Sećanje na žrtve Jasenovca, ceremonije u Srbiji i R. Srpskoj

„Nikada nećemo i ne smemo zaboraviti ni Gradinu, Jasenovac, Jadovno, Drakuliće, Motike, Šargovac, nijedan logor, nijedan nož, malj, niti grobnicu“, rekao je Vučić

Dan sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu obeležen u Spomen-parku u Sremskoj Mitrovici i Donjoj Gradini u Republici Srpskoj. Srbija neće zaboraviti nijedan logor, niti jednu grobnicu i nijedan zločin, kao ni imena onih koji su sprovodili istrebljenje, poručio je Aleksandar Vučić. Sećanje na Jasenovac i sva stradanja moraju da ostanu deo naše kulture sećanja, a ne poziv na rat, rekao je Milorad Dodik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je venac u Spomen-parku Sremska Mitrovica povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu i njegovog najvećeg stratišta Donja Gradina.

Vučić je poručio da Srbija neće zaboraviti nijedan logor, niti jednu grobnicu i nijedan zločin, kao ni imena onih koji su sprovodili istrebljenje srpskog naroda. “Nemamo na to pravo”, rekao je predsednik Vučić.

Naveo je da je tokom ofanzive ustaških snaga u koordinaciji sa Nemcima 1942. godine izvršena akcija hvatanja stanovnika po Fruškoj gori i u Sremu, oni su zatim maltretirani i odvedeni na srpsko pravoslavno groblje gde su streljani, od noći 30. na 31. avgust, do 11. septembra. Ta zverska ubistva zabeležena su filmskom kamerom. U toj, prvoj noći, među 130 ubijenih bio je i slavni slikar Sava Šumanović.

DODIK: U DONjOJ GRADINI TIŠINA GOVORI VIŠE OD REČI
Parastos jasenovačkim žrtvama služili su sveštenici dubičke parohije u Spomen-području Donja Gradina na grobnom polju Topole. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da Donja Gradina predstavlja mesto sećanja gde tišina govori više od reči.

“Ne mogu da potisnem ni sećanja i bol kao dečak rođen ispod Kozare, gde sam se ježio od priča preživelih. Želja komunističkih vlasti da satru priču o Jasenovcu nije uspela, baš kao ni ideja da se svi Srbi pobiju ovde, kao i na ostalim stratištima, Jadovnu, Pagu, Staroj Gradišci, Sajmištu”, naveo je Dodik. Poručio je da se u Donju Gradinu dolazi kako bi se svi zavetovali na trajni mir. “Ne dolazimo da bismo se zavetovali na nove sukobe i ratove, nego na mir. Verujem u svest nacija u regionu da sačuvamo dragoceni mir”, istakao je Dodik. Kako je naglasio, samo tamo gde Srbi imaju državu – imaju i slobodu, a gde to nije bio slučaj Srbi su masovno stradali.

Dodik je istakao da je dan pre proboja logoraša u Jasenovcu pobijeno 700 žena. “Dakle i kada je došao kraj, ustaše su ubijale, želeći da nas osakate kao narod, ali i pokažu monstruoznost takozvane NDH, kao najgore tvorevine. Da su imali dovoljno vremena, ni nas danas ne bi bilo ovde”, rekao je Dodik. Dodik je istakao da su Donja Gradina i Jasenovac samo deo srpskog stradanja i teške istorije u 20. veku, koji je prepolovio srpsko stanovništvo. Dodik je izjavio da je važno da Srpska zajedno sa Srbijom obeležava ovaj dan, ali i neke druge važne datume.

“Hvala i predsedniku Hrvatske Zoranu Milovanoviću, koji se distancirao od ustaških zločina, što pokazuje da u regiji ima snage da se prevaziđe teška prošlost. Nama ne smetaju ni Bošnjaci, niti Hrvati, ali mesta našeg stradanja moraju biti opomena i zalog za budućnost, i to je prioritet Republike Srpske, koja želi živeti u slobodi. Nećemo na štetu drugih naroda, ali nećemo ni sebe zapostaviti”, rekao je Dodik. Sećanje na Jasenovac i sva stradanja moraju ostati deo naše kulture sećanja, ne da pozivamo na rat već sećanje koje će sprečiti rat i stradanje, istakao je srpski član Predsedništva BiH.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da Jasenovac predstavlja najveću bol i ranu srpskog naroda. “Ovaj zločin nije bio individualan, jer iza njega je stojala cela takozvana NDH. Nad tim zločinima zgražavali su se i njihovi učitelji Nemci. Ostaće zapisano da je NDH imala jedina na svetu logore za decu. Zato hvala Diani Budisavljević, koja je spasila više od 10.000 dece sa Kozare”, istakla je Cvijanovićeva.

JEDINI LOGOR ZA DECU
Iz jasenovačkih logora smrti nikada se nije vratilo oko 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Koncentracioni logor Jasenovac – Donja Gradina bio je i jedini logor za decu u Drugom svetskom ratu. Njih oko 20.000 nije dočekalo slobodu. Dan sećanja se obeležava u skladu sa merama koje se preduzimaju za sprečavanje širenja koronavirusa.

