Тајкун у доба короне

Титаник плови пуном брзином. Свако има својих пет минута. Неки су их већ потрошили, други ће их добити. Одлука је близу. Заједница или револуционарна елита?

.

„У ћутању је сигурност.“
Иво Андрић, Мост на Жепи 

 

Нижу се велики догађаји у 2020. години. У средишту смо пандемије вируса короне – највећег експеримента у историји ратоводства, епидемиологије, психологије, економије, етнологије, социологије… Питамо се: да ли гледамо опроштајни валцер либералне фронде или њен највећи победнички јуриш? У недељама ванредног стања јасно се показала природа и карактер учесника историјске борбе на српским просторима. Епидемија је пред Заједницу (Србија савременика) и Суперструктуру (скривена олигархија југословенске револуције) поставила питање: „Ко ће бити, а ко ће само личити?“

ТАЈКУН И ГЛУМАЦ
Емитовање серије „Тајкун“ поклопило се са почетком ширења вируса короне Србијом. Упркос ванредном стању, серија је ушла у радарско поље контрареволуционара из филмске индустрије, Божидара Зечевића. Филмски критичар истакао је да је прва епизода серије обећавајућа, као Кополин филм „Кум 2“ и „Кум 3“. Главног јунака тајкуна Владана Симоновића, кума целог народа, глуми Драган Бјелогрлић који, вели Зечевић, игра себе с великим задовољством. Серија почиње тајкунском крсном славом (без свеће, колача, иконе) у ексклузивном јавном простору, неуобичајеном за одржавање славе или, како би контрареволуција казала, реч је о фенси журки деце комунизма. У серији као и животу савремене српске елите све почиње данас или јуче као у романсираном бревијару за успешне, Ја, тајкун. Шта бисмо тек могли да прочитамо у књигама које још увек нису написане или видимо у неснимљеним серијама – Ја, војвода од Кента, Ја, краљица, можемо скрушено нагађати.

Док размишљамо о великим подвизима Тајкуна, питамо се какав је човек? Има ли личност? Има ли срца? Куда се запутио? Види ли нас? Нећемо погрешити ако устврдимо да је стамен и непоколебљив јер веру није мењао будући да је одрастао уз оца који је прешао с православља на борбени атеизам и сину уштедео избор. Уз то је и поштен, јер је имовину стекао наслеђем и само ју је ширио будући да је отац успешно извео трансформацију друштвене у приватну својину. Као и сви људи који предузимају велике послове, Тајкун осећа неку неодољиву моћ, те са билборда (латиницом) самоуверено саопштава свој животни мото: моћ је недељива. Али на путу успеха и моћи човек се нечег мора и одрећи.

Да би постао оно што није обично се одриче језика (писма). Србин који желе да странци поверују да је он један од њих, одриче се крсне славе (јединствени обичај у Срба) тако што је претворе у новогодишњи парти на којима су били много пута у париском Рицу, женевском Бергу… Збацити сваки белег српских писаца житија или средњовековне властеле, имућније и образованије од данашње српске елите, значи поново започети живот и стећи нови идентитет

Да бисмо се лакше кретали кроз простор и време у коме обитава Тајкун, али и разумели природу моћи, можемо га упоредити с председником Северне Кореје Ким Џонг Уном. Они немају ништа заједничко будући да један негира демократију и економски либерализам, а други их сматра крајњим достигнућем света. Главна одлика Тајкуна и његовог братства јесте оданост Златном телету. Ким Џонг Ун пак има другачије назоре и обичаје. Уместо култа Златног телета, гради државу упућену у нуклеарне технологије. Од оца и деде добио је на старање отаџбину и у стању је да одлучује о рату. Тек, Тајкун је сина, уместо у војску (као енглеска краљица своју децу), послао на обуку у најбољу пословну школу. Можда баш зато на наше писте слећу авиони АБХ снага руске војске.

Бољи зналац великог света од Тајкуна, председник САД Доналд Трамп већ је одредио најважније саговорнике на предстојећој мировној конференцији (Москва и Пекинг) и кооптирао регионалног преговарача Ким Џонг Уна с којим се симболично срео на граници између две корејске државе. Кружи урбана легенда да је један важан човек из Србије пришао Трампу на мање од пола метра (знатно пре епидемије короне) и упутио му неколико речи. А с ким се срећу Тајкун и Глумац зна само Зечевић, али о томе мудро ћути.

