Moskva demantovala: Nije svađa Putina i Salmana dovela do naftnog rata

„Reč je samo o još jednoj u nizu besmislica“, izjavio je Peskov komentarišući tekst koji je objavio „Midl ist aj“

Vest o svađi tokom telefonskog razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina i naslednog princa Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana, malo pre početka martovske sednice OPEK plus, samo je još jedna u nizu besmislica, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Reč je samo o još jednoj u nizu besmislica“, izjavio je on komentarišući tekst koji je objavio „Midl ist aj“.

„MIDL IST AJ“: KAKO JE POČEO NAFTNI RAT RIJADA I MOSKVE
Prethodno je „Midl ist aj“, pozivajući se na svoje izvore, objavio tekst u kome se navodilo da je malo pre Rijadove odluke da tržište preplavi naftom, što je prouzrokovalo pad cena „crnog zlata“, telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i naslednog saudijskog princa Muhameda bin Salmana završen „glasnom svađom“, zbog čega je i propao martovski sporazum OPEK plus.

Kako se navodilo, telefonski poziv odigrao se pre sastanka OPEK plus šestog marta, tokom kog proizvođači nafte nisu mogli da se dogovore o smanjenju proizvodnje nafte, bez obzira na svetski pad potražnje za crnim zlatom zbog pandemije virusa korona.

„Bukvalno uoči sastanka desio se telefonski razgovor Putina i Salmana. Saudijski princ ponašao se veoma agresivno i postavio je ultimatum. Zapretio je da ako ne bude postignut sporazum, Saudijci će početi cenovni rat. Putin je odbacio ultimatum i razgovor se loše završio“, izjavio je saudijski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Međutim, tvrdi izdanje, agresivnom ponašanju saudijskog princa prethodio je razgovor s Džaredom Kušnerom — zetom američkog predsednika Donalda Trampa i njegovim starijim savetnikom.

TRAMP ZNAO ZA RAZGOVOR
Izdanje je takođe navelo i da je prema rečima neimenovanog izvora, Kušner „najvažniji zaštitnik saudijskog princa u Beloj kući“. „Razgovor s Putinom održan je uz Trampov posredan blagoslov preko Kušnera. Džared Kušner nije tražio od Salmana da to uradi, ali je znao za razgovor i nije se protivio. Saudijski princ je izvukao svoje zaključke“, istakao je izvor „Midl ist aja“.

Nakon neuspele sednice OPEK, piše list, cene nafte su znatno pale. U skladu s postojećim informacijama, tokom sastanka, Saudijska Arabija je pokušala da „zavrne ruku Rusiji“. „Upravo smo bili svedoci toga kako je opasno Putina saterati u ćošak“, prokomentarisao je jedan analitičar potez Saudijske Arabije.

Donald Tramp je prvobitno pozdravio pad cena nafte, izjavivši da ova situacija daje Sjedinjenim Američkim Državama mogućnost stvaranja velikih naftnih rezervi po niskim cenama. Ipak, Bela kuća je na kraju promenila svoj stav zbog protesta američkih proizvođača nafte.

SVAĐA UNIŠTILA VIŠEMESEČNE DIPLOMATSKE PREGOVORE
Saudijski zvaničnici, upoznati sa sadržinom neuspešnog poziva, saopštili su ovom listu da je ta svađa dovela u pitanje višemesečni razvoj u odnosima dveju zemalja, dok su Moskva i Rijad bili u ozbiljnim pregovorima oko velike isporuke oružja.

Saudijski spor sa Putinom zbog nafte uništio je mesece zakulisne diplomatije između Moskve i Rijada. Slična dinamika u odnosima primećena je nakon što je Putin iskoristio to što Tramp nije reagovao na napade iranskih dronova na postrojenja „Saudi Aramko“ prošlog septembra.

Istovremeno, nakon sastanka s turskim i iranskim liderima, Putin je predložio Saudijcima da nabave ruske sisteme protivvazduhoplovne odbrane, a sredinom januara, prema izvorima „Midl ist aja“, Saudijska Arabija donela je principijelnu odluku o kupovini ruskog sistema „Pancir S1M“.

„Oni nisu potpisali nikakve ugovore. Odlučili su da kupe sisteme, ali pod određenim uslovima. Saudijci su hteli da se neki delovi ruskog sistema proizvode kod njih i bili su ozbiljni. To se dogodilo tri meseca nakon napada na ’Aramko‘“, istakao je izvor.

KLjUČNA ULOGA PUTINOVOG IZASLANIKA
Putinova veza na tim pregovorima, prema pisanju lista, bio je direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev. On se sastao sa Salmanom 22. februara, kada je saudijski princ postao zabrinut zbog cena nafte.

„Virus korona je tada već postao očigledna opasnost i cene nafte počele su da padaju. Dmitrijev je došao kao Putinov izaslanik kako bi se razmotrila ta pitanja. Sastanak je dobro prošao, ali je saudijskog princa brinulo što njegov budžet ne može da podnese pad cena nafte“, zaključio je izvor „Midl ist aja“.

List dodaje da je isto tako Kiril Dmitrijev odigrao ključnu ulogu u zaključivanju sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte u okviru OPEK plus. Ipak, pokazalo se da ovaj sporazum nije dovoljan da bi se sprečio rekordno nizak pad indeksa nafte na svetskom tržištu.

SITUACIJA NA NAFTNOM TRŽIŠTU
Zbog pandemije virusa korona, od koga je obolelo više od 2,5 miliona ljudi širom sveta, većina zemalja uvela je karantin, zatvorila granice i ograničila kretanje svojih građana. U vezi s tim, potražnja za naftom je pala, a u martu države-članice OPEK plus nisu uspele da produže sporazume o proizvodnji: Rusija je insistirala da postojeći uslovi ostanu na snazi, dok je Saudijska Arabija nameravala da dodatno smanji proizvodnju za milion i po barela dnevno. Zbog toga su se cene nafte više nego prepolovile od početka godine i oborile rekorde od pre 18 godina.

Poslednjih nedelja kotacije su obnovljene uoči novog sastanka zemalja OPEK plus. Zemlje-članice ove organizacije složile su se na video-konferenciji 12. aprila da smanje proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno. Međutim, kako navode analitičari Međunarodne agencije za energetiku, sporazum OPEK plus ne može da nadoknadi pad potražnje u svetu, ali bi mogao da dovede do početka smanjenja zaliha u drugoj polovini godine.

 

Izvor Sputnjik, 22. april 2020.

 

NAKON EVROPSKE, I RUSKA NAFTA SE VRATILA U DEVEDESETE
Cena ruske nafte marke „Urals“ u Evropi pala je ispod 12 dolara za barel, navodi agencija „Argus“. „Vrednost ’Uralsa‘ u zapadnoj Evropi spustila se za 5,92 dolara za barel, do 11,59 dolara za barel“, navodi se u saopštenju. U agenciji su naglasili da je najniža cena zabeležena prvog aprila, kada je za nju nuđeno 10,54 dolara. To je bila minimalna vrednost od marta 1999. godine.

Cene energenata u svetu nastavljaju da padaju. Jutros se nafta marke „Brent“ spustila do minimuma od 11. decembra 1999. godine – ispod 16 dolara za barel. U ponedeljak su majski fjučersi „VTI“ prvi put u istoriji pali ispod nule.

 

Naslovna fotografija: imenno.ru

 

Izvor Sputnjik, 22. april 2020.