PORUKA SA TRI KAMENE PLOČE U SREMSKOJ MITROVICI
Na spomeniku na tri kamene ploče u Sremskoj Mitrovici urezan je sledeći tekst:

“Ovde su Nemci i ustaše od 1941. do 1944. godine ubili 7.950 ljudi i žena. Ovde su izmučene ljude i žene po kiši i snegu, gole i bose, bajonetima terali da sami sebima iskopaju rake. Ovde su nad rakama ranjene krečom polivali i žive zakopavali. Ovde su mučenici u smrti čekali spas, ovde su nad rakama pred bajonetima i mitraljezima pevajući ginuli ljudi. Bili su patrioti, rodoljubi, borci, bili su ljudi. Bili su i jesu sloboda, bratstvo naroda i naše dostojanstvo.”

 

Izvor RTS, 26. april 2020.

 

VUČIĆ: NEĆEMO ZABORAVITI NIJEDAN LOGOR, NIJEDAN NOŽ, MALj, METAK
Srbija neće zaboraviti nijedan logor, niti jednu grobnicu i nijedan zločin, kao ni imena onih koji su sprovodili istrebljenje srpskog naroda, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Spomen-parka u Sremskoj Mitrovici. Dan sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu obeležen je u Spomen-parku u Sremskoj Mitrovici.

Predsednik Aleksandar Vučić je podsetio na reči pisca, nobelovca, ali i logoraša Elija Vizela: “Nikada neću zaboraviti ove stvari, čak i ako me osude da živi isto toliko dugo, koliko i Bog lično”. Kaže da te reči moraju da budu osnova svakog odnosa prema zločinima nad srpskim narodom. “Neretko smo se stideli da to kažemo, neretko smo prikrivali, plašeći se da nekoga ne uvredimo, plašeći se da nas neko popreko ne pogleda, ili da nam neku težu reč ne izgovori”, rekao je Vučić.

Istakao je da od otvaranja Spomen parka 1960. godine, nijedan srpski predsednik nije tu došao. “U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. U našim školama i udžbenicima ne uči se dovoljno ni o Jasenovcu, ni o našem Beogradu, ni o našoj Šumadiji, ni o našem Novom Sadu, ni o jugu, istoku i zapadu Srbije. Kako onda mislimo da oni koji su pripadnici naroda koji su počinili ta zverstva imaju drugačiji odnos prema onome što se zbivalo u Drugom svetskom ratu”, rekao je Vučić.

MUČENjE I STRELjANjE SRBA
Naveo je da je tokom ofanzive ustaško-domobranskih snaga u koordinaciji sa nemačkim snagama 1942. godine, NDH izvršila akciju hvatanja stanovnika po Fruškoj Gori i Sremu, oni su zatim maltretirani u mitrovičkoj kaznioni, i isprebijani odvedeni na srpsko pravoslavno groblje gde su streljani, od noći 30. na 31. avgust, do 11. septembra 1942.

Rad Pokretnog prekog suda pod rukovodstvom zloglasnog Viktora Tomića, kojeg je poslao lično Ante Pavelić, prestao je sa radom 16. septembra. U toj, prvoj noći, 30. avgusta među 130 ubijenih bio je i slavni slikar Sava Šumanović. Ustaške vlasti su na plakatima objavljivale imena osuđenih i potom ubijanih ljudi, a zverska ubistva su zatim zabeležena i filmskom kamerom.

“Nikada nećemo i ne smemo zaboraviti ni Gradinu, Jasenovac, Jadovno, Drakuliće, Motike, Šargovac, nijedan logor, nijedan nož, malj, metak, niti jednu grobnicu i nijedan zločin, kao ni nijedno jedino ime onih koji su sprovodili istrebljenje srpskog naroda. Nemamo na to prava jer bismo na taj način okrenuli glavu od istine, pravde, slobode, sopstvenog postojanja i samog Boga u čije ime su nas ubijali”, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Spomen-parka u Sremskoj Mitrovici.

TRAGEDIJA DESETOGODIŠNjE RADOJKE GLAMOČANIN
Vučić je rekao da su one koji su klali nazivali mesarima i majstorima, dok je jedan čak i prezime Majstorović “zaradio”, dokazavši se, između ostalog, i tako što je učestvovao u klanju 52 dece u OŠ “Đura Jakšić” u selu Šargovac. “Radojku Glamočanin, devojčicu od 10 godina, ovaj ‘majstor‘, fratar inače, lično je podigao, postavio da sedne na učiteljicinu katedru i nožem joj prerezao vrat”, naveo je Vučić.

Posle je on upravljao logorom Jasenovac, da bi posle rata priznao da je tokom njegove uprave tamo ubijeno više od 20.000 ljudi. “Ljudi koje su doživljavali kao stoku, kao teret, nečiste i pretnju novoj državi i uređenju”, istakao je predsednik Srbije.