Филмски критичар Божидар Зечевић (Фото: Википедија/rastko.rs)

Пандемија вируса короне, једнако као и серија „Тајкун“ побуђују сумњу у способност јужнословенског света за тежак и особит занат – тајкунизам. Вишедеценијски напоран рад Суперструктуре да пронађе и кооптира истакнуте појединце и препоручи их каквом утицајном реду или друштву свео се на испразно и хвалисаво објављивање фотографија са иницијација или пријема у затвореним клубовима. Мало који од тајкуна из словенског и азијског круга с краја ХХ столећа је доспео тамо где је био Борис Березовски. Сав успешан од главе до пете, с почетка каријере самоуверен, пред крај живота молио је да му дозволе повратак у Русију. Ипак, умро је у Лондону. Не пишу се романи о сваком емигранту; Березовски није био кнез Николај Рјепнин.

После деценија увећавања имовине, Тајкун нема потез, не због своје слабости, већ стога што је зашао у туђе доба у ком либерална фронда усавршава нове облике деловања и носи све што јој припада, ослањајући се на четири јахача апокалипсе. Ни Глумац није у бољем положају, будући да је Заједници претећи довикнуо да је оставља („Нека Којо резервише још места у купеу“). А ипак није сео у Плави воз јер се карта за Холивуд не узима на благајни, већ се добија као позивница од ујне, кума, стрине или деде. Тек, остао је да одржава високи напон југословенске револуције, чији је завет био и остао борба против СССР-а и Русије од 1948. до данас, све се надајући новом доласку товара Труманових јаја и паради Шермана у Београду. Серија „Сенке над Балканом“ и „Тајкун“ завет су Револуцији и потврда пословног успеха Глумца започетог у серијалу „Бољи живот“.

КМЕТ ИЛИ БЕГУНАЦ?
Корона је успут показала и односе нас из Србије и наших држављана, краће или дуже запослених у ЕУ. Сви који су годинама одлазили у ЕУ трбухом за крухом, после почетка пандемије и губитка посла у само неколико недеља нагрнули су у завичај, али у конвојима као Срби прогнани из РСК пре четврт столећа. Трагајући за бољим животом, а пре свега за смислом тамо где га одавно нема, суочили су се са новом европском стварношћу.

Свеукупну напетост у време епидемије подизали су извештаји о мигрантима из Азије чији положај у Србији ни у једном медију није доведен у питање. Али повратак великог броја држављана Србије разматран је, на заједничку срамоту, као фактор који погоршава епидемиолошку ситуацију. А не као прилика да се промени робовласнички однос домаће елите према становништву Србије и започне повратак Срба пре надолазећег политичког слома ЕУ.

ГЛАС НАРОДА
Пандемија је била ванредна прилика да се покаже стручност и карактер лекара у нас и у иностранству. У целини узев лекари су, држећи се струке, знатно помогли глобалистичкој агенди либералне фронде ширењем (нехатно или намерно) страха, неизвесности и панике. Поред епидемиолога, јавили су се и инфектолози, имунолози, пулмолози, психијатри и др. да би слика била упечатљивија, а сведочанства о капсиду, вирулентности, рецепторима вируса короне, ћелијском имунитету, антителима убедљивија. Помогли су да се лечење људи измести из болница и ординација у телевизијски студио и на нет. Не хтевши то прокрчили су пут онлајн школи – часовима фискултуре, српског језика, јоге, страних језика, физике и др. путем телевизије и програма Зум и Скајп.

Ипак, негде у даљини чуо се и глас народа. Томе је понајвише допринео Бранимир Несторовић, признати пулмолог. Често је лежерно разматрао бројна питања – позитивна достигнућа здравственог система из доба комунизма и његову супериорност у ванредним ситуацијама; износио оптимистичке прогнозе о епидемији и истицао да је вирус корона релативно безопасан.

