Италија пред излазним вратима ЕУ

Након неуспеха да излобира издавање еврообвезница за санирање последица вируса, Италија се налази пред избором између британског и грчког сценарија

Дођоше, видеше – и бејаху покорени. Јужноевропске земље, предвођене Италијом и Шпанијом, уз млаку помоћ Француске, изгубиле су још једну битку са својим северним суседима у Еврогрупи, неформалној групи министара финансија чланица Еврозоне којом доминира Немачка.

Прошлог четвртка, непосредно пре дугог ускршњег викенда, Еврогрупа се, након три дана разговора, договорила око спасилачког пакета помоћи вредног 540 милијарди евра како би се изборила са економским последицама пандемије коронавируса. Ђаво се, као и увек, крије у детаљима, а налазимо га у саопштењу Еврогрупе.

Упркос инсистирању Италије и Шпаније, еврообвезнице нису ни поменуте. Нема поделе терета економских последица пандемије. Нема инјекција ликвидности од стране Европске централне банке (ЕЦБ). У понуди је био само злогласни Европски стабилизациони механизам (ЕСМ).

УПОЗНАЈТЕ ЗВЕР
ЕСМ је створен 2012. године, а тренутак његове наводне славе уследио је 2015. године, током преговорима о грчкој дужничкој кризи. Одељак „О нама“ на њиховом веб-сајту каже: „Европски стабилизациони механизам (ЕСМ) успостављен је као међународна финансијска институција од стране држава чланица еврозоне како би помогао земљама еврозоне у тешким финансијским невољама“.

Даље сазнајемо на којим принципима фунцкионише тај добротворни механизам: „Он омогућава хитне зајмове али, државе заузврат морају предузети програм реформи.“ Дакле ЕСМ је међународни зајмодавац чија финансијска помоћ долази уз низ услова – баш као и зајмови Међународног монетарног фонда (ММФ).

Не случајно, ММФ је и сам укључен у израду таквих „програма реформи“, и заједно са Европском комисијом (ЕК) и Европском централном банком (ЕЦБ) сачињава „тројку”. Да би била подобна за зајмове ЕСМ-а, држава чланица се мора обавезати на програм реформи диктиран од стране тројке, који је у бриселској бирократији познат као „условљеност“. Попут компаније у банкроту, држава којој је пружена финансијска помоћ прелази у неку врсту контролисаног управљања, са тројком која преузима функцију стечајног управника.

Табла са натписом „Европски стабилизациони механизам“ на уласку у седишту институције у Луксембургу (Фото: EPA/Nicolas Bouvy)
Табла са натписом „Европски стабилизациони механизам“ на уласку у седиштe институције у Луксембургу (Фото: EPA/Nicolas Bouvy)

Следи „реструктурирање дуга“. Ово је oрвелијански новоговор за политику штедње која подразумева смањење трошкова и повећање пореза, све оно што смо већ видели на делу. Опорезивање радничке и средње класе смањују државу благостања и државну службу. Грчку је задесила ова судбина 2008. године, што је довело до дужничке кризе, растуће незапослености, ширења сиромаштва и губитка „више од једне четвртине“ бруто домаћег производа.

БЕРЛИН ЗАВАРАВА РИМ
Непотребно је рећи да је само помињање ЕСМ-а и „условљавања“ (читај – политике штедње од стране тројке) постало политички динамит у Италији. Владајућа коалиција у Италији састоји се од две главне странке: снажно проевропске и про-НАТО Демократске странке левог центра, и популистичко-левичарског Покрета пет звездица. Ова друга се жестоко противи ЕСМ-у.

Италијански премијер Ђузепе Конте је, под притиском од стране посланика Покрета пет звездица, описао ЕСМ као „потпуно неадекватан инструмент“ за решавање италијанске финансијске кризе, и више пута поновио да га никада не би потписао. Конте се заложио за еврообвезнице, па је чак покушавао да убеди немачку јавност да их прихвати дајући интервјуе за немачки први канал АРД и најпродаваније дневне новине у Немачкој, Билд.

Није био успешан. Немачка и Холандија, које су предводиле опозицију северних земаља еврообвезницама (некој врсти заједничког јавног дуга ЕУ), биле су неумољиве. Поражени и суочени са жестоким противљењем, Конте и његов министар финансија Роберто Гвалтијери изјавили су да су барем добили ЕСМ без условљавања.

Премијер Италије Ђузепе Конте и министар финансија Роберто Гвалтијери на конференцији за медије, Рим, 30. септембар 2019. (Фото: Cosimo Martemucci/SOPA Images via ZUMA Wire)
Премијер Италије Ђузепе Конте и министар финансија Роберто Гвалтијери на конференцији за медије, Рим, 30. септембар 2019. (Фото: Cosimo Martemucci/SOPA Images via ZUMA Wire)

Опет, ђаво се крије у детаљима саопштења Еврогрупе. Државе чланице могу приступити ЕСМ фондовима без условљавања, али – обратите пажњу – под једним условом: само како би покриле раст здравствених трошкова. Узевши у обзир економске и финансијске последице кризе вируса COVID-19 – субвенције за тешко погођене компаније, накнаде за незапослене, итд. – то значи да ЕСМ долази уз уобичајено условљавање. А то нас враћа на тројку и страшни грчки сценарио.

ИТАЛИЈА НАПУШТА ЕУ?
Италијанска влада је, према речима професора економије Алберта Бањаија који председава парламентарним одбором за италијанске јавне финансије, направила кључну грешку када се заложила за еврообвезнице. У интервјуу за независну интернет-телевизију Бајоблу, професор Бањаи је објаснио зашто су еврообвезнице као финансијски инструмент неадекватне за решавање текуће кризе. Навео је два разлога:

„Први је тај што су се немачка и холандска влада одувек противиле удруживању дуга ЕУ – еврообвезнице су једноставно нешто што те владе никада не би могле оправдати пред својим бирачима“. „Друго, еврообвезнице би захтевале успостављање техничко-политичке структуре која би била задужена за њихово издавање, а то би трајало минимум неколико месеци, док је италијанском народу и пословној заједници, који су остали без прихода и послова,  неопходна тренутна помоћ“.

Заступајући још неадекватније – и опасније – средство као што је ЕСМ, ЕУ заправо показује да заиста намерава да доведе италијанску државу до банкрота: „Једино тело које може брзо да интервенише упумпавајући ликвидност у систем јесте Европска централна банка. Или ће то учинити, или ће се показати бескорисном“.

Професор наставља: „С обзиром да је ЕСМ једини начин да Италија стекне ликвидност која јој је потребна, отворен је пут за реструктурирање италијанског јавног дуга, а то значи да ће се тројка наћи у позицији да Италији одузме имовину и утеђевину“.

Стога ће Италија можда морати да бира између грчког и британског сценарија. Већ сада, према недавном истраживању, половина Италијана (49 одсто) жели да напусти ЕУ. Што је још значајније, проценат присталица останка је опао са 71 одсто у новембру 2018. на 51 одсто у априлу 2020. Ако би се избори одржали сада, десничарска, евроскептична коалиција би однела лаку победу.

Матео Салвини, лидер десничарске „Лиге“ поздравља своје присталице током митинга (Фото: Marco Bertorello/Getty Images)

У покушају да примора Рим да пристане на контролу од стране тројке, како би Немачка и друге земље ЕУ могле да пљачкају италијанску уштеђевину и имовину, ЕУ брзо губи наклоност међу италијанским народом – и на крају би могла изгубити и Италију као земљу чланицу.

 

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

 

Насловна фотографија: Reuters/Alessandro Bianchi

 

Извор Strategic Culture