Klica otpora i snaga Crkve

Ko može odlučnije da se suprotstavi onima koji bi da postanu gospodari čovekove slobode od onih koji čvrsto veruju da čoveku slobodu nije podario čovek, nego Bog?

Hajde da citiramo nekoga iz, uslovno rečeno, drugog tabora – dopisnika Dojče velea Nemanju Rujevića – u vezi jedne od pojava koje su obeležile proslavu Vaskrsenja Hristovog leta Gospodnjeg 2020: kršenja policijskog časa od strane brojnih vernika u Srbiji koji nisu pristali da ih bilo ko spreči da Vaskrs proslave onako kako su ga i do sada proslavljali: „Blesavo izgleda, ali ovaj odlazak u crkvu je kao jedina „pobuna“, dok inače vlada potpuna poslušnost, navodna vladavina epidemiologa u izvedbi bahate vlasti i maltretman građana bez presedana“.

Pod „blesavo“ da se pretpostaviti da autor, koji se inače samoironično na svom Tviter nalogu predstavlja kao „strani plaćenik“, time hoće da saopšti svojoj publici – koja će većim delom biti liberalna, pa samim tim i, ako ne otvoreno anti-crkvena, u najmanju ruku podozriva prema Crkvi i religiji/veri uopšte – da je paradoksalno kako je „mračna“, „retrogradna“ i „anti-moderna“ Crkva, kako na nju verovatno mnogi među njima gledaju, upravo jedina pruža okvir za kakav-takav otpor nametnutoj neslobodi.

NAJŽILAVIJA KLICA
Ali, evo, dok COVID-19 nije stupio na scenu, proporcionalno najmasovniji protest u Evropi i u svetu, u Crnoj Gori, dešavao se upravo pod okriljem Crkve. Nikakve NVO ili razne druge (sa ili bez navodnika) pro-demokratske organizacije, analitičari ili pojedinci nisu pre toga uspeli da okupe toliki broj ljudi tokom toliko dugog perioda vremena u otporu 30-ogodišnjoj autokratiji koliko je uspela Crkva.

A i, u kontekstu proteklog Vaskrsa, srpske vlasti sa obe strane Drine su očigledno zažmurile na pojavu vernika koji krše Vaskršnji policijski čas. Da li je to bio najbezbolniji način da se pomire javno-zdravstveni zahtevi i poštovanje verskih sloboda, pragmatičan ustupak vlasti tihoj snazi Crkve ili nešto treće – nije čak ni od presudnog značaja. Da li se posle skoro četvorovekovnog perioda tokom kojeg se duh prosvetiteljstva ustoličio, odnosno nametnuo kao vodeći, a po nekima i jedini legitimni izraz čovekove prirodne težnje za slobodom – a, obrnuto, religija i vera uopšte bile etiketirane kao njeni iskonski protivnici – klatno vraća na drugu stranu?

Patrijarh srpski Irinej pričešćuje vernike tokom ponoćne Vaskršnje liturgije u Hramu Svetog Save, 01. maj 2016. (Foto: spc.rs)
Patrijarh srpski Irinej pričešćuje vernike tokom ponoćne Vaskršnje liturgije u Hramu Svetog Save, 01. maj 2016. (Foto: spc.rs)

Borba za odlazak na Vaskršnje bogosluženje nije bila samo borba za držanje običaja ili navike, kako će to neki protumačiti. To je bio, osim nasušne potrebe za sjedinjenjem sa vaskrslim Bogom kroz pričešće Telom i Krvlju Onoga koji je postao čovek da bi čovek postao Bog, i izraz nepristajanja da se bilo koji čovek – makar bio političar ili „stručnjak“ – postavi između vernika i Boga.

Ne nalazi li se već u samom takvom razmišljanju i pogledu na svet najžilavija klica suprotstavljanja pretnji novog totalitarnog mraka koji se pojavom COVID-19 nadvio nad čitavom planetom, totalnog i permanentnog biotehnološkog nadzora pod plaštom brige za opšte zdravlje? Ko može odlučnije da se suprotstavi onima koji bi da postanu trajni gospodari čovekove slobode od onog koji čvrsto veruje da čoveku slobodu nije dao bilo koji drugi čovek već jedino Bog, i da ona ne pripada bilo kom drugom čoveku ili čovečijoj tvorevini?

NOVO „SVEŠTENSTVO“
A danas, više nego ikad, postoji opasnost da se nauka i tehnologija postave kao vrhovni autoriteti čitavom svetu. Da se samo „upućeni“ u sve komplikovanije naučno-tehnološko tumačenje sveta i „rešavanja“ njegove svakodnevice nametnu kao novo „sveštenstvo“ koje treba bespogovorno slušati, čak i ako su se njegove prethodne prognoze ili dijagnoze pokazale pogrešnim ili preuveličanim, a efekti mnogih naučnih otkrića negativnim, često i razornim.

