F. Rodić: Ustanak šake jadnika

Epidemija virusa korona samo je razbuktala požar koji razara Sjedinjene Države od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima

Ako vam je zdravlje važnije od ljudskih prava, onda je najbolje da nikada više ne izađete iz kuće. Sloboda koju vam vlastodršci jednom oduzmu nikada vam neće biti vraćena – ispravan je stav hrvatskog pisca Miljenka Jergovića kojim su se masovno oduševljavali domaći liberali dok su se istovremeno zalagali za primenu najoštrijih mera, hapšenje i progon onih kojima zdravlje nije bilo važnije od njihovog ljudskog prava da slobodno praktikuju svoju veru, idu u crkvu i pričešćuju se. Dodajući da se „ljudi ponašaju kao isprepadani magarci“ i „da pristaju na to da ništa nije vrednije od zdravlja“, Jergović je procenio da je to „u najizvornijem obliku totalitaristička, hitlerovska parola“. E, tu je Jergović pogrešio.

Očuvanje zdravlja pojedinca, odnosno života po svaku cenu i njihovo stavljanje na pijedestal kao apsolutne i najveće vrednosti nije karakteristika „totalitarnih“ ili „hitlerovskih“ režima i ideologija nego upravo ideja koju propagira danas dominantni liberalno-demokratski svetonazor. Život zarad slobode u mnogo manjoj meri su danas spremni da žrtvuju sledbenici filozofskog toka kojem pripada najčuveniji borac za liberalno-demokratske vrednosti Bernar-Anri Levi, pa i sam Jergović, nego oni koje i Levi i Jergović namerno pogrešno nazivaju „totalitarcima“ ili „hitlerovcima“, a najčešće „fašistima“.

Ovo je najpreciznije objasnio francuski mislilac Alen de Benoa u analizi američkog neokonzervativizma i neoliberalizma pod naslovom „Karl Šmit današnjice“, ukazavši na nepremostiv jaz između današnjeg zapadnjaka kojem je smisao života penzija i onoga što Zapad naziva „teroristom“, odnosno čoveka koji se bori za svoje ideale, kojem je smisao života nešto više od samog života.

JERGOVIĆEV PARADOKS
Kao što rekosmo, u pravu je Jergović u stavu da oni kojima je zdravlje važnije od slobode, ili kako on to radije kaže „ljudskih prava“, i ne treba više da izlaze iz kuće, ali pitanje je kako on i njegovi liberalno-demokratski istomišljenici sebi objašnjavaju da su borci za njihove deklarativne vrednosti i u Srbiji (oni koji rizikuju i slobodu i zdravlje odlaskom u crkvu na Vaskrs usred policijskog časa) i u Americi (oni koji u više gradova demonstriraju protiv karantina) mahom oni koji slede sasvim suprotne ideološke i političke tokove poput tradicionalizma ili konzervativizma.

Taj jaz očigledniji je u današnjoj Americi nego u Srbiji, gde se borci za svoju slobodu i ljudsko pravo na slobodu veroispovesti iz dana u dan stavljaju na stub srama, nazivaju najpogrdnijim imenima i verbalno progone (pošto fizički progon na žalost mnogih još nije moguć). Epidemija virusa korona samo je razbuktala požar koji razara Sjedinjene Države od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima i za još jedan korak dve suprotstavljene strane približila otvorenom oružanom sukobu, odnosno drugom američkom građanskom ratu.

Na poziv, ili samo uz podršku, predsednika Trampa, na demonstracijama protiv restriktivnih mera pod geslom „Bolje umreti od virusa, nego od gladi“ okupili su se ljudi (neretko naoružani i dugim cevima) u Ohaju, Severnoj Karolini, Njujorku, Kentakiju, Juti, Vajomingu, Pensilvaniji, Virdžiniji, Teksasu, Oregonu… Liberalni „En-Bi-Si njuz“ ocenio je da demonstranti imaju „aromu Pokreta čajanka“ (libertarijansko-konzervativnog krila Republikanske partije čiji naziv predstavlja aluziju na Bostonsku čajanku iz 1773. godine kojom je praktično započeta Američka revolucija), jer nose „Gadsdenove zastave“ (žuta zastava sa crnom zvečarkom i natpisom „nemoj me gaziti“ koja danas simbolizuje istovremeno američki patriotizam i podršku građanskim slobodama u odnosu na, pre svega, federalne vlasti) i transparente s Trampovom predizbornom parolom „učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Tramp je pak svoje pristalice posredstvom svog omiljenog sredstva komunikacije, Tvitera, pozvao da „oslobode“ Virdžiniju, Mičigen i Minesotu i izbore se za očuvanje Drugog amandmana američkog Ustava koji garantuje pravo na nošenje, odnosno posedovanje oružja u duhu one izreke jednog od „otaca“ američke nacije Bendžamina Frenklina, da je demokratija kada dva vuka i jedna ovca glasaju o tome šta će biti za ručak, a sloboda kada dobro naoružana ovca osporava ishod glasanja.