Пулмолог др Бранимир Несторовић говори на конференцији за медије (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)
Пулмолог др Бранимир Несторовић говори на конференцији за медије (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Против Несторовића се окренуо део српске јавности незадовољан његовим хумором и изјавама о „лавовској генетици“ Срба. У општем метежу, Несторовић је предложио да се садашња ситуација искористи за поновно укључивање наших лекара и медицинских сестара на привременом раду у ЕУ у здравствени систем Србије. Показао је солидарност изјавом да ћемо Републици Српској упутити помоћ без ограничења јер је третирамо као нашу територију и вероватно Црној Гори, ако се тамо развије епидемија.

ГЛОБАЛНИ КАРАНТИН
Мада је последњих година изгледало нејасно како ће бити организован разоран светски рат да би се извео глобални заокрет без употребе нуклеарног оружја, мимо свих очекивања, СЗО је дала решење. Тотални рат добио је изглед пандемије допуњене информационим и финансијским операцијама. Либерална фронда показала је праву моћ заокружујући пандемијско ратно поље (више од пет милијарди људи) у коме ће нестати предузећа, банкротирати државе, пропасти здравствени ситеми, запустети школе, изгорети дугови и поклекнути цркве.

Кључ нове ратне технологије је вирус. Он најпре делује на тело човека (ћелију), потом и на психосоцијалне односе и читаво људско друштво. Деловање вируса пропраћено је низом субјективних тегоба али га одликује релативно ниска смртност (вероватно испод два одсто) и лако ширење, те је успешно инструментализован. Да би слаб вирус постигао висок учинак (нпр. вариоле вере или еболе), потребно је било пандемији дати потентност. Тај задатак остварен је уз помоћ медија ширењем страха, несигурности и панике. И отпочео је јединствени експеримент и трансформација светског политичког и економског система. Отуда је начин настанка и преноса вируса на човека питање занимљиво првенствено стручњацима – виролозима и епидемиолозима.

ПОТЕЗ ВЕЛЕМАЈСТОРА
Дакле, појава вируса била је јединствена прилика за бриљантни ум либералне фронде (појединац или малобројна група) способан да започне опасну и неизвесну вишепотезну игру на читавом глобусу. Одлука деснолибералне Британије да напусти ЕУ јануара 2020, пад финансијских тржишта и противуречно деловање Саудијске Арабије на тржишту нафте (март 2020.), те масовна подршка ширењу страха и панике од стране важних институција и медија под контролом либералних финансијских центара, последњих месеци, говоре да је пандемија првенствено политички феномен, а тек онда медицински.

Колико јуче, крајем 2019. изгледало је да ће економски либерали слабити до председничких избора и после Трамповог реизбора потпуно капитулирати. И заиста, они нису успели да преузму ФЕД и обезбеде своје привилегије на рачун САД. Одустанак Л. Самерса од кандидатуре за председника ФЕД-а и победа Трампа 2016. запечатили су овај покушај. Исто тако, нема великих успеха нити план да се светско лидерство са САД пренесе на Кину (Један појас један пут), пошто му се Трамп противи, а Кремљ предлаже Северноморски пут. Дакле, остала је трећа могућност – да се поруше све фигуре на шаховској табли, а свет (противници) врати у средњи век.

У пандемијском ратном пољу разиграва се највећа криза у последњих стотинак година, далекосежнија од америчке Велике депресије (1929-1933). Светску економију не може спасити укидање карантина у Кини ако већ у мају из њега не иступе САД и ЕУ. Али чини се да је већ пређена тачка без повратка. Дуго одсуство с посла запослених у предузећима, установама и разним институцијама успориће враћање на стање пре глобалног карантина. Сви се добро сећају економских реформи на простору СФРЈ. После сваке, трајно су се мењале прилике, увек мимо планова и прогноза. Појединости реформи Јегора Гајдара у Русији понеко се сећа али свако види да Русија, упркос напорима елите, још увек није на безбедном одстојању од провалије.

Јегор Гајдар, сојветски и руски економиста и политичар, творац „шок терапије“ реформи у Русији (Фото: newsprice.info)
Јегор Гајдар, сојветски и руски економиста и политичар, творац реформске „шок терапије“ у Русији (Фото: newsprice.info)

Либералне финансијске структуре у предстојећој депресији неће одустати од разарања националних економија пресецањем ланаца снабдевања (supply chain) и променом социјалних односа. Ако не однесу победу, уз помоћ информационих технологија и електронског концентрационог логора досадашње финансијске структуре, вероватно ће се повући у сенку. Из позадине ће обликовати новог човека и чекати погодну прилику. Што буде веће пропадање економије, политичког живота и духовности у наредним годинама, то ће се велике земље (САД, Русија, Кина) више бавити унутрашњим социјалним и политичким питањима.

