Tajkun u doba korone

Titanik plovi punom brzinom. Svako ima svojih pet minuta. Neki su ih već potrošili, drugi će ih dobiti. Odluka je blizu. Zajednica ili revolucionarna elita?

.

„U ćutanju je sigurnost.“
Ivo Andrić, Most na Žepi 

 

Nižu se veliki događaji u 2020. godini. U središtu smo pandemije virusa korone – najvećeg eksperimenta u istoriji ratovodstva, epidemiologije, psihologije, ekonomije, etnologije, sociologije… Pitamo se: da li gledamo oproštajni valcer liberalne fronde ili njen najveći pobednički juriš? U nedeljama vanrednog stanja jasno se pokazala priroda i karakter učesnika istorijske borbe na srpskim prostorima. Epidemija je pred Zajednicu (Srbija savremenika) i Superstrukturu (skrivena oligarhija jugoslovenske revolucije) postavila pitanje: „Ko će biti, a ko će samo ličiti?“

TAJKUN I GLUMAC
Emitovanje serije „Tajkun“ poklopilo se sa početkom širenja virusa korone Srbijom. Uprkos vanrednom stanju, serija je ušla u radarsko polje kontrarevolucionara iz filmske industrije, Božidara Zečevića. Filmski kritičar istakao je da je prva epizoda serije obećavajuća, kao Kopolin film „Kum 2“ i „Kum 3“. Glavnog junaka tajkuna Vladana Simonovića, kuma celog naroda, glumi Dragan Bjelogrlić koji, veli Zečević, igra sebe s velikim zadovoljstvom. Serija počinje tajkunskom krsnom slavom (bez sveće, kolača, ikone) u ekskluzivnom javnom prostoru, neuobičajenom za održavanje slave ili, kako bi kontrarevolucija kazala, reč je o fensi žurki dece komunizma. U seriji kao i životu savremene srpske elite sve počinje danas ili juče kao u romansiranom brevijaru za uspešne, Ja, tajkun. Šta bismo tek mogli da pročitamo u knjigama koje još uvek nisu napisane ili vidimo u nesnimljenim serijama – Ja, vojvoda od Kenta, Ja, kraljica, možemo skrušeno nagađati.

Dok razmišljamo o velikim podvizima Tajkuna, pitamo se kakav je čovek? Ima li ličnost? Ima li srca? Kuda se zaputio? Vidi li nas? Nećemo pogrešiti ako ustvrdimo da je stamen i nepokolebljiv jer veru nije menjao budući da je odrastao uz oca koji je prešao s pravoslavlja na borbeni ateizam i sinu uštedeo izbor. Uz to je i pošten, jer je imovinu stekao nasleđem i samo ju je širio budući da je otac uspešno izveo transformaciju društvene u privatnu svojinu. Kao i svi ljudi koji preduzimaju velike poslove, Tajkun oseća neku neodoljivu moć, te sa bilborda (latinicom) samouvereno saopštava svoj životni moto: moć je nedeljiva. Ali na putu uspeha i moći čovek se nečeg mora i odreći.

Da bi postao ono što nije obično se odriče jezika (pisma). Srbin koji žele da stranci poveruju da je on jedan od njih, odriče se krsne slave (jedinstveni običaj u Srba) tako što je pretvore u novogodišnji parti na kojima su bili mnogo puta u pariskom Ricu, ženevskom Bergu… Zbaciti svaki beleg srpskih pisaca žitija ili srednjovekovne vlastele, imućnije i obrazovanije od današnje srpske elite, znači ponovo započeti život i steći novi identitet

