Н. Кецмановић: Ванредно стање на квадрат

Неки су вјеровали да ће акутно ванредно стање анулирати или барем потиснути хронично ванредно стање у БиХ. Напротив, догодило се „ванредно стање у ванредном стању“

У БиХ је на дјелу ванредно стање плус! Због пандемије је уведено и у другим земљама, али Босна се и без COVID-19 још од почетка ’90-их налази у перманентном ванредном стању. Треба ли уопште подсјећати у чему се то огледа? БиХ као цјелина једва да функционише, представници три народа и два ентитета дјелују као рогови у врећи, наизмјенце блокирају заједничке институције, нема консензуса о кључним питањима унутрашње и спољне политике. Уз то хронично ванредно стање, сада се накачило и једно акутно ванредно стање.

Илузионисти јединствене Босне су се понадали да ће заједнички непријатељ ујединити три народа и два ентитета и збити босанске редове пред заједничким спољним непријатељем, COVID-19, који је стигао из глобализованог свијета. Неки су вјеровали да ће акутно ванредно стање анулирати или барем у други план потиснути хронично ванредно стање, мало солидарности само на кратко вријеме.

Ако ништа друго, могло се очекивати да је БиХ, живећи 25 година у ванредном стању, стекла имунитет и да ће утолико рутински пребродити ово само пролазно ванредно стање. Ништа од тога се није десило. Напротив, догодило се „ванредно стање у ванредном стању“ или „ванредно стање на квадрат“. Актуелно краткорочно ванредно стање дало је додатну мотивацију и енергију оном старијем, дугорочнијем.

Већ послије првих случајева инфекције у Српској, када је зазвонило на узбуну, српски члан Предсједништва БиХ затражио је проглашење ванредног стања али, пошто је COVID-19 на путу у Федерацију каснио неколико дана, бошњачки колега је одбио иницијативу. Влада у Бањалуци је на то прогласила „ванредну ситуацију“ у Српској, а онда је дошло до трагикомичног крешченда. Посланичка група СДА у ентитетској скупштини ставила је вето „због угрожавања бошњачког националног интереса“.

Пазите, ради се о бошњачким политичарима који породично живе у Српској, а блокирали су борбу против ширења епидемије у властитој кући, у предузећу у коме им раде жене, у школи коју им похађају дјеца, да би заштитили свој витални национални интерес. Наравно, није остало само на томе. Пошто је предсједник Србије огласио да је земља добро опскрбљена храном,тако да може да помогне и сусједима угроженим пандемијом, општина Горажде у ФБиХ (99 одсто бошњачка), обратила се за брашно, које јој је промптно испоручено. А онда су бурно реаговале бошњачке организације ветерана рата ’92-95. и начелника Горажда оптужиле за издају због сарадње са агресором. Спасло га је што је одлуку о „велеиздаји“ подијелио са извршним одбором и скупштином општине.

Ево још неколико илустрација како у Босни функционише менаџмент ванредног стања,који по дефиницији треба да буде брз и ефикасан, попут ургентног центра или ватрогасне станице. Кризни пакет ММФ-а од 330 милиона КМ, изазвао је конфликт у врху БиХ: у Федерацији сматрају да треба примијенити формулу подјеле на две трећине наспрам једне трећине, док српски члан Предсједништва БиХ сматра да је епидемија подједнако погодила оба ентитета. ФБиХ је од 21 милиона КМ намијењених општинама, за српске повратничке општине предвидјела мрвице, а за Гламоч ни марку, па су и ова средства блокирана.

Српски члан Предсједништва БиХ упозорио је да због економских посљедица борбе против пандемије Европска централна банка и Федералне резерве САД емитују новац без икаквог покрића, а БиХ не користи ни оно за шта има покриће, те је затражио од Централне банке БиХ 450 милиона евра вишка изнад покрића конвертибилне марке, али га Бошњак и Хрват нису подржали. Џаферовић је злоупотребио позицију предсједавјућег у ванредном стању и заказао комеморацију у Поточарима и, уз нос Србима, позвао Мила Ђукановића.

Касније је понешто и превазиђено, али нови инциденти се гомилају из дана у дан, јер капитал узајамног повјерења као да никад није ни постојао. Политички и економски односи у БиХ „у вријеме короне“ неодољиво подсјећају на односе република и покрајина, народа и народности пред крај СФРЈ. Функционишу само ентитети и кантони. Разлика је у томе што је спољни фактор Југославију хтио да уништи, а Босну хоће да спасе. Но, не може се рећи да је у ЕУ и у САД, COVID-19 напао на здрав организам, али опет има разлике. У Босни постоје два паралелна ванредна стања, од којих ће ново проћи, а старо остати.

На евро-америчком западу пандемија је разголитила неолиберални глобализам. Индивидуални егоизам прерастао је у себичност народа и националних држава те уздрмао све наднационалне институције и организације. Али, након првобитне конфузије и расула, спрега финансијске и политичке олигархије лако се споразумјела да економске посљедице ванредног стања, које њих једино и брину, ријеши штанцовањем 5,5 трилиона фиктивних долара и еура.

БиХ, међутим, због хроничног ванредног стања није у стању да прими и подијели сићу која је додијељена периферији, и наставиће да болује свој неизљечиви „босански вирус“. Уосталом, на јесен ће локални избори, а у изборној сезони „босански вирус“ набуја, баш као што зимска сезона погодује ширењу респираторних инфекција, попут грипа и ковида. Кажу да послије пандемије „више ништа неће бити исто“. Можда у свијету и неће, ал’ у Босни богме хоће.

 

Аутор Ненад Кецмановић

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор Sveosrpskoj.com, 18. април 2020.