“GENOCID PLOD DRŽAVNE POLITIKE”
Vučić je podsetio da je u Bosanskoj Gradišci na obali Save, leta 1941. godine istaknuto obaveštenje: “Židovima, ciganima, Srbima i psima zabranjeno kupanje”. “Viktor Gurić, ustaški poverenik za Banjaluku zvanično je ukinuo srpsku naciju i hvalio se gromoglasno da će pucati kičma, da će drumovi poželeti Srba, da je naredio i ekonomsko uništenje i istrebljenje. I gotovo da su nas zapadno od Drine i istrebili”, rekao je Vučić.

Istakao je i da je Maks Luburić, glavni upravnik jasenovačkog logora, sam tvrdio da je tokom rata u NDH ubijeno više od pola miliona Srba. Podaci nemačke komande su još drastičniji i navode da je gotovo milion Srba ubijeno. “I nema toga danas ko može da kaže da takav genocid nije plod nečije državne politike, organizovanog državnog terora sa jasnim ciljem istrebljenja čitavog naroda. I nema toga ko može da negira da je čitava jedna država tada stvorena na snu o tome da će jednima biti dobro ako drugih nema”, rekao je Vučić.

U to su bili uključeni svi – od državnog vrha, do najsitnijeg činovnika i same crkve, čiji su pripadnici “krst zamenili nožem i Hristovo ljubi bližnjeg svoga preimenovali u ubij Srbina”. “Ubistvo koje dozvoli država, koje naredi država, koje država pomogne, organizuje i izvrši nije samo ubistvo, to je pokolj, to je genocid i to ne sme niti može da se zaboravi – da je nad Srbima u NDH izvšen gencoid. To je lekcija koja određuje budućnost i nas i ovih prostora. I ne samo Srba Krajišnika, iz Potkozarja, iz Hercegovine i Semberije, već svih nas Srba, ma odakle da dolazimo”, rekao je Vučić. Odreći se te budućnosti, zaboraviti je, znači odustati od te budućnosti, a to je ono na šta, kaže Vučić, nemamo prava.

SRBIJA JE DANAS PONOSNA I SVESNA SVOG NARODA
Predsednik Vučić je rekao da je Srbija danas svesna sebe i svog naroda u okruženju, ali da nema pretenzija prema bilo čemu tuđem – ne bavi se teritorijama i osvajanjima, neće nikoga da otera i nikoga ne ugrožava. Ističe i da identitet, kulturu, istoriju, veru i sećanje priznaje drugima, ali i zadržava za sebe.

“Nećemo okretati glavu i praviti se da nam nije jasno, tako bismo osudili druge na istu sudbinu koja je nas zadesila, a ćutanje jeste zločin i jeste učestvovanje u zločinu i jeste njegovo prikrivanje i uvek se završi kako je pastor Martin Imeler prorekao: ‘Kada na kraju dođu po tebe, nema nikoga da to kaže”, naveo je Vučić.

Da se ranije govorilo o gencoidu, možda su mogle da se izbegnu nesrećne devedesete, kada je 250.000 Srba proterano iz Hrvatske i njihov broj sveden na minimum. “Srbija i njen narod upravljaju svojom sudbinom, bez želje da upravljaju sudbinama drugih i danas smo mnogo jači nego što smo bili juče i dovoljno jaki da svima bez straha i pretnji možemo da pružimo ruku”, rekao je Vučić i dodao da imamo više prijatelja nego neprijatelja i to upravo od trenutka kada smo prestali da zaboravljamo i kada smo prekinuli sa dodvoravanjima.

Zahvalio je rukovodstvu RS, narodu i ljudima kao i celoj Srbiji jer danas sa obe strane Drine “poštujući BiH u kojoj je RS, dobro znamo da pripadamo istom narodu, nosimo srpsko ime i prezime, pravoslavni krst i istu sudbinu, da jedni bez drugih ne možemo”. “Čuvaćemo Srbiju i graditi je i na nezaboravu onih koji su ubijeni samo zato što su nosili srpsko ime i prezime”, poručio je Vučić.

SMRT SAVE ŠUMANOVIĆA
Predsednik Srbije je rekao da smo se predugo pravili da istoriju nemamo i da je previše toga iz nje namerno skrajnuto i zaboravljeno. “Previše smo potcenjivali sebe i ćutali o sopstvenoj golgoti. Premalo smo pričali o Savi Šumanoviću, kojeg su podigli sa štafelaja i odveli kao taoca jer je bio Srbin i streljali ovde, na pravoslavnom groblju u Mitrovici. Biti Srbin i biti genijalan nije bilo dozvoljeno, zato su takve ubijali i zato su takve kasnije i proglašavali za pripadnike drugih naroda. A mi smo najčešće na to ćutali”, rekao je Vučić.

Šumanovića je u to vreme tražio život slikajući sremske beračice, slika koja je zabašurena u maloj galeriji u Šidu, umesto da se otkrije čitavom svetu. “Sebe smo na taj način sakrivali kao da se stidimo što smo bili žrtve nečijeg ludila”, rekao je predsednik.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Izvor RTS, 26. april 2020.