Da bismo se lakše kretali kroz prostor i vreme u kome obitava Tajkun, ali i razumeli prirodu moći, možemo ga uporediti s predsednikom Severne Koreje Kim Džong Unom. Oni nemaju ništa zajedničko budući da jedan negira demokratiju i ekonomski liberalizam, a drugi ih smatra krajnjim dostignućem sveta. Glavna odlika Tajkuna i njegovog bratstva jeste odanost Zlatnom teletu. Kim Džong Un pak ima drugačije nazore i običaje. Umesto kulta Zlatnog teleta, gradi državu upućenu u nuklearne tehnologije. Od oca i dede dobio je na staranje otadžbinu i u stanju je da odlučuje o ratu. Tek, Tajkun je sina, umesto u vojsku (kao engleska kraljica svoju decu), poslao na obuku u najbolju poslovnu školu. Možda baš zato na naše piste sleću avioni ABH snaga ruske vojske.

Bolji znalac velikog sveta od Tajkuna, predsednik SAD Donald Tramp već je odredio najvažnije sagovornike na predstojećoj mirovnoj konferenciji (Moskva i Peking) i kooptirao regionalnog pregovarača Kim Džong Una s kojim se simbolično sreo na granici između dve korejske države. Kruži urbana legenda da je jedan važan čovek iz Srbije prišao Trampu na manje od pola metra (znatno pre epidemije korone) i uputio mu nekoliko reči. A s kim se sreću Tajkun i Glumac zna samo Zečević, ali o tome mudro ćuti.

Filmski kritičar Božidar Zečević (Foto: Vikipedija/rastko.rs)

Pandemija virusa korone, jednako kao i serija „Tajkun“ pobuđuju sumnju u sposobnost južnoslovenskog sveta za težak i osobit zanat – tajkunizam. Višedecenijski naporan rad Superstrukture da pronađe i kooptira istaknute pojedince i preporuči ih kakvom uticajnom redu ili društvu sveo se na isprazno i hvalisavo objavljivanje fotografija sa inicijacija ili prijema u zatvorenim klubovima. Malo koji od tajkuna iz slovenskog i azijskog kruga s kraja HH stoleća je dospeo tamo gde je bio Boris Berezovski. Sav uspešan od glave do pete, s početka karijere samouveren, pred kraj života molio je da mu dozvole povratak u Rusiju. Ipak, umro je u Londonu. Ne pišu se romani o svakom emigrantu; Berezovski nije bio knez Nikolaj Rjepnin.

Posle decenija uvećavanja imovine, Tajkun nema potez, ne zbog svoje slabosti, već stoga što je zašao u tuđe doba u kom liberalna fronda usavršava nove oblike delovanja i nosi sve što joj pripada, oslanjajući se na četiri jahača apokalipse. Ni Glumac nije u boljem položaju, budući da je Zajednici preteći doviknuo da je ostavlja („Neka Kojo rezerviše još mesta u kupeu“). A ipak nije seo u Plavi voz jer se karta za Holivud ne uzima na blagajni, već se dobija kao pozivnica od ujne, kuma, strine ili dede. Tek, ostao je da održava visoki napon jugoslovenske revolucije, čiji je zavet bio i ostao borba protiv SSSR-a i Rusije od 1948. do danas, sve se nadajući novom dolasku tovara Trumanovih jaja i paradi Šermana u Beogradu. Serija „Senke nad Balkanom“ i „Tajkun“ zavet su Revoluciji i potvrda poslovnog uspeha Glumca započetog u serijalu „Bolji život“.

KMET ILI BEGUNAC?
Korona je usput pokazala i odnose nas iz Srbije i naših državljana, kraće ili duže zaposlenih u EU. Svi koji su godinama odlazili u EU trbuhom za kruhom, posle početka pandemije i gubitka posla u samo nekoliko nedelja nagrnuli su u zavičaj, ali u konvojima kao Srbi prognani iz RSK pre četvrt stoleća. Tragajući za boljim životom, a pre svega za smislom tamo gde ga odavno nema, suočili su se sa novom evropskom stvarnošću.

