Ф. Родић: Устанак шаке јадника

Епидемија вируса корона само је разбуктала пожар који разара Сједињене Државе од победе Доналда Трампа на председничким изборима

Ако вам је здравље важније од људских права, онда је најбоље да никада више не изађете из куће. Слобода коју вам властодршци једном одузму никада вам неће бити враћена – исправан је став хрватског писца Миљенка Јерговића којим су се масовно одушевљавали домаћи либерали док су се истовремено залагали за примену најоштријих мера, хапшење и прогон оних којима здравље није било важније од њиховог људског права да слободно практикују своју веру, иду у цркву и причешћују се. Додајући да се „људи понашају као испрепадани магарци“ и „да пристају на то да ништа није вредније од здравља“, Јерговић је проценио да је то „у најизворнијем облику тоталитаристичка, хитлеровска парола“. Е, ту је Јерговић погрешио.

Очување здравља појединца, односно живота по сваку цену и њихово стављање на пиједестал као апсолутне и највеће вредности није карактеристика „тоталитарних“ или „хитлеровских“ режима и идеологија него управо идеја коју пропагира данас доминантни либерално-демократски светоназор. Живот зарад слободе у много мањој мери су данас спремни да жртвују следбеници филозофског тока којем припада најчувенији борац за либерално-демократске вредности Бернар-Анри Леви, па и сам Јерговић, него они које и Леви и Јерговић намерно погрешно називају „тоталитарцима“ или „хитлеровцима“, а најчешће „фашистима“.

Ово је најпрецизније објаснио француски мислилац Ален де Беноа у анализи америчког неоконзервативизма и неолиберализма под насловом „Карл Шмит данашњице“, указавши на непремостив јаз између данашњег западњака којем је смисао живота пензија и онога што Запад назива „терористом“, односно човека који се бори за своје идеале, којем је смисао живота нешто више од самог живота.

ЈЕРГОВИЋЕВ ПАРАДОКС
Као што рекосмо, у праву је Јерговић у ставу да они којима је здравље важније од слободе, или како он то радије каже „људских права“, и не треба више да излазе из куће, али питање је како он и његови либерално-демократски истомишљеници себи објашњавају да су борци за њихове декларативне вредности и у Србији (они који ризикују и слободу и здравље одласком у цркву на Васкрс усред полицијског часа) и у Америци (они који у више градова демонстрирају против карантина) махом они који следе сасвим супротне идеолошке и политичке токове попут традиционализма или конзервативизма.

Тај јаз очигледнији је у данашњој Америци него у Србији, где се борци за своју слободу и људско право на слободу вероисповести из дана у дан стављају на стуб срама, називају најпогрднијим именима и вербално прогоне (пошто физички прогон на жалост многих још није могућ). Епидемија вируса корона само је разбуктала пожар који разара Сједињене Државе од победе Доналда Трампа на председничким изборима и за још један корак две супротстављене стране приближила отвореном оружаном сукобу, односно другом америчком грађанском рату.

На позив, или само уз подршку, председника Трампа, на демонстрацијама против рестриктивних мера под геслом „Боље умрети од вируса, него од глади“ окупили су се људи (неретко наоружани и дугим цевима) у Охају, Северној Каролини, Њујорку, Кентакију, Јути, Вајомингу, Пенсилванији, Вирџинији, Тексасу, Орегону… Либерални „Ен-Би-Си њуз“ оценио је да демонстранти имају „арому Покрета чајанка“ (либертаријанско-конзервативног крила Републиканске партије чији назив представља алузију на Бостонску чајанку из 1773. године којом је практично започета Америчка револуција), јер носе „Гадсденове заставе“ (жута застава са црном звечарком и натписом „немој ме газити“ која данас симболизује истовремено амерички патриотизам и подршку грађанским слободама у односу на, пре свега, федералне власти) и транспаренте с Трамповом предизборном паролом „учинимо Америку поново великом“.

Трамп је пак своје присталице посредством свог омиљеног средства комуникације, Твитера, позвао да „ослободе“ Вирџинију, Мичиген и Минесоту и изборе се за очување Другог амандмана америчког Устава који гарантује право на ношење, односно поседовање оружја у духу оне изреке једног од „отаца“ америчке нације Бенџамина Френклина, да је демократија када два вука и једна овца гласају о томе шта ће бити за ручак, а слобода када добро наоружана овца оспорава исход гласања.

