Pandemija protiv inercije globalizma

Neoliberalni kapitalizam je u ozbiljnoj krizi i, kako je to pandemija koronavirusa pokazala, spreman je na sve kompromise, osim oko ljudskog dostojanstva

Pandemija virusa COVID-19 je napala svet u trenutku kada je globalna kasino ekonomija pucala po mnogim šavovima. Čovečanstvo se iznenada našlo pred moralnim ispitom, a posebno vrednosti poput istine, ljudskosti, pravičnosti i solidarnosti, koje su neoliberalni globalisti nemilosrdno raubovali proteklih par decenija. Ubeđivali su nas kako globalističke mehanizme i sisteme nameću upravo zarad afirmacije tih vrednosti i da samo loši ljudi i odmetnute države ne žele da budu u tom kolu. Kad je zagustilo, ispostavilo se da su ti mehanizi i sistemi u funkciji kontrole (uma).

Ko je proteklih meseci pratio napore nauke i država da se suzbiju širenje i posledice virusa za koji ne postoji vakcina može imati svoj sud, ali je za pretpostaviti da je svako ko je bio angažovan u zaštiti javnog zdravlja činio ono što je u tom trenutku smatrao za najbolje, na osnovu dostupnih saznanja. Ono što je ogolilo (zlu) prirodu neoliberalnog globalističkog sistema, kao dominantne osnove na kojoj je današnji svet uređen, jeste vrednosna argumentacija kojom su opravdavane važne odluke.

SISTEMSKA NESPREMNOST
Svet je, prvo, bio zatrpan vestima o stradanju nemoćnih nakon prodora virusa u staračke domove, bolnice ili zatvore. Takođe se bombardovalo informacijama o zatvaranju malih i srednjih preduzeća, kao i masovnom otpuštanju radnika u velikim kompanijama usled promene tražnje na tržištu i ograničenja transporta. Novi nepoznati virus za koji nema leka, koji će pobiti milione i dovesti do kraha socijalne sigurnosti – sve je ličilo na dolazak novog mračnog doba. Ove vesti su se tokom proteklog meseca suočile sa mnogim protivrečnim nalazima i statistikama.

Odjednom, strah za zdravlje je prestao da bude primaran i ustupio je mesto potrebi suživota sa virusom. Bez nove procene rizika od daljeg širenja epidemije, isti oni koji su virus predstavljali kao kugu današnjice proglasili tu traume nastale zbog zatvaranja firmi kao ključni razlog za povratak „u normalno stanje“. U međuvremenu, ne samo da su najbogatiji uvećali svoje bogatstvo i u ovoj krizi za 10 odsto, već se ispostavilo da profit dolazi pre ljudskog života i da su siromašni nebitni.

Još pre izbijanja dvostruke krize, bilo je očito da se pokušaj uspostavljanja unipolarnog sveta raspada. Sa širenjem pandemije, počelo je ubacivanje novca poreskih obveznika u potrošnju i veštačko stvaranje tržišta (uglavnom za privatne investitore koji iz džepa nisu uložili ništa, nego sve rade na kredit). Došli smo do trenutka kada nas monetaristička politika uvodi u novu depresiju, uz opasnost od novog organskog ustrojavanja društava (nalik italijanskom fašizmu). A sistemska nespremnost na izazove zaraze je direktna posledica politike štednje na javnim potrebama, poput javnog zdravlja, koju svetu nameću globalističke organizacije – Svetska banka i MMF.

Generalna direktorma MMF-a Kristalina Georgieva se pozdravlja sa predsednikom Svetske banke Dejvidom Malpasom tokom njihove zajedničke konferencije za medije povodom COVID-19, Vašington, 04. mart 2020. (Foto: Tviter)
Generalna direktorma MMF-a Kristalina Georgieva se pozdravlja sa predsednikom Svetske banke Dejvidom Malpasom tokom zajedničke konferencije za medije povodom COVID-19, Vašington, 04. mart 2020. (Foto: Tviter)

Za izbijanje epidemije prvo je Kina sumnjičila SAD, a danas je za globalnu pandemiju počelo svaljivanje krivice na Kinu. Na stranu što smo već navikli na ovakvo ponašanje obaveštajnih službi i njihovih medijskih i naučnih satrapa širom sveta, ovo prepucavanje je nemoralno kada se zna da su kineski i američki naučnici zajedno čačkali virus iz slepog miša, bez ikakve konkretne potrebe, osim poriva da se iz njega dođe do patogenog proteina i njegovog prenosa između ljudi. Kina se mobilisala da objasni novi virus i svoje nalaze je podelila, tako da je anti-kineska retorika pre posledica uspona Kine i pretnje unipolarnom svetskom poretku.

Ako je neko kriv za pandemiju, onda je to arogantni upravljački model nametnut neoliberalnim globalizmom. Sistemi u državama i međunarodni sistem su se pokazali beskorisnim za rešavanje ozbiljnih problema i svedeni su isključivo na arčenje novca. Pored sumanutih naučnika iz Amerike i Kine (i ko zna koliko drugih moćnih država), patogenim virusima i vakcinama (uključujući nano vakcine) bavio se i odnarođeni kružok pobesnelih bogataša, oličen pre svega u Bilu Gejtsu, koji je finansirao i stvarao mrežu ovog zavereničkog pristupa nauci.

