Orban i moralisanje lažnih demokrata

Orban nije proglašen „diktatorom” od strane globalističke elite zbog odsustva demokratije u Mađarskoj, već zbog njegovih konzervativnih ideoloških stavova

Reagujući na pandemiju COVID-19, sve evropske demokratije uvele su opsežne vanredne mere. Međutim samo jedna zemlja – Mađarska – postala je meta baražne međunarodne kritike bez premca zbog svog odgovora na krizu. Mađare optužuju da se kreću ka „diktaturi“, da zaobilaze vladavinu prava, suspenduju parlament i otkazuju izbore. Ove optužbe su lažne u svakoj tački. Proglašenje „stanja opasnosti“ je jedna od šest vanrednih mera pobrojanih u osnovnom zakonu i ustavu Mađarske. Ustavni sud radi i mogao bi da odbije vanredne mere delimično ili u celosti. Odluka o „stanju opasnosti“ usvojena je u parlamentu sa potrebnom dvotrećinskom većinom. Parlament je prostom većinom, u bilo kom trenutku, može ukinuti.

Dana 31. marta, pod naslovom „Koronavirus usmrtio svoju prvu demokratiju“, autor Išan Tarur iz Vašington posta užasnuto je „izvestio“ kako je u Mađarskoj „parlament zatvoren, a budući izbori otkazani“. Na žalost već poljuljanog kredibiliteta ovog lista, ništa od toga nije tačno. Mađarski parlament nije suspendovan. Štaviše, on zaseda svake nedelje, i to fizički, a ne virtuelno. Kada je Kristin Amanpur sa Si-En-En-a upitala mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta zašto je parlament zatvoren, on je odgovorio da je upravo te nedelje govorio pred parlamentom pet puta. Posramljena Amanpur je promrmljala „to je novost za nas“.

Osim toga, nema planova za otkazivanje izbora. Generalni izbori su zakazani za 2022, a lokalni izbori za 2024. godinu. Jedini izuzetak je ukoliko neko od poslanika umre ili podnese ostavku, u tom slučaju neće biti posebnih izbora za njegovu zamenu tokom vanrednog stanja usled ograničenja broja ljudi koji tokom pandemije smeju da budu u javnim objektima i prostorima. Nekoliko američkih država, uključujući Virdžiniju u kojoj živim, već je odložilo svoje izbore za predsedničke kandidate iz istog razloga.

Kako vlada Viktora Orbana uživa ubedljivu većinu u parlamentu, kritičari tvrde da poslanici neće ukinuti vanredne mere protivno željama premijera. To je tačno, ali to je naravno priroda demokratije u parlamentarnom sistemu jednom kada neka stranka ili koalicija stranaka ostvare jaku većinu. Kada je Margaret Tačer imala solidnu većinu u Donjem domu eliminisala je nekoliko izabranih gradskih saveta po metropolama, uključujući i Savet šire oblasti Londona na čelu sa „Crvenim Kenom“ Livingstonom, kasnijim gradonačelnikom Londona. Nju istoričari ne smatraju „autoritarnom“.

DEKRETI I PETA REPUBLIKA
Međutim, drugi aspekt poročnosti parlamentarne demokratije – kako je to Džon O’Saliven (predsednik Dunavskog instituta i bivši pisac govora Tačerove) istakao – jeste to što je četvoro nekad popularnih britanskih premijera (Tačerova, Toni Bler, Harold Mekmilan i Nevil Čemberlen) koji su uživali dominantne parlamentarne većine bilo isterano iz svojih fotelja usled unutrašnjih partijskih revolta.

„Nedostatak klauzule o okončanju [u mađarskoj vanrednoj legislativi] zabrinjava“, kaže O’Saliven, „ali priča o kraju demokratije je prenaduvana“. To nije „pravedno prema Zakonu o vanrednom stanju, onakvom kakav je“. Bez obzira na sve, piše O ‘Saliven, unošenje klauzule o okončanju bilo bi korisno „za spuštanje političke temperature na svim stranama“. Bilo kako bilo, mađarska vlada uglavnom radi isto ono što i svi ostali u Evropi povodom zdravstvenih smernica o društvenoj izolaciji i ostajanju kod kuće. Druge evropske zemlje (one uglavnom prijateljskije nastrojene prema EU) su još oštrije nego Mađarska u ograničavanju građanskih sloboda i demokratskih praksi.

Pripadnici mađarske vojne policije patroliraju Trgom heroja u Budimpešti, 06. april 2020. (Foto: REUTERS/Bernadett Szabo)
Pripadnici mađarske vojne policije patroliraju Trgom heroja u Budimpešti, 06. april 2020. (Foto: REUTERS/Bernadett Szabo)

Francuska je u vanrednom stanju. Vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona zaobišla je parlament kako bi usvojila kontroverzni zakon o penzijama dekretom. Štaviše, francuska vlada je odložila drugu rundu lokalnih izbora i drastično nameće policijski čas novčanim i zatvorskim kaznama, a ponekad i fizičkim uterivanjem ljudi nazad u svoje domove.

