U poslednjih nekoliko meseci skupljeno je dovoljno dokaza da se preporuka Svetske zdravstvene organizacije da tokom epidemije nije potrebno nositi zaštitne maske, osim ako neko kašlje i kija, može smatrati prevaziđenom. Ova organizacija upozorava da maske mogu biti i štetne jer ne nude apsolutnu zaštitu od zaraze, a mogu stvoriti lažno osećanje sigurnosti, kao i da mogu destimulisati ljude da primenjuju druge mere, kao što su fizičko distanciranje i pranje ruku.
Sve više postaje jasno da je ovakvo razmišljanje rezultat egocentričnog pogleda na maske kao sredstvo za zaštitu pojedinca. Aktuelna epidemija COVID-19 pomerila je fokus sa zaštite onog koji nosi masku, na nošenje maske kao oblik zaštite drugih ljudi. Na zaražavanje se gleda kao na komunikacijski čin u kojem učestvuju vironoša i druga nezaražena osoba. Upravo kod aktuelnog virusa postoji veliki broj zaraženih koji nisu ni svesni da nose virus. To mogu biti osobe koje su zaražene i koje se nikada neće razboleti, ali i oni koji su zarazni danima pre nego što im se pojave prvi simptomi. I jedni i drugi su veoma važni prenosioci (vektori) zaraze i dovode do širenja i održavanja epidemije. Kada bi svi nosili maske, dakle ne samo oni koji kašlju i kijaju, kako je do sada bilo preporučivano, tada bi prenošenje virusa bilo bitno smanjeno i lakše bismo obuzdali epidemiju.
COVID-19 se prenosi na različite načine, a jedan od glavnih jeste kapljicama i aerosolima. Kada čovek govori, ali i kada kašlje i kija, on izbacuje jedva vidljive kapljice koje posle nekoliko sekundi padaju na pod. Pored toga, izbacuje i mnogo sitnije, nevidljive kapljice, aerosole, toliko lagane da lebde i ostaju u vazduhu mnogo duže, prema nekim istraživanjima i do četiri sata u zatvorenom prostoru. Upravo nošenje maski sprečava osobu da kada govori, kija ili kašlje rasipa kapljice i aerosole u vazduh oko sebe. U tom smislu, ako gledamo pojedinca, onda maska zaista nije dovoljna zaštita od virusa, ali ako gledamo grupu ili zajednicu, onda je maska veoma važan činilac kolektivne bezbednosti. Ako su oko vas ljudi koji nose maske, to znači da je mnogo manji rizik da se u vazduhu oko vas nalazi virus, tako da je znatno smanjen i rizik od zaraze.
Kada se ovako gleda, onda nije toliko važan kvalitet maske. Maske iz kućne radinosti su sasvim dovoljne, kao što je dovoljno i da se nos i usta prekriju nekom tkaninom (marama, šal itd), jer se i u tom slučaju sprečava da zaražena osoba nesvesno „seje” virus oko sebe. Iz tog razloga je nužno da se protivepidemijske mere podrže jasnom preporukom da se nos i usta prekrivaju u svim zatvorenim prostorima gde je više ljudi, u sredstvima javnog saobraćaja, ali i u svim onim situacijama na otvorenom prostoru u kojima nije moguće održavati fizičku distancu od drugih ljudi.
Ako smo već usvojili kinesku doktrinu, trebalo je da usvojimo i masovno nošenje maski. Nije slučajno što stručnjake iz Kine nijednom niste mogli da vidite bez maski. Šef kineskog ekspertskog tima koji boravi u Srbiji dr Peng Džićang je jasno upozorio: „Nosite maske. Samo maske. Kad nosite masku, to je jedan od najefikasnijih metoda zaštite.”
Kalifornijski mikrobiolog dr Adrijen Berč je analizirao studije o doprinosu maski i zaključio da je nošenje maski znatno doprinelo obuzdavanju epidemije SARS-a. Naglasio je: „Stalno nošenje maske može i do 70 odsto smanjiti rizik od prenošenja virusa.” Međutim, SARS je obuzdan u Aziji, gde vlada potpuno drukčiji mentalitet kad je o maskama reč. Tamo mnogi ljudi nose maske kada su prehlađeni, ne da bi zaštitili sebe, nego da bi zaštitili druge od sebe, da druge ne bi zarazili. Azijci shvataju nošenje maske kao znak društvene odgovornosti, kao brigu za druge ljude.
Zbog svega toga ne samo da je potrebno da usvojimo nošenje maski, to jest prekrivanje nosa i usta tokom ove epidemije. Bilo bi idealno da usvojimo naviku da ubuduće, već na jesen i zimu, svako ko je prehlađen nosi masku. Mnogi pre epidemije COVID-19 nisu ni znali koliko je zapravo smrtonosan „običan” grip, koji godišnje odnosi nekoliko stotina hiljada života. A to bismo mogli znatno da ublažimo ako bismo odustali od predrasude da je nošenje maske znak hipohondrije i ako bismo počeli da nosimo maske ili prekrivamo nos i usta kada smo prehlađeni. Umesto dosadašnjeg pogleda na maske da „moja maska štiti mene”, potrebna nam je svesnost da – tvoja maska čuva mene, a moja maska čuva tebe.
Autor Zoran Milivojević
Naslovna fotografija: Stringer/Getty Images
Izvor Politika, 27. april 2020.
