istorija_srba_u_novom_veku_1492-1992_knjiga_delfi_knjizare.html

[44]https://theconversation.com/asian-grooming-gangs-how-ethnicity-made-authorities-wary-of-investigating-child-sexual-abuse-130099

[45]https://nationalfile.com/report-7-year-old-girl-stabbed-to-death-by-somali-migrant-in-uk-park-on-mothers-day/

[46]https://www.theguardian.com/culture/2019/may/29/john-cleese-criticised-for-saying-london-is-no-longer-an-english-city

[47]https://unherd.com/2019/06/just-how-english-is-london/

[48]https://www.citylab.com/design/2016/05/london-immigrant-neighborhoods-communities/483974/

[49]https://maps.cdrc.ac.uk/#/metrics/countryofbirth/default/BTTTFFT/10/0.0024/51.4640/

[50]https://www.bbc.com/news/uk-21511904

[51]https://nationalpost.com/opinion/europes-no-go-zones-inside-the-lawless-ghettos-that-breed-and-harbour-terrorists

[52]https://www.thelocal.fr/20170223/the-ten-real-no-go-zones-in-paris

[53]https://www.ft.com/content/d77395b6-8561-11e4-ab4e-00144feabdc0

[54]https://observer.com/2017/10/political-fragmentation-in-europe-and-united-states/

[55]https://www.jstor.org/stable/421685?seq=1

[56]https://royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rsif.2019.0509

[57]https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/immigration/10037764/Ethnic-majority-areas-growing-says-report.html

[58]https://www.jstor.org/stable/41428380?seq=1

[59]http://henryjacksonsociety.org/wp-content/uploads/2017/03/Islamist-Terrorism-preview-1.pdf

[60]https://books.openedition.org/ceup/1283?lang=en

[61]https://books.google.ba/books?id=kpZNDQAAQBAJ&pg=PA65&lpg=PA65&dq=muslim+communities+refuse+to+accept+western+norms&source=bl&ots=WsneJvZ_N2&sig=ACfU3U39CTma4KPwBlJ7Z5Xs0OyJRnO7SA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiqy8TRxNjoAhVIr4sKHWOIDl04ChDoATAGegQIDBAr#v=onepage&q=muslim%20communities%20refuse%20to%20accept%20western%20norms&f=false

[62]https://centerforinquiry.org/blog/is-islam-compatible-with-democracy-and-human-rights/

[63]https://www.politico.eu/article/brussels-attacks-terrorism-europe-muslims-brussels-attacks-airport-metro/

[64]https://www.aljazeera.com/indepth/features/2016/01/western-attempts-moderate-islam-dangerous-160118081456021.html

[65]https://mepc.org/journal/muslims-pluralize-west-resist-assimilation

[67]https://www.amazon.com/Balkanization-West-Confluence-Postmodernism-Postcommunism/dp/0415087554

[68]https://www.foreignaffairs.com/reviews/capsule-review/1995-03-01/balkanization-west-confluence-postmodernism-and-postcommunism

[69]https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/the-balkanisation-of-europe/

[70]http://opinionsur.org.ar/wp/the-balkanization-of-the-world/?lang=en

[71]http://www.ekathimerini.com/239148/opinion/ekathimerini/comment/balkanized-britain

[72]https://www.vox.com/policy-and-politics/2018/10/22/17991928/hidden-tribes-more-in-common-david-brooks

[73]https://hiddentribes.us/

[74]https://www.nationalreview.com/2014/08/homogeneity-their-strength-kevin-d-williamson/

[75]https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1691034/pdf/12079651.pdf

[76]https://academic.oup.com/esr/article/32/1/54/2404332

[77]https://www.politico.eu/article/ukrainian-migrants-in-poland-xenophobia-fear-abuse-harassment/

[78]https://www.theguardian.com/world/2019/apr/18/whole-generation-has-gone-ukrainian-seek-better-life-poland-elect-president

[79]https://www.euractiv.com/section/europe-s-east/news/poland-seeks-to-protect-its-ukrainian-connection/

[80]https://www.nytimes.com/2019/03/26/world/europe/immigration-poland-ukraine-christian.html

[81]https://www.wsj.com/articles/turning-muslims-away-poland-welcomes-ukrainians-11553598000

[82]https://www.bbc.com/news/uk-36845647

[83]https://www.jihadwatch.org/

[84]https://en.wikipedia.org/wiki/Islamic_terrorism_in_Europe

[85]https://www.reuters.com/article/us-europe-attacks/number-of-fatal-terrorist-attacks-in-western-europe-increasing-data-show-idUSKBN19X1QO

[86]https://observer.com/2017/08/european-union-terorrism-immigration/

[87]https://www.skandalozno.net/vucic-mlade-koji-odlaze-iz-srbije-ce-zameniti-migranti-video/

[88]https://www.srbijadanas.net/vucic-mlade-koji-odlaze-iz-srbije-ce-zameni-migranti-video/

[89]http://ba.n1info.com/Regija/a319463/Vucic-o-naseljavanju-migranata.html

[90]https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vucic-lane-smo-izgubili-grad-velicine-kikinde-ako-ne-bude-vise-dece-gasi-se-svetlo_1045761.html

[91]https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50401874

[92]https://www.blic.rs/biznis/nezaposlenost-u-srbiji-je-najmanja-od-1995-godine-a-evo-u-kojim-delatnostima-su/wcx4q1t

[93]https://www.danas.rs/ekonomija/zaposljavanje-na-zapadu-smanjuje-nezaposlenost-u-srbiji/

[94]http://rs.n1info.com/Biznis/a548078/RZS-Stopa-nezaposlenosti-u-Srbiji-9-5-odsto.html

[95]https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/trziste-rada/anketa-o-radnoj-snazi

[96]https://www.politico.com/magazine/story/2016/01/europe-refugees-migrant-crisis-men-213500

[97]https://www.statista.com/statistics/282119/china-sex-ratio-by-age-group/

[98]https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0197516

[99]https://www.washingtonpost.com/graphics/2018/world/too-many-men/

[100]https://www.standard.rs/2020/04/13/cime-srbija-vraca-bespovratnu-pomoc-eu/

[101]http://fakti.org/rossiya/medija-menju/dosta-smo-trulili-i-cmizdrili

 

Насловна фотографија: Getty Images

 

Извор Princip.news