U tome, između ostalog – a ne u nekakvom „mračnjaštvu“ – leži i klica rastućeg otpora ili bar nepoverenja prema vakcinama. Takvog otpora nije bilo ni u približnoj razmeri do pre dve-tri decenije. Nije ga bilo dok god su ljudi osećali da su u osnovi težnji za opštom imunizacijom, mahom pod okriljem države, ležali suštinski iskreni porivi – da se ljudi zaštite od bolesti ili prerane smrti.

 Naučnik radi u univerzitetskoj laboratoriji VirPath u Lionu na otkrivanju vakcine protiv virusa COVID-19, 05. februar 2020. (Foto: Jeff Pachoud/AFP via Getty Images)
Naučnik radi u univerzitetskoj laboratoriji VirPath u Lionu na otkrivanju vakcine protiv virusa COVID-19, 05. februar 2020. (Foto: Jeff Pachoud/AFP via Getty Images)

Nepoverenje je počelo da raste uporedo sa svešću da je vakcinisanje potpalo pod vlast ili presudni uticaj tzv. velike farme, moćne multinacionalne farmaceutske industrije. A još više je poraslo u kontekstu COVID-19, i mogućnosti uspostavljanja permanentnog globalnog nadzora čovečanstva, na primer kroz „digitalni dokaz imuniteta“ koji najavljuje Bil Gejts. Ne mora se biti vernik da bi se shvatila ova pretnja. Ali zasigurno pomaže, jer vera u nešto što nadilazi čoveka i nudi najsmisleniju bazu ako ne otpora a onda bar skepse.

Argumentima u korist zaštite zdravlja i života po svaku cenu se nije lako suprotstaviti pukim rezonskim sredstvima. Ali je, na primer, hrišćaninu lakše nego nekom drugom da uoči pojave za koje mu Sveto pismo govori da su mogući znaci „poslednjih vremena“, kada će antihrist nakratko zacariti na zemlji tražeći apsolutnu pokornost. Zato će i najbrutalnija propaganda teže pokolebati vernika od onoga koji se, čak i u najplemenitijoj težnji za slobodom, oslanja na puki razum.

SLOBODA ILI SMRT
Pre oko godinu dana, dok je Bil Gejts još uvek sedeo u njenom upravnom odboru, firma Majkrosoft je, ako je verovati sajtu Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine, podnela patent za tehnologiju koja direktno povezuje ljudsko telo sa kriptovalutnim sistemom. Uprošćeno rečeno, najavljuje se bezgotovinski svet u kojem će tehnologija – možda neka vrsta čipa – očitavanjem telesnih funkcija određivati ko može da ima pristup digitalnim sredstvima plaćanja. Drugim rečima, niko neće moći da normalno živi bez „digitalnog dokaza imuniteta“ i ko zna čega sve još.

Svako ko je čak i površno upoznat sa Svetim pismom Novog zaveta zna da bar prepriča deo 13. glave Jovanovog Otkrivenja o žigu zveri bez kog niko neće moći ništa „ni kupiti ni prodati“. Kao i da je broj zveri 666. A onda će neki uočiti da je registracioni broj Majkrosoftovog patenta – WO/2020/060606. Majkrosoft to zasad nije demantovao. Slučajnost? Možda. Ali nekako ih previše ima.

Možda je nečastivi postao tako napadno očigledan zato što je, pošto je, po Bodleru, uspeo da ubedi ljude da ne postoji, takođe uspeo da, kroz nametanje teze o „teorijama zavere“, navede ljude da ignorišu ili nipodaštavaju čak i ono što je očigledno. S druge strane, čak i da sve ovo jeste slučajnost, opet je potencijalna opasnost po ljudsku slobodu više nego vidljiva za svakog ko ima oči da vidi i uši da čuje.

Logo „Majkrosofta“ ispred sedišta kompanije u Francuskoj, Pariz (Foto: Gerard Julien/AFP/Getty Images)
Logo „Majkrosofta“ ispred sedišta kompanije u Parizu (Foto: Gerard Julien/AFP/Getty Images)

Geslo „pravoslavlje ili smrt“ se, dakle, može čitati i kao „sloboda ili smrt“, jer pravoslavlje – a i ne samo ono – nudi objašnjenje, saznanje, uvid u tekuće procese koji prete da trajno oduzmu čovekovu slobodu ili je svedu na meru dovoljno malu da ona izgubi svaki smisao. Neki će reći da ni to nije tačno – jer se pravoslavni svet podelio i po ovom pitanju. No, svako iole upoznat sa istorijom Crkve zna da je ona bila ispunjena raznoraznim, često žestokim raspravama pa i sukobima, iz kojih je po pravilu izlazila jača i dodatno artikulisana. Što je (još jedan) odraz njene suštinske slobode. A život bez slobode jeste, suštinski, smrt.

 

Naslovna fotografija: Miloš Vujović/mitropolija.com

 

Izvor Sveosrpskoj.com