Sveukupnu napetost u vreme epidemije podizali su izveštaji o migrantima iz Azije čiji položaj u Srbiji ni u jednom mediju nije doveden u pitanje. Ali povratak velikog broja državljana Srbije razmatran je, na zajedničku sramotu, kao faktor koji pogoršava epidemiološku situaciju. A ne kao prilika da se promeni robovlasnički odnos domaće elite prema stanovništvu Srbije i započne povratak Srba pre nadolazećeg političkog sloma EU.

GLAS NARODA
Pandemija je bila vanredna prilika da se pokaže stručnost i karakter lekara u nas i u inostranstvu. U celini uzev lekari su, držeći se struke, znatno pomogli globalističkoj agendi liberalne fronde širenjem (nehatno ili namerno) straha, neizvesnosti i panike. Pored epidemiologa, javili su se i infektolozi, imunolozi, pulmolozi, psihijatri i dr. da bi slika bila upečatljivija, a svedočanstva o kapsidu, virulentnosti, receptorima virusa korone, ćelijskom imunitetu, antitelima ubedljivija. Pomogli su da se lečenje ljudi izmesti iz bolnica i ordinacija u televizijski studio i na net. Ne htevši to prokrčili su put onlajn školi – časovima fiskulture, srpskog jezika, joge, stranih jezika, fizike i dr. putem televizije i programa Zum i Skajp.

Ipak, negde u daljini čuo se i glas naroda. Tome je ponajviše doprineo Branimir Nestorović, priznati pulmolog. Često je ležerno razmatrao brojna pitanja – pozitivna dostignuća zdravstvenog sistema iz doba komunizma i njegovu superiornost u vanrednim situacijama; iznosio optimističke prognoze o epidemiji i isticao da je virus korona relativno bezopasan.

Pulmolog dr Branimir Nestorović govori na konferenciji za medije (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Pulmolog dr Branimir Nestorović govori na konferenciji za medije (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

Protiv Nestorovića se okrenuo deo srpske javnosti nezadovoljan njegovim humorom i izjavama o „lavovskoj genetici“ Srba. U opštem metežu, Nestorović je predložio da se sadašnja situacija iskoristi za ponovno uključivanje naših lekara i medicinskih sestara na privremenom radu u EU u zdravstveni sistem Srbije. Pokazao je solidarnost izjavom da ćemo Republici Srpskoj uputiti pomoć bez ograničenja jer je tretiramo kao našu teritoriju i verovatno Crnoj Gori, ako se tamo razvije epidemija.

GLOBALNI KARANTIN
Mada je poslednjih godina izgledalo nejasno kako će biti organizovan razoran svetski rat da bi se izveo globalni zaokret bez upotrebe nuklearnog oružja, mimo svih očekivanja, SZO je dala rešenje. Totalni rat dobio je izgled pandemije dopunjene informacionim i finansijskim operacijama. Liberalna fronda pokazala je pravu moć zaokružujući pandemijsko ratno polje (više od pet milijardi ljudi) u kome će nestati preduzeća, bankrotirati države, propasti zdravstveni sitemi, zapusteti škole, izgoreti dugovi i pokleknuti crkve.

Ključ nove ratne tehnologije je virus. On najpre deluje na telo čoveka (ćeliju), potom i na psihosocijalne odnose i čitavo ljudsko društvo. Delovanje virusa propraćeno je nizom subjektivnih tegoba ali ga odlikuje relativno niska smrtnost (verovatno ispod dva odsto) i lako širenje, te je uspešno instrumentalizovan. Da bi slab virus postigao visok učinak (npr. variole vere ili ebole), potrebno je bilo pandemiji dati potentnost. Taj zadatak ostvaren je uz pomoć medija širenjem straha, nesigurnosti i panike. I otpočeo je jedinstveni eksperiment i transformacija svetskog političkog i ekonomskog sistema. Otuda je način nastanka i prenosa virusa na čoveka pitanje zanimljivo prvenstveno stručnjacima – virolozima i epidemiolozima.

