Пандемија против инерције глобализма

Неолиберални капитализам је у озбиљној кризи и, како је то пандемија коронавируса показала, спреман је на све компромисе, осим око људског достојанства

Пандемија вируса COVID-19 је напала свет у тренутку када је глобална касино економија пуцала по многим шавовима. Човечанство се изненада нашло пред моралним испитом, а посебно вредности попут истине, људскости, правичности и солидарности, које су неолиберални глобалисти немилосрдно раубовали протеклих пар деценија. Убеђивали су нас како глобалистичке механизме и системе намећу управо зарад афирмације тих вредности и да само лоши људи и одметнуте државе не желе да буду у том колу. Кад је загустило, испоставило се да су ти механизи и системи у функцији контроле (ума).

Ко је протеклих месеци пратио напоре науке и држава да се сузбију ширење и последице вируса за који не постоји вакцина може имати свој суд, али је за претпоставити да је свако ко је био ангажован у заштити јавног здравља чинио оно што је у том тренутку сматрао за најбоље, на основу доступних сазнања. Оно што је оголило (злу) природу неолибералног глобалистичког система, као доминантне основе на којој је данашњи свет уређен, јесте вредносна аргументација којом су оправдаване важне одлуке.

СИСТЕМСКА НЕСПРЕМНОСТ
Свет је, прво, био затрпан вестима о страдању немоћних након продора вируса у старачке домове, болнице или затворе. Такође се бомбардовало информацијама о затварању малих и средњих предузећа, као и масовном отпуштању радника у великим компанијама услед промене тражње на тржишту и ограничења транспорта. Нови непознати вирус за који нема лека, који ће побити милионе и довести до краха социјалне сигурности – све је личило на долазак новог мрачног доба. Ове вести су се током протеклог месеца суочиле са многим противречним налазима и статистикама.

Одједном, страх за здравље је престао да буде примаран и уступио је место потреби суживота са вирусом. Без нове процене ризика од даљег ширења епидемије, исти они који су вирус представљали као кугу данашњице прогласили ту трауме настале због затварања фирми као кључни разлог за повратак „у нормално стање“. У међувремену, не само да су најбогатији увећали своје богатство и у овој кризи за 10 одсто, већ се испоставило да профит долази пре људског живота и да су сиромашни небитни.

Још пре избијања двоструке кризе, било је очито да се покушај успостављања униполарног света распада. Са ширењем пандемије, почело је убацивање новца пореских обвезника у потрошњу и вештачко стварање тржишта (углавном за приватне инвеститоре који из џепа нису уложили ништа, него све раде на кредит). Дошли смо до тренутка када нас монетаристичка политика уводи у нову депресију, уз опасност од новог органског устројавања друштава (налик италијанском фашизму). А системска неспремност на изазове заразе је директна последица политике штедње на јавним потребама, попут јавног здравља, коју свету намећу глобалистичке организације – Светска банка и ММФ.

Генерална директорма ММФ-а Кристалина Георгиева се поздравља са председником Светске банке Дејвидом Малпасом током њихове заједничке конференције за медије поводом COVID-19, Вашингтон, 04. март 2020. (Фото: Твитер)
Генерална директорма ММФ-а Кристалина Георгиева се поздравља са председником Светске банке Дејвидом Малпасом током заједничке конференције за медије поводом COVID-19, Вашингтон, 04. март 2020. (Фото: Твитер)

За избијање епидемије прво је Кина сумњичила САД, а данас је за глобалну пандемију почело сваљивање кривице на Кину. На страну што смо већ навикли на овакво понашање обавештајних служби и њихових медијских и научних сатрапа широм света, ово препуцавање је неморално када се зна да су кинески и амерички научници заједно чачкали вирус из слепог миша, без икакве конкретне потребе, осим порива да се из њега дође до патогеног протеина и његовог преноса између људи. Кина се мобилисала да објасни нови вирус и своје налазе је поделила, тако да је анти-кинеска реторика пре последица успона Кине и претње униполарном светском поретку.

Ако је неко крив за пандемију, онда је то арогантни управљачки модел наметнут неолибералним глобализмом. Системи у државама и међународни систем су се показали бескорисним за решавање озбиљних проблема и сведени су искључиво на арчење новца. Поред суманутих научника из Америке и Кине (и ко зна колико других моћних држава), патогеним вирусима и вакцинама (укључујући нано вакцине) бавио се и однарођени кружок побеснелих богаташа, оличен пре свега у Билу Гејтсу, који је финансирао и стварао мрежу овог завереничког приступа науци.

„СВЕЦИ“ НОВЕ РЕЛИГИЈЕ
Дискурсе о вирусу и борби против њега данас шире два круга. Један инсистира на страху од нечега што, судећи по статистици, није тако смртоносно (осим што јесте заразно, има тешке симптоме, опасно је за ризичне категорије и нема лека). Други напада власти које су – по препоруци у читавом процесу врло сумњиве СЗО – прибегле увођењу карантинских мера здравим грађанима, а све услед системског недостатка тестова и заштитне опреме (упркос претходном кинеском искуству) и пропуста да се контролише кретање заразе по уласку у земљу. Власти немају оправдања без обзира на евентуалне добре намере, јер тешко је одрживо да грађани широм света финансирају гомиле бескорисних људи који живе без ризика, а када се од њих нешто конкретно очекује, они почињу да се приучавају. Тако се испоставило у сваком појединачном случају, од сиде до светске финансијске кризе.