Тако се у јеку епидемије вируса корона у САД догодио народ, да не кажемо антибирократска револуција, у Мичигену пропраћена захтевима да гувернерка Гречен Витмер из редова демократа буде ухапшена, а амерички др Предраг Кон, директор Института за алергијске и заразне болести Ентони Фаучи (за којег се, такође, сумња да је током своје дугогодишње каријере на челу те институције „мало петљао“ с вакцинама), отпусти. Истовремено, Белој кући је упућена петиција којом се захтева отварање истраге против још једног од симбола моћи дубоке државе, Била Гејтса и његове фондације због „злочина против човечности и злоупотребе медицине“. Петицију је потписало скоро 445.000 људи, иако је за њено усвајање довољно 100.000 потписа.

РЕПУБЉИКА Е КАЉИФОРНИСЕ
На највећу ескалацију у рату против Доналда Трампа у доба короне одлучио се гувернер Калифорније Гевин Њусом – прогласио је независност своје државе у односу на федералне власти због лошег начина на који се боре против вируса корона, а можда и због још нечег. Агенција „Блумберг“, чији је власник Мајкл Блумберг по одустајању од трке за номинацију за председничког кандидата Демократске странке подржао бившег потпредседника Џозефа Бајдена, известила је о том догађају на начин на који је ХТВ својевремено извештавао о борби за независност младе хрватске демокрације, представљајући ствар као борбу „мултирасног либералног калифорнијског“ изборног тела против трампизма.

Оптужујући републиканце и Трампа да подгревају сукобе међу грађанима САД, „Блумберг“ пише: „У једном тренутку овај грађански рат другим средствима са циљем да се устоличи владавина републиканске мањине изазваће контраофанзиву демократа. Њусом, лидер највеће државе у земљи, могуће је убрзава тај одговор, дрмајући демократе из сна и упозоравајући републиканце.“ Док Њусом о Калифорнији говори као о „националној држави“ и помиње „извоз“ медицинског материјала у друге америчке државе, његов партијски колега, демократски сенатор из Калифорније Скот Винер тврди да је промена односа те државе с Вашингтоном „неопходност, а не избор“.

„Федерална влада више није поуздан партнер у обезбеђивању здравствене заштите, подршци имигрантима, ЛГБТ особама, у заштити околине, и морамо изградити сопствени пут“, рекао је он, додајући да „морају урадити све у својој моћи да заштите своју државу“.

Описујући Калифорнију као либерални рај на земљи у којој се, између осталог, марихуана узгаја и користи у изобиљу, „Блумберг“ наводи да би сукоб с федералним властима могао постати конкретан јер „републиканци воде рат против демократије инспирисан расном и културном надмоћи која угрожава демократске тежње и људска права калифорнијског мултирасног грађанства“ (као да у остатку САД живе искључиво белци и као да искључиво белци гласају за Трампа). То је скоро као што је некада зли националистички режим Слободана Милошевића покушавао да покори и подјарми слободољубиве и доброћудне Албанце који су, узгред буди речено, такође гајили марихуану у изобиљу.

Питање које се сада поставља, хоће ли се, зарад супротстављању тог зла оличеног у Трампу и његовим следбеницима, такозваној „шачици јадника“, како их је ономад назвала честита и добронамерна Хилари Клинтон, формирати нека Ослободилачка војска Калифорније. „Блумберг“ практично позива на то постављајући питање „у чему је суштински разлика између употребе силе у заштити здравља становништва и употребе силе у заштити демократских права грађана“. Рат против вируса корона не треба да буде ништа другачији од предстојећег рата против „тоталитаризма“ који по, „Блумбергу“ Трамп покушава да наметне и Калифорнији. Уосталом, Трамп и његова „шака јадника“ и нису ништа бољи од вируса. Да апсурд буде већи, и политичко вођство Калифорније и „Блумберг“ који га подржава као аргумент у своју корист употребљавају исте оне које је расистичка Конфедерација користила пред избијање првог америчког грађанског рата.

Међутим, Трамп се није, наизглед, много потресао због отворених сецесионистичких потеза Њусома, а ни оних непријатељских које му шаљу други гувернери из редова демократа, пре свега њујоршки Ендру Куомо. Преко Твитера им је поручио: „Реците демократским гувернерима да ми је ’Побуна на броду Баунти’ један од најомиљенијих филмова. Добра стара побуна ту и тамо је узбудљива и окрепљујућа за гледање, посебно када побуњеници толико зависе од капетана. Превише лако!“

 

Аутор Филип Родић

 

Насловна фотографија: Jeff Kowalsky/Getty Images

 

Извор Печат, 30. април 2020.