Kako je autor romana Robinzon Kruso stvorio masoneriju i britansku špijunažu

Njegov projekat je predviđao formiranje široke obaveštajne mreže za prikupljanje vojnih, političkih i ekonomskih informacija

Upravo se navršilo 360 godina od rođenja Danijela Defoa, jednog od najpoznatijih pisaca Novog doba. Ukupni tiraž Robinsona Krusoa verovatno je drugi po veličini – odmah iza Biblije. Ali šta znamo o tom čoveku? Avanturista, krijumčar, biznismen, trgovac, navigator, zaverenik, političar, pronicljivi politički strateg i propagandista, tvorac engleskog novinarstva, autor gotovo pet stotina radova iz najrazličitijih žanrova i oblasti: politika, ekonomija, moral, religija, istorija, istorija zločina, psihologija, napokon, šef tajne službe i jedan od stubova engleskog masonstva… Ova lista bila bi dovoljna za više živote, a postoji i ono što je skriveno iza nje.

Ne znamo puno o tajnom životu Defoa (čak ne znamo ni njegov pravi rođendan), ali ono što se zna dovoljno je da se zaključi da je on – za to što živimo u ovakvom današnjem svetu – učinio više od svog svetski priznatog romana. Sam roman propagira liberalno-buržoaski ideal – Robinzon sebe i svoj život pravi iz ničega. I Ruso, i Marks i Engels poštovali su Defoa kao stvaraoca novog sveta. Defo (Danijel Fo je bilo njegovo pravo ime), prefiks „De“ dodao je mnogo kasnije, sa namerom da oplemeni svoje previše plebejsko prezime.

Rođen je u Londonu, u porodici bogatog puritanskog trgovca. Njegov deda je emigrirao u Englesku iz Flandrije. U vreme borbe na smrt i život između novog kapitalističkog poretka sa starim rimokatoličkim. Otac je želeo da sina učini sveštenikom, ali su Danijela privukle sasvim druge stvari među kojima je bilo pljačke i bogaćenja. Njegovi heroji su bili trgovci i gusari i to je zauvek ostalo uz njega. Defo je svoju Opštu istoriju gusara, objavio 1724. pod pseudonimom Čarls Džonson. Avanturistički duh Defoa predodredio je početak njegovog životnog puta. On se upušta u rizična putovanja i komercijalne poduhvate, ženi se devojkom iz bogate porodice… Međutim, njegovi poslovni poduhvati propadaju, a on stiče reputaciju ne baš solidnog i poštenog biznismena.

Političku karijeru započinje avanturistički – kao zaverenik. Uključio se 1685. u pobunu vojvode od Monmauta usmerenu protiv prokatoličkog kralja Jakova. Zavera nije uspela i svi njeni glavni učesnici – odim Defoa – bili su pogubljeni. Samo se on izvukao suv iz vode. Neki su ga osumnjičili da igrao dvostruku igru. Međutim, ubrzo je Englesku šokirao još jedan državni udar, zahvaljujući kojem je 1688. na vlast došao zaštitnik bankarskih krugova, holandski princ Viljem Oranski.

Defo, koji je i sam poreklom iz Holandije, u odbranu novog kralja napisao je – savršeno shvatajući raspoloženje masa – pamflet „Viljem je pravi Englez“, u kojem je cinično ismevao staru englesku aristokratiju. Zahvaljujući tom pamfletu i Defo postaje idol ulice i Viljemov prijatelj. Defo potom postaje aktivan učesnik unutarstranačke borbe na strani Vigovaca koji su bili Viljemovi simpatizeri.

Tu je prodemonstrirao svoje talente političkog stratega i propagandiste, vešto kontrolišući raspoloženje masa. Međutim, ponovo nije imao sreće. Odnos snaga se ponovo promenio. Novi pamflet, koji je napisao u svom omiljenom žanru mistifikacije i provokacije – prividno sa pozicija Torijevaca, a zapravo im se rugajući – nije bio po volji kraljice Ane, Viljemove udovice. Defo je morao da se skriva šest meseci, ali je na kraju ipak zarobljen, osuđen na ogromnu kaznu, zatvor (dok ne plati potpuno kaznu) i vezivanje za stub srama. Kružila je legenda da ga obožavaoci – dok je bio vezan – obasipali cvećem… Tajne veze su Defou pomogle da se izvuče iz zatvora.