POTEZ VELEMAJSTORA
Dakle, pojava virusa bila je jedinstvena prilika za briljantni um liberalne fronde (pojedinac ili malobrojna grupa) sposoban da započne opasnu i neizvesnu višepoteznu igru na čitavom globusu. Odluka desnoliberalne Britanije da napusti EU januara 2020, pad finansijskih tržišta i protivurečno delovanje Saudijske Arabije na tržištu nafte (mart 2020.), te masovna podrška širenju straha i panike od strane važnih institucija i medija pod kontrolom liberalnih finansijskih centara, poslednjih meseci, govore da je pandemija prvenstveno politički fenomen, a tek onda medicinski.

Koliko juče, krajem 2019. izgledalo je da će ekonomski liberali slabiti do predsedničkih izbora i posle Trampovog reizbora potpuno kapitulirati. I zaista, oni nisu uspeli da preuzmu FED i obezbede svoje privilegije na račun SAD. Odustanak L. Samersa od kandidature za predsednika FED-a i pobeda Trampa 2016. zapečatili su ovaj pokušaj. Isto tako, nema velikih uspeha niti plan da se svetsko liderstvo sa SAD prenese na Kinu (Jedan pojas jedan put), pošto mu se Tramp protivi, a Kremlj predlaže Severnomorski put. Dakle, ostala je treća mogućnost – da se poruše sve figure na šahovskoj tabli, a svet (protivnici) vrati u srednji vek.

U pandemijskom ratnom polju razigrava se najveća kriza u poslednjih stotinak godina, dalekosežnija od američke Velike depresije (1929-1933). Svetsku ekonomiju ne može spasiti ukidanje karantina u Kini ako već u maju iz njega ne istupe SAD i EU. Ali čini se da je već pređena tačka bez povratka. Dugo odsustvo s posla zaposlenih u preduzećima, ustanovama i raznim institucijama usporiće vraćanje na stanje pre globalnog karantina. Svi se dobro sećaju ekonomskih reformi na prostoru SFRJ. Posle svake, trajno su se menjale prilike, uvek mimo planova i prognoza. Pojedinosti reformi Jegora Gajdara u Rusiji poneko se seća ali svako vidi da Rusija, uprkos naporima elite, još uvek nije na bezbednom odstojanju od provalije.

Jegor Gajdar, sojvetski i ruski ekonomista i političar, tvorac „šok terapije“ reformi u Rusiji (Foto: newsprice.info)
Jegor Gajdar, sojvetski i ruski ekonomista i političar, tvorac reformske „šok terapije“ u Rusiji (Foto: newsprice.info)

Liberalne finansijske strukture u predstojećoj depresiji neće odustati od razaranja nacionalnih ekonomija presecanjem lanaca snabdevanja (supply chain) i promenom socijalnih odnosa. Ako ne odnesu pobedu, uz pomoć informacionih tehnologija i elektronskog koncentracionog logora dosadašnje finansijske strukture, verovatno će se povući u senku. Iz pozadine će oblikovati novog čoveka i čekati pogodnu priliku. Što bude veće propadanje ekonomije, političkog života i duhovnosti u narednim godinama, to će se velike zemlje (SAD, Rusija, Kina) više baviti unutrašnjim socijalnim i političkim pitanjima.

Istovremeno, njihove periferije (elite, države, oblasti) lako će postati plen nove finansijsko-informatičke strukture koja se rađa. Otuda ne čudi što Trampov pokret, koga prati Kremlj, u svakoj bici protiv ekonomskih liberala pokušava da preuzme inicijativu, umanji štetu i zaustavi neprihvatljiv nivo propadanja američkog društva. Stoga, Bela kuća pokušava da što pre normalizuje privredu SAD i uspori neminovni pad.