Истовремено, њихове периферије (елите, државе, области) лако ће постати плен нове финансијско-информатичке структуре која се рађа. Отуда не чуди што Трампов покрет, кога прати Кремљ, у свакој бици против економских либерала покушава да преузме иницијативу, умањи штету и заустави неприхватљив ниво пропадања америчког друштва. Стога, Бела кућа покушава да што пре нормализује привреду САД и успори неминовни пад.

ГЛАС ЦРКВЕ
У време пандемије елита југословенске револуције молитвено окупљање верника у црквама сматра опаснијим по здравље становништва од свакодневних гужви у супермаркетима или на градилиштима. Либерална фронда је на српском простору успешно извела пандемијски експеримент. Постигнути су значајни резултати, посебно се истичу три: ослабљена су мала предузећа и сељаци (економска стварност), продубљен је јаз између Заједнице и елите (политичка стварност) и најважнији – СПЦ је једним ударцем бачена на колена (духовна стварност).

Пандемија је била знак за почетак главног напада на Цркву, последњу линију одбране Србије. Црква је лишена ваздуха – молитве у испуњеним храмовима за Васкрс 2020. Синод СПЦ се нашао између борбених атеиста, агностика, мондијалиста, интернационалиста, екумениста, ватрених заговорника југословенске револуције и верујуће мањине. Правно и полицијско потчињавање духовне институције (привођње митрополита Амфилохија и покретање истраге) изведено је самоуверено и дрско.

У директно општење с Црквом нису ступили представници законодавне власти (парламент), судске (Уставни суд) чак ни извршне (Влада) већ Кризни штаб за праћење епидемије. Чланови овог тела привременог карактера, упућени у медицинске послове, заузели су став спасиоца Србије и тако зашли у политичко и уставно-правно поље. И када је било најпотребније, Кризном штабу је притекла у помоћ САНУ, подржавајући одлуку о забрани васкршњих окупљања у црквама. Долили су уље на ватру у чијем гашењу неће учествовати, јер ће се тим послом бавити други кризни штаб, а последице ће сносити сви учесници, свако за себе.

Чланови Кризног штаба (слева надесно): др Ивана Милошевић, др Предраг Кон и др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији за медије у згради Владе, 22. март 2020. (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)
Чланови Кризног штаба (слева надесно): др Ивана Милошевић, др Предраг Кон и др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији за медије у згради Владе, 22. март 2020. (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

О брзини развоја неповољних процеса у нас говори и поређење садашњих прилика у Србији и у време сахране патријарха Павла 2009. У то време, већ је била проглашена епидемија свињског грипа, а на сахрани је било присутно барем 500.000 људи. У тишини њихових корака загубио се грип којим су епидемиолози претили Заједници. Данас, после 11 година изгледа да је нестало 500.000 људи. Ако не васкрсну, њихова места ће заузети азијски и афрички усељеници, а Србија ће се наћи у горем положају од ЕУ.

***

Вратимо се Владану који мами урокљиве очи контрареволуције. Где је, шта ради наш моћник у доба короне? У глобалном карантину, поред судбине Заједнице, решава се и његова. Пошто је ненадано направио добре увозне послове, отишао је на краћи одмор, да искулира. Испија шампањац са братственицима и планира оснивање још три странке (иза себе већ има десет) за наредни конкурсни циклус. Као и мондени 1910. безбрижан је, распричан и распеван у великом салону на првој палуби. Зар не чујете глас Хариса, Цеце национале, Аце и Јелене? Титаник плови пуном брзином. Свако има својих пет минута. Неки су их већ потрошили, други ће их добити. Одлука је близу. Заједница или елита југословенске револуције?

 

Славољуб С. Лекић је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Аутор је више универзитетских уџбеника из области пољопривреде и стручних и научних чланака из области семенарства, геополитике и геополитике хране. Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: Промо/Детаљ из серије Тајкун

 

Извор Нови Стандард