Amerika nakon pandemije

Situacija u kojoj će se SAD naći nakon pandemije biće bez presedana. Globalne vojne i političke obaveze će ostati iste, ekonomska baza biće daleko manja

Nakon što velika pandemija prođe i mi izađemo iz druge velike depresije, šta će biti američka misija u svetu? Šta će biti američka ideja? I ranije smo bili na takvoj prekretnici. Nakon Drugog svetskog rata, Amerikanci su želeli da se vrate kući. Ali stavili smo po strani izgradnju naše zemlje kako bismo se suočili sa izazovom zlokobne staljinističke imperije, koja je dominirala prostorom od Elbe do Barencovog mora. Istrajavši četiri decenije, na kraju smo prevladali. I šta smo potom učinili sa svojom epohalnom pobedom?

Otuđili smo Rusiju širenjem NATO-a u Baltičko i Crno more. Pokrenuli smo krvave i skupe krstaške ratove za demokratiju na Bliskom istoku koji su, svi odreda, okončani neuspešno. Prebacili smo ogroman deo naših proizvodnih kapaciteta i ekonomskog suvereniteta u razmaženu Kinu. Istorijski gledano, greške takvih razmera su bivale kobne po velike sile.

NEODRŽIVA SPOLjNA POLITIKA
Još pre virusa COVID-19, Amerikanci su počeli da shvataju ludost višedecenijskog bezumnog intervencionizma, sprovođenog zbog ciljeva koji se ne tiču naših vitalnih interesa. „Neodrživost“ je reč koja se obično vezivala za našu spoljnu politiku.

Ali ako je naša spoljna politika bila neodrživa tokom ekonomskog procvata za vreme predsednika Trampa, sa rekordno niskim stopama nezaposlenosti i bujanjem berzi uporedivim sa burnim 20-im godinama prošlog veka, može li se intervencionistička spoljna politika održati nakon gubitaka koji će uslediti nakon velike ekonomske depresije izazvane pandemijom?

Ako demokrate pobede u novembru, znamo njihove prioretete: nacionalno zdravstveno osiguranje, porezi na ugljen-dioksid, Novi zeleni dogovor, otvorene granice, amnestiranje, reparacije i preraspodela bogatstva kako bi se smanjila socijalna i ekonomska nejednakost – agenda koja košta hiljade milijardi dolara. A demokrate će budžet za odbranu tretirati kao fond za finansiranje nove progresivne ere.

Ako republikanci pobede, uzimajući u obzir uticaj jastrebova i neokonzervativaca među partijskom elitom, intervencionizam bi mogao dobiti još jednu šansu. Shvativši da su ispali naivni van svih granica zbog popustljivosti prema Kini od vremena Buša starijeg pa sve do 2016. godine, neki republikanci bi da nadoknade štetu otpočinjanjem drugog hladnog rata u kojem je Kini namenjena uloga Sovjetskog Saveza.

Vojna počasna straža nosi američke i kineske zastave prilikom dočeka kineskog predsednika Si Đinpinga u Beloj kući, Vašington, 25. septembar 2015. (Foto: AP Photo/Andrew Harnik
Vojna počasna straža nosi američke i kineske zastave prilikom dočeka kineskog predsednika Sija Đinpinga u Beloj kući, Vašington, 25. septembar 2015. (Foto: AP Photo/Andrew Harnik)

Na Kapitolu se govori o odbijanju plaćanja američkih obveznica koje drži Peking i tužbi protiv Kine zbog štete izazvane koronavirusom, jer Kina nije upozorila svet da je patogen izgubljen. Trebalo bi dugo i dobro razmisliti pre donošenja odluke da ne plaćamo državni dug, i razmotriti da li bi to otvorilo vrata drugim državama da nas tuže za naše grehe iz prošlosti.

Irak je napadnut 2003. godine sa ciljem da bude primoran na odricanje od zabranjenog oružja za masovno uništenje koje uopšte nije posedovao. Irak bi mogao da pred međunarodnim sudom pokrene slučaj protiv Amerike zbog ničim izazvanog rata koji je vođen protiv te zemlje.

Iako se čini da su Sjedinjene Države odlučne da vrate odlivenu proizvodnju – posebno proizvoda kritičnih za zdravlje, bezbednost i odbranu naše zemlje – izgleda da u javnosti ne postoji raspoloženje za rat sa Kinom. Ali opet, sada kada su krstaški ratovi u ime demokratije odbačeni, šta je američka ideja i američka misija u svetu? Liberalne elite bi rekle da je to misija sprečavanja klimatskih promena. Međutim globalno zagrevanje se i pre pandemije nalazilo pri samom dnu liste nacionalnih problema.

SITUACIJA BEZ PRESEDANA
Situacija u kojoj će se Amerika zateći nakon što virus prođe i depresija popusti će biti gotovo bez presedana. Imaćemo iste ugovorne obaveze da idemo u rat u ime desetine država u Evropi i Aziji, a istovremeno ćemo imati deficit u iznosu od tri hiljade milijardi dolara godišnje i oslabljenu ekonomsku bazu.

Ako Tramp pobedi, granice će biti ojačane. Povlačenje Sjedinjenih Država sa Bliskog istoka će se nastaviti. Američka proizvodnja će početi da se vraća kući. Transnacionalne institucije će biti degradirane, zanemarene i potisnute u drugi plan. Važiće parola koja važi već neko vreme: „Amerika na prvom mestu“.

Sve su šanse da će nas u Trampovom drugom mandatu još manje zanimati dešavanja u drugim državama. Dotiče li nas pitanje da li Rusiju predvodi autokrata ili car iz dinastije Romanovih, da li hindu nacionalizam vodi glavnu reč u Indiji, ili to što su Mađari odbacili ideje Erla Vorena o liberalnoj demokratiji? Poslednjih decenija, čini se da Generalna skupština Ujedinjenih nacija podseća na scenu iz bara u „Ratovima zvezda“. Što bi se nas ticalo kako su druge države odlučile da organizuju svoj sistem vlasti ako te države ne prete Americi?

U 19. veku, kada su Mađari ustali protiv Habzburške monarhije i zatražili američku intervenciju, Henri Klej se tome suprotstavio rečima: „Daleko bolje je za nas… i za ideju slobode… da držimo svoj fenjer na zapadnoj obali kao svetlo za druge narode, nego da rizikujemo njeno potpuno gašenje u ruševinama propadajućih ili propalih republika u Evropi“.

Henri Klej, bivši američki senator i državni sekretar (Foto: history.com)
Henri Klej, bivši američki senator i državni sekretar (Foto: history.com)

Čini se da nas ne samo sklonosti predsednika Trampa, već i sami događaji vode prema takvoj sudbini. Da se poslužim naslovom klasičnog dela istoričara Voltera E. Mekdaglasa – budućnost Amerike je da bude obećana zemlja, a ne država krstaša.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: U.S. Army photo by Sgt. 1st Class Derren J. Mazza

 

Izvor Buchanan.org