GLAS CRKVE
U vreme pandemije elita jugoslovenske revolucije molitveno okupljanje vernika u crkvama smatra opasnijim po zdravlje stanovništva od svakodnevnih gužvi u supermarketima ili na gradilištima. Liberalna fronda je na srpskom prostoru uspešno izvela pandemijski eksperiment. Postignuti su značajni rezultati, posebno se ističu tri: oslabljena su mala preduzeća i seljaci (ekonomska stvarnost), produbljen je jaz između Zajednice i elite (politička stvarnost) i najvažniji – SPC je jednim udarcem bačena na kolena (duhovna stvarnost).

Pandemija je bila znak za početak glavnog napada na Crkvu, poslednju liniju odbrane Srbije. Crkva je lišena vazduha – molitve u ispunjenim hramovima za Vaskrs 2020. Sinod SPC se našao između borbenih ateista, agnostika, mondijalista, internacionalista, ekumenista, vatrenih zagovornika jugoslovenske revolucije i verujuće manjine. Pravno i policijsko potčinjavanje duhovne institucije (privođnje mitropolita Amfilohija i pokretanje istrage) izvedeno je samouvereno i drsko.

U direktno opštenje s Crkvom nisu stupili predstavnici zakonodavne vlasti (parlament), sudske (Ustavni sud) čak ni izvršne (Vlada) već Krizni štab za praćenje epidemije. Članovi ovog tela privremenog karaktera, upućeni u medicinske poslove, zauzeli su stav spasioca Srbije i tako zašli u političko i ustavno-pravno polje. I kada je bilo najpotrebnije, Kriznom štabu je pritekla u pomoć SANU, podržavajući odluku o zabrani vaskršnjih okupljanja u crkvama. Dolili su ulje na vatru u čijem gašenju neće učestvovati, jer će se tim poslom baviti drugi krizni štab, a posledice će snositi svi učesnici, svako za sebe.

Članovi Kriznog štaba (sleva nadesno): dr Ivana Milošević, dr Predrag Kon i dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za medije u zgradi Vlade, 22. mart 2020. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Članovi Kriznog štaba (sleva nadesno): dr Ivana Milošević, dr Predrag Kon i dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za medije u zgradi Vlade, 22. mart 2020. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

O brzini razvoja nepovoljnih procesa u nas govori i poređenje sadašnjih prilika u Srbiji i u vreme sahrane patrijarha Pavla 2009. U to vreme, već je bila proglašena epidemija svinjskog gripa, a na sahrani je bilo prisutno barem 500.000 ljudi. U tišini njihovih koraka zagubio se grip kojim su epidemiolozi pretili Zajednici. Danas, posle 11 godina izgleda da je nestalo 500.000 ljudi. Ako ne vaskrsnu, njihova mesta će zauzeti azijski i afrički useljenici, a Srbija će se naći u gorem položaju od EU.

***

Vratimo se Vladanu koji mami urokljive oči kontrarevolucije. Gde je, šta radi naš moćnik u doba korone? U globalnom karantinu, pored sudbine Zajednice, rešava se i njegova. Pošto je nenadano napravio dobre uvozne poslove, otišao je na kraći odmor, da iskulira. Ispija šampanjac sa bratstvenicima i planira osnivanje još tri stranke (iza sebe već ima deset) za naredni konkursni ciklus. Kao i mondeni 1910. bezbrižan je, raspričan i raspevan u velikom salonu na prvoj palubi. Zar ne čujete glas Harisa, Cece nacionale, Ace i Jelene? Titanik plovi punom brzinom. Svako ima svojih pet minuta. Neki su ih već potrošili, drugi će ih dobiti. Odluka je blizu. Zajednica ili elita jugoslovenske revolucije?

 

Slavoljub S. Lekić je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor je više univerzitetskih udžbenika iz oblasti poljoprivrede i stručnih i naučnih članaka iz oblasti semenarstva, geopolitike i geopolitike hrane. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Promo/Detalj iz serije Tajkun

 

Izvor Novi Standard