Značajno je spomenuti izveštaj Agnes Sofije Madžar, višeg istražnog saradnika pri Dunavskom institutu, koji otkriva da je Francuska usvajala pravila „dekretima vanrednog stanja“ preko 1.000 puta od osnivanja Pete republike 1958. godine. Makron je za prve dve godine svog mandata vanrednim dekretima utvrđivao pravila 84 puta. Makronov prethodnik, Fransoa Oland, pribegao je vanrednim dekretima 273 puta. Ne sećam se da je bilo ko nazvao Makrona ili Olanda „diktatorima“ u nastajanju.

Od pojave COVID-19, Italija je otkazala izbore. Španija koristi dronove kako bi pratila građane, proglasivši „odsustvo bilo kakve tolerancije“ za kršenje policijskog časa. Belgijom vlada privremena tehnička vlada koja nema bilo kakav demokratski mandat ili parlamentarnu većinu. Nijedna od ovih zemalja nije objekat kritika rukovodstva EU, međunarodnih medija glavnog toka ili spoljnopolitičkih elita koje se često opisuju kao „liberalni internacionalisti“ u Sjedinjenim Državama i Evropi. Zašto je to tako?

PREPOZNATI MATRICU
Mađarski član Evropskog parlamenta upitao je: „Zašto je uvođenje vanrednog stanja potpuno legalno i prihvatljivo u nekim državama članicama, dok je potpuno ilegalno i neprihvatljivo u drugim? Koji je osnov za to?“ Kako bi odgovorili na to pitanje, moramo prvo da odgovorimo na druga dva pitanja: Koje snage prednjače u napadima na Mađarsku? I šta je zajedničko tim snagama?

Napadi na Mađarsku potiču od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropske narodne partije (EPP) Donalda Tuska, Saveta Evrope, visokog komesara za ljudska prava pri UN Ruperta Kolvila, Hjuman rajts voča, Vašington posta, Njujork tajmsa, Si-En-En-a, savetnice za nacionalnu bezbednost Baraka Obame Suzan Rajs i novinarke En Eplbaum. Šta je zajedničko ovim pojedincima i institucijama osim neprijateljstva prema Viktoru Orbanu i njegovoj demokratski izabranoj konzervativnoj, suverenističkoj vladi?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u razgovoru sa (bivšim) predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom (Foto: Oliver Hoslet/AFP via Getty Images)
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u razgovoru sa bivšim predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom (Foto: Oliver Hoslet/AFP via Getty Images)

Pa, to što su takođe neprijateljski nastrojeni prema izabranoj konzervativnoj, religioznoj i suverenistički orijentisanoj administraciji u Poljskoj. Štaviše, oduševilo bi ih kada bi konzervativni izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio zbačen s vlasti. Dalje, gorko su se suprotstavljali Bregzitu i demokratskom suverenitetu kojem je pribegla britanska Konzervativna stranka. Što je još važnije, među pobrojanima nema nijedne ličnosti, grupe ili organizacije koja se zalaže za reizbor predsednika Donalda Trampa. Je li to ta matrica?

U kolumnama i esejima koji su specijalno fokusirani na Mađarsku, ovi spoljnopolitički gurui ne mogu da odole a da ne dodaju neki komentar kojim se demonizuju predsednik Tramp i njegova administracija. Tako je Rajsova, zalažući se za proterivanje Mađarske iz EU, uspela da u sve to ugura kritiku na račun Trampa zato što je, po njenom mišljenju, upotrebio sintagmu „vuhanski virus“ sa uvredljivom namerom. Rajs tvrdi da je ovaj izraz namerno „formiran tako da stigmatizuje ljude azijskog porekla“.

Isto tako, negde u sredini naširoko citiranog teksta iz Atlantika u kojem se mađarske vanredne mere kleveću kao „puzeći autoritarizam“, Eplbaum je okarakterisao vladinog funkcionera Zoltana Kovača kao „Kelien Konvej sa bradom i brkovima“ (Kelien Konvej je politički konsultant iz SAD, trenutno na funkciji savetnice predsednika Sjedinjenih Država, prim. prev.).

POSTPOLITIČKI SVETONAZOR
Osim uvreda, ono što napadači na Mađarsku imaju kao zajedničko jeste konzistentan pogled na svet: oni su transnacionalni progresivci. Zalažu se za uvećanu evropsku integraciju, proširenu globalizaciju i transfer autoriteta sa demokratski izabranih vlada (koje često tretiraju kao retrogradne i reakcionarne) ka supranacionalnim institucijama kojim upravljaju eksperti (primera radi Međunarodni krivični sud ili Evropski sud za ljudska prava).

