Zašto je papa Pije XII prećutao nacističke zločine?

Nemački istraživači otkrili su tajnu vatikanskog arhiva da je papa Pije XII znao za nacističke zločine, ali da ih je prećutao

Nemački istoričari došli su do dokumenata koji pokazuju da je papa Pije XII redovno dobijao izveštaje o masovnom ubijanju Jevreja za vreme Holokausta, piše izraelski Harec, a prenosi RTS. Nemački istraživači koji su imali uvid u dokumente iz nedavno otvorenog vatikanskog arhiva kažu da su bliski saradnici pape Pija XII, delom iz antisemitskih pobuda, tvrdili da Jevreji preuveličavaju razmere zločina za vreme Holokausta, iako je papa redovno dobijao izveštaje o masovnom ubijanju.

Arhiv je u martu otvoren za istraživače, ali im je pristup ubrzo ograničen zbog epidemije virusa korona u Italiji. Nemački istoričari koji su uspeli da istraže jedan broj dokumenata, objavili su svoja prva zapažanja. Istraživači su zaključili da je katolička crkva znala za Holokaust mnogo pre nego što je to priznala da zna, te da je namerno prikrivala dokumente koji bi joj narušili ugled otkrivajući njeno postupanje za vreme Drugog svetskog rata.

Papa Pije XII, čije je pravo ime bilo Euđenio Paćeli, bio je državni sekretar Svete stolice pre nego što je 1939. godine postao papa. U godinama koje su usledile, tokom Drugog svetskog rata, odlučio je da ostane nem na nacističke ratne zločine. Kritičari su ga zbog toga prozvali „Hitlerov papa“ i optužili da su mu interesi crkve bili iznad sudbine velikog broja Jevreja, dok njegove pristalice tvrde da je uzrok nereagovanja na progon Jevreja bio strah od odmazde. Sigurni su da je pomagao Jevrejima, ali ne javno.

Tim nemačkih istoričara predvođen profesorom Hubertom Vulfom, stručnjakom za katoličku crkvu sa Univerziteta u Minsteru, imao je tokom jedne sedmice početkom marta uvid u pojedine dokumente iz vatikanskog arhiva. Pregledali su stranice koje predstavljaju samo mali deo papira iz arhiva koji je otvoren po nalogu sadašnjeg pape Franje i zaključili da je Pije XII još 1942. godine znao sve detalje o progonu i zločinima nad Jevrejima.

Jedan od dokumenata citiranih u tekstu nemačkog nedeljnika je i pismo koje su SAD poslale Vatikanu 27. septembra 1942. godine, a koje sadrži detaljan izveštaj o masovnom ubijanju Jevreja širom okupirane Poljske. Izveštaj je mesec dana ranije upućen iz Jevrejske agencije za Palestinu u Ženevi njenoj kancelariji u Americi. Vatikanu ga je prosledio Majron Čarls Tejlor, lični izaslanik za Vatikan predsednika Ruzvelta.

Nemački istoričari su pronašli dokaz da je papa Pije izveštaj pročitao isti dan kada ga je i dobio. Izveštaj govori o uništavanju Varšavskog geta tokom kojeg su mnogi Jevreji, bez obzira na pol i starost, bili odvođeni i streljani. Navedeno je da se streljanja nisu dešavala u Varšavi, već u logorima specijalno napravljenim u te svrhe. U izveštaju se posebno napominje i ubistvo 50.000 ljudi u Lavovu, koji se danas nalazi u Ukrajini, a u to vreme je bio deo Poljske. Navedeno je da je 100.000 ljudi ubijeno u Varšavi, uz konstataciju da ni na istoku Poljske više nema živih Jevreja.

Papa Pije je iz izveštaja mogao da sazna i da su Jevreji iz Nemačke, Belgije, Holandije i Slovačke odvođeni u istočnu Evropu i ubijani. Istaknuto je i da su Nemci uspeli da poljske katolike okrenu protiv Jevreja, što je posebno značajna tvrdnja u svetlu istraživanja uloge Poljaka u proterivanju Jevreja.

Tejlor, Ruzveltov izaslanik, upitao je Vatikan da li ima informacije koje bi mogle da potkrepe tvrdnje iz poslatog izveštaja i apelovao da Sveta stolica preduzme aktivnosti koje bi uticale na javno mnenje i mobilisalo civilizovani svet da zaustavi strašne zločine, ako su navodi iz izveštaja tačni. Istraživanja pokazuju da je državni sekretar Svete stolice Luiđi Maljone, nakon što je papa pročitao izveštaj napisao: „Ne verujem da imamo informacije koje potvrđuju ove ozbiljne novosti. Tačno?“

Papiri iz arhiva pokazuju da je Vatikan već u to vreme imao dovoljno informacija da potvrdi i dopuni američki izveštaj, ali da je iz antisemitskih pobuda odlučio da umanji i obezvredi njegov značaj. Devet dana pre nego što je pismo iz Amerike stiglo u Vatikan, Sveta stolica je iz potpuno drugih izvora već čula jednako zastrašujuće tvrdnje. Italijanski privrednik koji je bio u poseti Poljskoj, obavestio je papinog asistenta Đovanija Batistu Montinija, koji će i sam kasnije postati papa Pavle VI, da se u Varšavi iz dana u dan događa pokolj Jevreja šokantnih razmera.