Tako se u jeku epidemije virusa korona u SAD dogodio narod, da ne kažemo antibirokratska revolucija, u Mičigenu propraćena zahtevima da guvernerka Grečen Vitmer iz redova demokrata bude uhapšena, a američki dr Predrag Kon, direktor Instituta za alergijske i zarazne bolesti Entoni Fauči (za kojeg se, takođe, sumnja da je tokom svoje dugogodišnje karijere na čelu te institucije „malo petljao“ s vakcinama), otpusti. Istovremeno, Beloj kući je upućena peticija kojom se zahteva otvaranje istrage protiv još jednog od simbola moći duboke države, Bila Gejtsa i njegove fondacije zbog „zločina protiv čovečnosti i zloupotrebe medicine“. Peticiju je potpisalo skoro 445.000 ljudi, iako je za njeno usvajanje dovoljno 100.000 potpisa.

REPUBLjIKA E KALjIFORNISE
Na najveću eskalaciju u ratu protiv Donalda Trampa u doba korone odlučio se guverner Kalifornije Gevin Njusom – proglasio je nezavisnost svoje države u odnosu na federalne vlasti zbog lošeg načina na koji se bore protiv virusa korona, a možda i zbog još nečeg. Agencija „Blumberg“, čiji je vlasnik Majkl Blumberg po odustajanju od trke za nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke podržao bivšeg potpredsednika Džozefa Bajdena, izvestila je o tom događaju na način na koji je HTV svojevremeno izveštavao o borbi za nezavisnost mlade hrvatske demokracije, predstavljajući stvar kao borbu „multirasnog liberalnog kalifornijskog“ izbornog tela protiv trampizma.

Optužujući republikance i Trampa da podgrevaju sukobe među građanima SAD, „Blumberg“ piše: „U jednom trenutku ovaj građanski rat drugim sredstvima sa ciljem da se ustoliči vladavina republikanske manjine izazvaće kontraofanzivu demokrata. Njusom, lider najveće države u zemlji, moguće je ubrzava taj odgovor, drmajući demokrate iz sna i upozoravajući republikance.“ Dok Njusom o Kaliforniji govori kao o „nacionalnoj državi“ i pominje „izvoz“ medicinskog materijala u druge američke države, njegov partijski kolega, demokratski senator iz Kalifornije Skot Viner tvrdi da je promena odnosa te države s Vašingtonom „neophodnost, a ne izbor“.

„Federalna vlada više nije pouzdan partner u obezbeđivanju zdravstvene zaštite, podršci imigrantima, LGBT osobama, u zaštiti okoline, i moramo izgraditi sopstveni put“, rekao je on, dodajući da „moraju uraditi sve u svojoj moći da zaštite svoju državu“.

Opisujući Kaliforniju kao liberalni raj na zemlji u kojoj se, između ostalog, marihuana uzgaja i koristi u izobilju, „Blumberg“ navodi da bi sukob s federalnim vlastima mogao postati konkretan jer „republikanci vode rat protiv demokratije inspirisan rasnom i kulturnom nadmoći koja ugrožava demokratske težnje i ljudska prava kalifornijskog multirasnog građanstva“ (kao da u ostatku SAD žive isključivo belci i kao da isključivo belci glasaju za Trampa). To je skoro kao što je nekada zli nacionalistički režim Slobodana Miloševića pokušavao da pokori i podjarmi slobodoljubive i dobroćudne Albance koji su, uzgred budi rečeno, takođe gajili marihuanu u izobilju.

Pitanje koje se sada postavlja, hoće li se, zarad suprotstavljanju tog zla oličenog u Trampu i njegovim sledbenicima, takozvanoj „šačici jadnika“, kako ih je onomad nazvala čestita i dobronamerna Hilari Klinton, formirati neka Oslobodilačka vojska Kalifornije. „Blumberg“ praktično poziva na to postavljajući pitanje „u čemu je suštinski razlika između upotrebe sile u zaštiti zdravlja stanovništva i upotrebe sile u zaštiti demokratskih prava građana“. Rat protiv virusa korona ne treba da bude ništa drugačiji od predstojećeg rata protiv „totalitarizma“ koji po, „Blumbergu“ Tramp pokušava da nametne i Kaliforniji. Uostalom, Tramp i njegova „šaka jadnika“ i nisu ništa bolji od virusa. Da apsurd bude veći, i političko vođstvo Kalifornije i „Blumberg“ koji ga podržava kao argument u svoju korist upotrebljavaju iste one koje je rasistička Konfederacija koristila pred izbijanje prvog američkog građanskog rata.

Međutim, Tramp se nije, naizgled, mnogo potresao zbog otvorenih secesionističkih poteza Njusoma, a ni onih neprijateljskih koje mu šalju drugi guverneri iz redova demokrata, pre svega njujorški Endru Kuomo. Preko Tvitera im je poručio: „Recite demokratskim guvernerima da mi je ’Pobuna na brodu Baunti’ jedan od najomiljenijih filmova. Dobra stara pobuna tu i tamo je uzbudljiva i okrepljujuća za gledanje, posebno kada pobunjenici toliko zavise od kapetana. Previše lako!“

 

Autor Filip Rodić

 

Naslovna fotografija: Jeff Kowalsky/Getty Images

 

Izvor Pečat, 30. april 2020.