Za njega se pred premijerom Robertom Harlijem zauzeo Vilijam Paterson, glavni prevarant i osnivač Banke Engleske, koji je stvorio prauzor moderne svetske bankarske mreže. Harli je bio zainteresovan za Defoove talente, pre svega za njegov projekat stvaranja tajne obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Ne, Defo nije tvorac britanske špijunaže. Ona je – kao privatna korporacija za osetljive naredbe vlasti – postojala i pre njega. Međutim, Defo je predložio nešto zaista revolucionarno: pretvaranje privatnog špijunskog kartela u moćan obaveštajni konglomerat i instrument države za uticanje na ceo svet.

Njegov projekat je predviđao formiranje široke obaveštajne mreže za prikupljanje vojnih, političkih i ekonomskih informacija, praćenje javnih raspoloženja, organizovanje zavera i sabotaža. A takođe: za sastavljanje opsežnih dosijea o političkoj i ekonomskoj eliti rivalskih zemalja sa naglaskom na tajnim grehovima i načinima razmišljanja. Ukratko, to je bila engleska špijunaža koju i danas poznajemo. Šest meseci je Harli razmišljao o tom projektu i konačno ga odobrio. Kraljica je Defoa pustila iz zatvora, platila sve njegove dugove i predala ga Harliju.

Od tog vremena počeo je novi život za Defoa, vladinog agenta, šefa tajne obaveštajne i kontraobaveštajne službe, danas poznate kao Tajna obaveštajna služba. Defo je na njenom čelu bio 16 godina. Od 1703. do 1719. godine. U to vreme je još bila privatna jer je status državne institucije dobila tek 1909. Defo je i u tim godinama padao pod sumnju da vodi dvostruku igru, ali to više nije moglo da zaustavinjegovu karijeru.

On je 1697. godine objavio svoju prvu ozbiljnu knjigu – Projektno iskustvo – koja sadrži nacrte buržoaskih reformi u oblastima ekonomije i finansija. Srž knjige bio je projekat stvaranja globalnog bankarskog sistema. Defo je 1704. godine počeo da novcem vlade izdaje politički list Obzerver čije mu je izdavanje omogućilo da usavrši veštine propagande i upravljanja masama.

Defo je 1717. aktivno učestvovao u stvaranju (tačnije zvaničnoj institucionalizaciji) prve masonske lože u Engleskoj. Slobodno zidarstvo je za njega bilo svojevrsna „crkva demokratije“ sa zadatkom da širi ideje slobode, jednakosti i bratstva širom sveta. Drugim rečima, slobodno zidarstvo je trebalo da zameni hrišćansku crkvu, preuzimajući njene funkcije, ali sa potpuno suprotnom ideologijom. Smatrao je da hrišćanstvo gradi duhovno hijerarhizovavi svet, a da slobodno zidarstvo gradi umreženi svet, postajući njegov tajni ezoterijski centar.

Kod Defoa se masonerija i tajna služba nadopunjuju. Tajna služba je – ruka masonerije, Slobodno zidarstvo je – šef tajne službe. A obe imaju za jedan cilj – izgradnju novog svetskog poretka, organizovanje buržoasko-demokratskih revolucija širom sveta. Francuska je postala prva žrtva ove simbioze, a Sjedinjene Države – sledeća. Dalje su se nizale liberalne revolucije 1848-1849, mladoturska revolucija u Turskoj, ruske i nemačka revolucija koje su konačno uništile stare imperijalne države i stari carski poredak Evrope.

Kakvu je ulogu igrao Defo u svemu tome? Teško da možemo pogrešiti ako kažemo: otprilike istu kakvu su Galilej i Njutn odigrali u nauci, Dekart u filozofiji i Defoov prijatelj, Vilijam Paterson, u bankarstvu Defo je odigrao i važnu ulogu u objedinjavanju Škotske i Engleske jer je preko masonskih kanala širom Škotske stvorio špijunsku mrežu.

On je 1719. podneo ostavku na mesto šefa tajne službe i usredsredio se na pisanje. Iste godine izašao je njegov Robinzon Kruso – svojevrsno ogledalo ideologije novog sveta. Ruso je u Robinzonu video svog „prirodnog čoveka“. Međutim, realni Aleksander Selkirk, koji je Defou poslužio kao „materijal“, bio je po kazni deportovan na nenastanjeno ostrvo, sa kojeg se posle četiri godine vratio i bez onih ljudskih kvaliteta koje je imao, a još je ostatak života propio po lučkim krčmama. Kraj života Danijela Defoa bio je tužan. Sve je izgubio jer ga je prevario rođeni sin, pa je umro u siromaštvu…

 

Autor Vladimir Možegov

 

Naslovna fotografija: Stock Montage/Getty Images

 

Izvor Fakti, 27. april 2020.