Uprkos svemu, papa Pije nije žurio da odgovori Amerikancima i podeli informacije koje bi potkrepile izveštaj Jevrejske agencije. Nakon što je propustio priliku da odgovori, iz Sjedinjenih Država je prvog oktobra 1942. godine u Vatikan stigao još jedan zahtev. Nakon toga, kardinal Montini je napisao da bi Amerikancima trebalo reći da je Sveta stolica čula za okrutan tretman Jevreja, ali nije imala načina da proceni tačnost informacija. Pismo u tom stilu je 10. oktobra poslato za Ameriku.

Istraživači citiraju i interni memorandum papinog savetnika Anđela del Akve koji izražava sumnju u izveštaj Jevrejske agencije o istrebljenju Jevreja u Poljskoj i kaže da navode treba proveriti jer Jevreji „po prirodi znaju da preteraju“. Del Akva je u pitanje doveo i tvrdnje ukrajinskog mitropolita iz Lavova, koji je takođe izveštavao o zločinima, pod izgovorom da „istočni katolici nisu primer pouzdanosti“.

Izrazio je i zabrinutost da je zahtev Amerikanaca da Vatikan potvrdi zločine nad Jevrejima politički motivisan, kako bi se Sveta stolica i SAD približile zajedničkom stavu o rešavanju jevrejskog pitanja. Del Akva je upozorio da bi takav korak bio opasan za Vatikan, a i za same Jevreje, dodajući da su sporadični napori sveštenika, poput protesta francuskih biskupa zbog proterivanja Jevreja sasvim dovoljni. Dva meseca kasnije, u decembru 1942, godine, Amerikanci su iz Londona, od poljske vlade u egzilu, dobili pouzdane informacije o masovnom ubijanju Jevreja, nakon čega su 17. decembra, zajedno sa Britanijom i Sovjetskim Savezom izdale saopštenje u kojem se osuđuje nemačko postupanje prema Jevrejima.

Papa Pije nije uzeo učešće. Umesto toga, u božićnoj poruci vernicima je spomenuo stotine hiljada ljudi koji su poslati u smrt zbog svog nacionalnog identiteta ili porekla, izbegavajući da u bilo kom trenutku nedvosmisleno upotrebi reč „Jevreji“. Sveta stolica nije izdala nijedno saopštenje u kojem osuđuje zločine nad Jevrejima počinjene u logorima, ali je papa 1944. godine poslao dopis vlastima Mađarske, tražeći da zaustavi proterivanje mađarskih Jevreja.

U aprilu 1945. koncentracioni logor Buhenvald oslobodile su američke trupe Treće armije koje su došle u Nemačku. Oslobođeni zatvorenici marširaju iz zloglasnog logora u kojem je umrlo više od 50.000. Istoričarima ostaje i da saznaju da li su sveštenici koji su u Francuskoj ili Holandiji javno osudili progon Jevreja postupali po sopstvenom nahođenju ili po poverljivoj naredbi pape. Tokom godina, Vatikan je pravdao ponašanje pape Pija, tvrdeći da je radio na tome da se poboljša pozicija Jevreja. Sveta stolica je 1999. godine pristala i na formiranje zajedničkog stručnog tima katolika i Jevreja koji će ispitati papine postupke za vreme Holokausta.

U inicijalnom izveštaju 2000. godine, tim je naveo da je papa Pije dobijao detaljne i stalne izveštaje o progonu Jevreja i da je bio svestan masovnog proterivanja i zverstava nacista. Ipak, tim stručnjaka je saopštio da na osnovu informacija kojima raspolažu nije jasno da li je papa ili neki drugi visoki zvaničnik Vatikana bio svestan da su ti zločini bili deo nacističkog plana o potpunom istrebljenju Jevreja. Tim je zaustavio svoja istraživanja 2001, uz navode da ne postoji spremnost i volja Vatikana da omogući pristup svim relevantnim dokumentima.

 

Naslovna fotografija: CNS photo/courtesy of Libreria Editrice Vaticana

 

Izvor Sputnjik/Večernje novosti, 01. maj 2020.