У расулу се, изненада, нашло и чедо неолибералног глобализма, Европска унија. Саплела се на тежњи за превредновањем свих вредности у корист личне среће. То је довело до тога да чак ни глупостима није имао ко да се успротиви, што је производило хаос. За разлику од неких претходних, мање амбициозних, модела „развоја“, чији је неуспех превазилажен ресетом система, кроз ратове или финансијске кризе, данас помисао на такво ресетовање сузбија страх од неприхватљивих губитака.

Председник Европског савета Шарл Мишел и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током конференције за медије поводом реакције ЕУ на вирус COVID-19, Брисел, 15. април 2020. (Фото: John Thys, Pool Photo via AP)
Председник Европског савета Шарл Мишел и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током конференције за медије поводом реакције ЕУ на вирус COVID-19, Брисел, 15. април 2020. (Фото: John Thys, Pool Photo via AP)

Дисонантне кампање везане за вирус и епидемију представљају кулминацију неколико деценија успостављане праксе. Историја се фалсификује или пропагандно тумачи, хистерично  се калеми неспојиво, социјалне разлике су бруталне и модерне технологије и друге тековине науке се злоупотребљавају. Све то је метастазирало у малигну небезбедност и морално безнађе. Хибридни политички слој неолиберала нас је све време убеђивао у нужност бесконачне жртве и ризика зарад прогреса и модернизма. Како су тај прогрес и модернизам у несразмери са дехуманизацијом, бескрупулозност и баналност су достигле невероватне размере. Легитимни алати савременог „наметања прогреса“ нису боља организација и јавна добробит, него ефикасност нових средстава за убијање људи и уништавање добара, али највише претња сиромаштва, као највишег облика насиља.

Будући да није могуће пронаћи морално оправдање за насилно наметање поретка, оправдања су сервирана кроз различите дискурсе, од „манифестне судбине“ до „хуманитарне интервенције“. Нема оправдања ни за бацање хране, када је две трећине човечанства на ивици сиромаштва. Посебно је цинично када о томе причају милијардери који под старе дане оснивају „хуманитарне фондове“ за „прање образа“, док у ствари перу паре. Истовремено, контролисани медији производе болесно поштовање према ликовима (често опскурним) који поседују дворце са толико соба да у већину никада неће ући. Они постају „свеци“ нове религије себичности, хедонизма и опортунизма, са новим „првобитним грехом“ – „првим милионом“. Тако смо добили вредносни поредак атеизма преобраћеног у паганство земаљских „светаца“, који подстиче индуковани колективни страх маса и њихов утисак о безначајности.

ХИТНА РЕОРГАНИЗАЦИЈА
Живимо странпутицу утопије его демократије, несигурности и дезинтеграције у свим димензијама. Неолиберални капитализам је у озбиљној кризи и, како се види из глобалистичког суочавања са (без)опасном пандемијом, спреман је на све компромисе, осим око људског достојанства. Данас, управо та суштинска неправда љуља темеље система. Масе маргинализованих и понижених, више него икада раније, осећају због чега су у таквој ситуацији. Основна начела правде и демократије, међутим, намећу да ће колач морати другачије да се дели, или га неће бити.

Док, упркос хистеричном штампању вредност долара расте и прети да прескочи евро, може се само спекулисати да ли постоји неко суштинско тајно откриће које би могло да омогући превазилажење неминовног економског шока. Пандемија је помогла да се разуме да осим енергије, хране, воде и злата, све на чему је изграђена структура неолибералне моћи је објективно безвредно за живот човека.

Радник у мењачници разврстава америчке доларе приликом замене валута (Фото: Antara/Indrianto Eko Suwarso)
Радник у мењачници разврстава америчке доларе приликом замене валута (Фото: Antara/Indrianto Eko Suwarso)

Постоји потреба да се обезбеди да друштвима не завладају локални господари рата, а тренутно то могу да постигну председник САД Доналд Трамп, председник Кине Си Ђинпинг, председник Русије Владимир Путин и премијер Индије Нарендра Моди. Банкротирани глобални финансијски поредак, који подстиче хаос и ниске страсти, мора се хитно реорганизовати и мора се успоставити нови ниво стратешке међународне сарадње у науци, физичкој економији и културној обнови. Питање је да ли ће ова четворка моћи да изађе из раља агресивног лудила елитистичког глобалистичког естаблишмента довољно брзо да инерција не преузме контролу над догађајима?

 

Мирослав Стевановић је ванредни професор на Академији за националну безбедност у Београду и Правном факултету Универзитета Мегатренд. Екслузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: REUTERS/Heo Ran

 

Извор Нови Стандард