Ovaj pogled na svet, prema rečima francuskog političkog filozofa Pjera Manena, je „postpolitički“ i predstavlja dogmatski „fanatizam centra“. „Postpolitički“ znači da se donošenje odluka prebacuje sa politike (npr. demokratskog procesa) ka administrativnoj (birokratskoj) vladavini. Nadovezujući se na Manena, politikolog sa Asampšn koledža (engl. „Assumption College“ – rimokatolički koledž liberalnih nauka iz Vustera u Masačusetsu, prim. prev.) Danijel Mahoni objašnjava da ovaj narativ (koji je postao konsenzus transatlantske elite) „erodira nacionalni identitet i suverenitet“ i reflektuje postšezdesetosmaški „dogmatski“ i „agresivni sekularizam“.

Profesor Danijel Mahoni drži predavanje u Vašingtonu, 03. maj 2019. (Foto: Snimak ekranaJutjub)
Profesor Danijel Mahoni drži predavanje u Vašingtonu, 03. maj 2019. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Većina trenutnih kritičara Mađarske su levo-liberalni transnacionalisti, podozrivi prema demokratski izabranim konzervativnim vladama koje ističu suverenitet i patriotizam, naročito ukoliko su ove vlade prijateljski orijentisane prema tradicionalnom hrišćanstvu ili judaizmu. Za njih su ove ove političke pozicije nazadne i pristrasne. Sećate li se skorašnjeg (27. mart 2020) naslova iz Njujork tajmsa: „Put ka paklu koronavirusa prokrčili su evangelisti“?

Dok glasno daju izjave podrške demokratiji širom sveta, u praksi preferiraju vladavinu sudija i administratora umesto izabranih poslanika ili izvršne vlasti. Trenutni kritičari Mađarske su ćutali kada su neizabrani funkcioneri Evropske unije (sa podrškom Nemačke i Francuske) naterali demokratski izabrane lidere u Italiji i Grčkoj da odu s vlasti u jednoj vrsti supranacionalnog birokratskog puča 2011. godine. Istovremeno, imaju malo ili nimalo kritičkog odnosa prema naširoko prepoznatom „deficitu demokratije“ koji karakteriše EU.

DEMOKRATSKI DEFICIT O KOJEM SE ĆUTI
Seća li se iko bilo kakvih žalbi uredništava Njujork tajmsa ili Vašington posta, ili bilo kog članka Suzan Rajs u kojem se proziva ono što je čak i levičarski nemački političar Joška Fišer zabrinuto uviđao kao nedemokratsku strukturu vladavine unutar EU? U proteklih par decenija, kada bi građani na nacionalnim referendumima o pitanjima vezanim za Evropsku uniju odbacili ishod koji preferira rukovodstvo EU, isti ti građani, u istim tim demokratskim nacionalnim državama, bivali su primoravani da iznova i iznova glasaju, sve dok ne donesu „ispravnu“ odluku koja je prihvatljiva za elite EU.

Trenutni kritičari Mađarske su slavili kada su oligarhijski elementi britanske elite tri i po godine pokušavali da (pa čak i dalje pokušavaju) da osujete volju britanskog naroda za povratak na demokratsku samoupravu, iskazanu na referendumu o Bregzitu. Istovremeno ti isti ljudi aplaudiraju kada sudije u Sjedinjenim Državama, Evropi ili međunarodnim sudovima spreče demokratski izabrane zvaničnike da zvrše svoje primarne ustavne obaveze koje se tiču kontrole granica i zaustavljanja ilegalne imigracije.

Za transnacionalne progresivce pitanje ne postavlja se pitanje postoji li „saglasnost“ većine građana zapadnih demokratskih država da se prihvati ogromni upliv ilegalnih migranata iz zemalja u razvoju. Njima nije važna „vladavina uz saglasnost onih kojima se vlada“, nego konsenzus elite napravljen i rafiniran u neizabranim sudsko-administrativnim birokratijama.

Mađarski premijer Viktor Orban drži govor na Samitu o porodici u okviru Demografskog foruma u Budimpešti, 25. maj 2017. (Foto: Szilard Koszticsak/MTI via AP)
Mađarski premijer Viktor Orban drži govor na Samitu o porodici u okviru Demografskog foruma u Budimpešti, 25. maj 2017. (Foto: Szilard Koszticsak/MTI via AP)

Nema razloga da američki ili evropski konzervativci – pa na kraju krajeva i tradicionalni liberali – povodom vanrednih mera u Mađarskoj prihvate ovaj lažni narativ, fabrikovan od strane spoljnopolitičkih elita koje su podozrive prema demokratskim većinama i prezrive prema konzervativizmu u bilo kom obliku, a naročito prema konzervativizmu koji poštuje suverenitet, narodnu samoupravu, naciju, porodicu i religiju.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Laszlo Balogh/Getty Images

 

Izvor amgreatness.com