Д. Јововић: Новац из хеликоптера

То је неконвенционална монетарна политика, која се понекад предлаже као алтернатива квантитативном олакшању, кад је економија у замци ликвидности

Пандемија вируса корона захватила је свет и проузроковала највећу кризу и глобалну рецесију од Другог светског рата. Србија ће, као и остале земље, претрпети одређену штету, а с тим у вези, Влада Србије је изашла с новим економским пакетом мера вредним 5,1 милијарду евра. Програм економских мера садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и директну помоћ свим пунолетним грађанима.

Пажњу шире јавности изазвао је четврти сет мера, који се односи на уплату директне помоћи у износу од по 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије, што је више од 500 милиона евра, а које ће држава исплатити после ванредног стања. Ова најављена мера наишла је на одређене критике, јер поједини економисти упозоравају да у овој ситуацији у Србији и у свету није проблем недостатак новца, већ робе.

У временима великих светских криза попут ове садашње, изазване пандемијом вируса корона, или оне финансијске из 2008. године, економисти, централни банкари и државни званичници неретко као потенцијално решење за извлачење економије из неприлика помињу „новац из хеликоптера” (helicopter money). То је живописна метафора за нову подстицајну меру централних банака, која све више привлачи пажњу као потенцијални начин за извлачење глобалне економије из кризе.

Појам „новац из хеликоптера” поменут је у контексту владиних мера из економског пакета помоћи привреди и становништву Србије за ублажавање последица кризе изазване COVID-19. Директне исплате грађанима практикују се с циљем подизања привредне активности јачањем тражње. Назив „новац из хеликоптера” први је сковао познати амерички економиста, нобеловац Милтон Фридман 1969. године, када је писао о бацању новца из хеликоптера да би илустровао ефекте монетарне експанзије.

То је неконвенционална монетарна политика, која се понекад предлаже као алтернатива квантитативном олакшању, кад је економија у замци ликвидности (када су каматне стопе близу нуле, а економија и даље у рецесији). Према Фридману, централне банке увек имају на располагању штампарије новца, па тако и „бацање новца из хеликоптера”, као могући начин да подстакну потрошњу као једну од моћних полуга за покретање економске активности, подстицање инфлације и привредног раста. Није, дакле, реч о стварном бацању новца из хеликоптера, већ о томе да централна банка трансферише утврђени износ директно на рачуне привредних и физичких лица, како би подстакла потрошњу.

Концепт су оживели економисти као предлог монетарне политике почетком 2000, након „Јапанске изгубљене деценије”. У новембру 2002. Бен Бернанке, тадашњи гувернер ФЕД-а (Америчка централна банка) сугерисао је да се „новац из хеликоптера” увек може користити за спречавање дефлације. Економисти Дојче банке су 2016. дошли до закључка да „новац из хеликоптера” може бити знатно ефикаснија мера од традиционалних средстава монетарне и фискалне политике. Зато су пре неколико година европски челници централних банака озбиљно размишљали о овом концепту, као плану за спас посрнулих економија у Европи, али и шире.

Како је број заражених вирусом корона у САД растао, та идеја о директном трансферу новца грађанима прерасла је у конкретне кораке да се економска криза превазиђе „новцем из хеликоптера”. Као решење за актуелну кризу пандемије је давање по 1.200 долара већини одраслих становника и по 500 долара деци. У актуелном случају расподеле Американцима по 1.200 долара, ФЕД купује обвезнице државе и на тај начин би финансирао директне исплате становништву.

Данас Фридманова идеја за многе више није само луда идеја. Концепт „новца из хеликоптера” или „кише пара” могао би постати друштвено прихватљив, сматрају многи економисти, а разлог изненадног интересовања за овај концепт је очигледан: монетарна политика је исцрпла готово све своје могућности. Противници ове идеје упозоравају да штампање новца може бити катастрофа, ако владе почну да зависе од њега или ако централне банке изгубе храброст да га задрже када није потребан, што може резултирати хиперинфлацијом.

 

Аутор др Дејан Јововић

 

Насловна фотографија: cnbc.com

 

Извор Политика, 29. април 2020.