„SVECI“ NOVE RELIGIJE
Diskurse o virusu i borbi protiv njega danas šire dva kruga. Jedan insistira na strahu od nečega što, sudeći po statistici, nije tako smrtonosno (osim što jeste zarazno, ima teške simptome, opasno je za rizične kategorije i nema leka). Drugi napada vlasti koje su – po preporuci u čitavom procesu vrlo sumnjive SZO – pribegle uvođenju karantinskih mera zdravim građanima, a sve usled sistemskog nedostatka testova i zaštitne opreme (uprkos prethodnom kineskom iskustvu) i propusta da se kontroliše kretanje zaraze po ulasku u zemlju. Vlasti nemaju opravdanja bez obzira na eventualne dobre namere, jer teško je održivo da građani širom sveta finansiraju gomile beskorisnih ljudi koji žive bez rizika, a kada se od njih nešto konkretno očekuje, oni počinju da se priučavaju. Tako se ispostavilo u svakom pojedinačnom slučaju, od side do svetske finansijske krize.

U rasulu se, iznenada, našlo i čedo neoliberalnog globalizma, Evropska unija. Saplela se na težnji za prevrednovanjem svih vrednosti u korist lične sreće. To je dovelo do toga da čak ni glupostima nije imao ko da se usprotivi, što je proizvodilo haos. Za razliku od nekih prethodnih, manje ambicioznih, modela „razvoja“, čiji je neuspeh prevazilažen resetom sistema, kroz ratove ili finansijske krize, danas pomisao na takvo resetovanje suzbija strah od neprihvatljivih gubitaka.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom konferencije za medije povodom reakcije EU na virus COVID-19, Brisel, 15. april 2020. (Foto: John Thys, Pool Photo via AP)
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom konferencije za medije povodom reakcije EU na virus COVID-19, Brisel, 15. april 2020. (Foto: John Thys, Pool Photo via AP)

Disonantne kampanje vezane za virus i epidemiju predstavljaju kulminaciju nekoliko decenija uspostavljane prakse. Istorija se falsifikuje ili propagandno tumači, histerično  se kalemi nespojivo, socijalne razlike su brutalne i moderne tehnologije i druge tekovine nauke se zloupotrebljavaju. Sve to je metastaziralo u malignu nebezbednost i moralno beznađe. Hibridni politički sloj neoliberala nas je sve vreme ubeđivao u nužnost beskonačne žrtve i rizika zarad progresa i modernizma. Kako su taj progres i modernizam u nesrazmeri sa dehumanizacijom, beskrupuloznost i banalnost su dostigle neverovatne razmere. Legitimni alati savremenog „nametanja progresa“ nisu bolja organizacija i javna dobrobit, nego efikasnost novih sredstava za ubijanje ljudi i uništavanje dobara, ali najviše pretnja siromaštva, kao najvišeg oblika nasilja.

Budući da nije moguće pronaći moralno opravdanje za nasilno nametanje poretka, opravdanja su servirana kroz različite diskurse, od „manifestne sudbine“ do „humanitarne intervencije“. Nema opravdanja ni za bacanje hrane, kada je dve trećine čovečanstva na ivici siromaštva. Posebno je cinično kada o tome pričaju milijarderi koji pod stare dane osnivaju „humanitarne fondove“ za „pranje obraza“, dok u stvari peru pare. Istovremeno, kontrolisani mediji proizvode bolesno poštovanje prema likovima (često opskurnim) koji poseduju dvorce sa toliko soba da u većinu nikada neće ući. Oni postaju „sveci“ nove religije sebičnosti, hedonizma i oportunizma, sa novim „prvobitnim grehom“ – „prvim milionom“. Tako smo dobili vrednosni poredak ateizma preobraćenog u paganstvo zemaljskih „svetaca“, koji podstiče indukovani kolektivni strah masa i njihov utisak o beznačajnosti.

HITNA REORGANIZACIJA
Živimo stranputicu utopije ego demokratije, nesigurnosti i dezintegracije u svim dimenzijama. Neoliberalni kapitalizam je u ozbiljnoj krizi i, kako se vidi iz globalističkog suočavanja sa (bez)opasnom pandemijom, spreman je na sve kompromise, osim oko ljudskog dostojanstva. Danas, upravo ta suštinska nepravda ljulja temelje sistema. Mase marginalizovanih i poniženih, više nego ikada ranije, osećaju zbog čega su u takvoj situaciji. Osnovna načela pravde i demokratije, međutim, nameću da će kolač morati drugačije da se deli, ili ga neće biti.

Dok, uprkos histeričnom štampanju vrednost dolara raste i preti da preskoči evro, može se samo spekulisati da li postoji neko suštinsko tajno otkriće koje bi moglo da omogući prevazilaženje neminovnog ekonomskog šoka. Pandemija je pomogla da se razume da osim energije, hrane, vode i zlata, sve na čemu je izgrađena struktura neoliberalne moći je objektivno bezvredno za život čoveka.

Radnik u menjačnici razvrstava američke dolare prilikom zamene valuta (Foto: Antara/Indrianto Eko Suwarso)
Radnik u menjačnici razvrstava američke dolare prilikom zamene valuta (Foto: Antara/Indrianto Eko Suwarso)

Postoji potreba da se obezbedi da društvima ne zavladaju lokalni gospodari rata, a trenutno to mogu da postignu predsednik SAD Donald Tramp, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Indije Narendra Modi. Bankrotirani globalni finansijski poredak, koji podstiče haos i niske strasti, mora se hitno reorganizovati i mora se uspostaviti novi nivo strateške međunarodne saradnje u nauci, fizičkoj ekonomiji i kulturnoj obnovi. Pitanje je da li će ova četvorka moći da izađe iz ralja agresivnog ludila elitističkog globalističkog establišmenta dovoljno brzo da inercija ne preuzme kontrolu nad događajima?

 

Miroslav Stevanović je vanredni profesor na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu i Pravnom fakultetu Univerziteta Megatrend. Eksluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Heo Ran

 

Izvor Novi Standard