Korona neće nestati pre vakcine ili leka

U nedostatku efikasne vakcine ili leka za eliminisanje virusa COVID-19, preostaje nam samo strategija obuzdavanja. A to ne znači i kraj antiepidemijskih mera

U ovom trenutku vruć krompir borbe sa kovidom nalazi se u rukama indijske vlade i premijera Modija. Oslanjanje na duh političkog federalizma pomoglo je da centralna vlast svoje odluke uvije u oblandu nacionalnog konsenzusa. U stvarnosti, centralna vlast donosila je sve glavne odluke i većinu manjih odluka. Međutim, fizički ili materijalni uslovi variraju od regiona do regiona, a bliži se vreme da centralna vlast donese tešku odluku o tome kada i kako će restartovati ekonomiju koja je gotovo preko noći ugašena.

Jasno je da se ekonomija veličine Indije neće pokrenuti samo zato što je vlada tako odlučila. Često se ističe da će restart biti postepen. Ali đavo se krije u detaljima. Pod kakvim okolnostima će preduzećima biti omogućeno ponovno otvaranje? Izgleda da se pojedini regioni i industrije mogu brzo otvoriti. Na sektor mikro, malih i srednjih preduzeća, koji zapošljava 120 miliona radnika, treba obratiti posebnu pažnju.

Međutim, definisanje kriterijuma će biti teško jer ekonomija funkcioniše po sopstvenoj dinamici, kao složen splet lanaca snabdevanja i međusobno povezanih delova. U prošlonedeljnom intervjuu za Bi-Bi-Si radio, vlasnik kompanije Mahindra i Mahindra (Mahindra & Mahindra) rekao je da jednostavno ne vidi nikakvu mogućnost da njegova fabrika krene sa radom pre maja 2021, jer, između ostalog, nema smisla proizvoditi automobile sve dok brojni dobvaljači i prodajna mesta ne ožive i, što je najvažnije, dok ne oživi poverenje potrošača.

NEMAČKE PROCENE
Jasno je da preporuke epidemiologa ili odluke vlade neće predstavljati poslednju reč. Ako proizvođač u Čenaju, na primer, zavisi od delova koji se prave u Ahmedabadu, gde se virus još uvek širi, vladina naredba za pokretanje proizvodnje postaje besmislena. Jednostavno rečeno, trebaće puno više vremena da se ekonomija pokrene nego što je bilo potrebno da se obustavi.

Zatim je tu i povezanost između faznog pokretanja ekonomije i merila javnog zdravlja. Najbolje što se može reći u prilog zatvaranju je to što je ono verovatno usporilo širenje virusa. Ali mi ovde gađamo pokretnu metu. U autentičnost dostpunih podataka ozbiljno se sumnja. Za to nikoga ne treba kriviti, jer teško je voditi evidenciju o koronavirusu u ovako nenormalnim uslovima.

Izdanje Njujork tajmsa od 28. aprila  izveštava da je broj smrtnih slučajeva zbog koronavirusa u Sjedinjenim Država zapravo daleko veći od onog koji je prijavljen. Fajnenšel tajms je takođe objavio zapanjujući izveštaj da bi stvaran broj smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji verovatno mogao biti oko 41.000 ljudi, što je u suprotnosti sa bolničkim podacima koji pokazuju da je umrlo 17.337 pacijenata.

Surova je istina da ne postoji „strategija izlaska“ iz karantina sve dok ne bude vakcine ili dokazano efikasne terapije. „Moraćemo da naučimo da živimo sa virusom sve dok vakcina ili efikasno lečenje ne budu dostupni”, istakao je francuski premijer Eduard Filip 28. aprila tokom iznošenja svog plana za ponovno otvaranje zemlje u Nacionalnoj skupštini u Parizu.

Francuski premijer Eduard Filip najavljuje nove mere protiv virusa COVID-19, Pariz, 14. mart 2020. (Foto: THOMAS SAMSON/AFP via Getty Images)

Ova surova stvarnost bi trebalo indijskim državama da omogući razvoj sopstvene mape puta i pomogne da se opredele između zajedničkog istrajavanja u karantinskim merama i strategije kretanja različitim putem i različitom brzinom. Ono što se ne može zanemariti je da se sve ovo dešava pod pretnjom drugog globalnog talasa – što je scenario katastrofe.

Epidemije nailaze u talasima. Tokom pandemije španskog gripa 1918. godine, najsmrtonosnije u istoriji, prvi talas je bio ništa u poređenju sa virulentim drugim talasom, koji je ostavio užasne posledice. Nema sumnje, ovo je situacija kvaka 22 (paradoks, logička zavrzlama, petlja bez kraja i početka; termin koji je izumeo Džozef Heler u svom romanu Kvaka 22, prim. prev.) – izbor između daljeg suzbijanja virsua kako bi se zaustavilo njegovo ponovno izbijanje i bržeg ukidanja ograničenja kako bi se ograničio ekonomski pad. Najveći rizik preti od prebrzog ili probimnog otvaranja.

Upozorenje iz Nemačke po pitanju ublažavanja mera zatvaranja donosi sumornu poruku. Samo nedelju dana nakon što je počelo popuštanje mera i ponovno otvaranje prodavnica (uz sve zamislive mere predostrožnosti zajedno sa karakterističnom tevtonskom efikasnošću i temeljitošću), čini se da će Berlin možda morati da ponovo pooštriti mere karantina jer se virus isuviše brzo širi.

TRI OPCIJE
Stopa reproduckije virusa – koja meri koliko prosečna osoba sa virusom COVID-19 može da zarazi ljudi – povećala se na 1.0. (za svaku vrednost iznad 1.0. se smatra da vodi ka eksponencijalnom rastu zaraze). Kancelarka Angela Merkel ističe da bi porast takozvanog „RE broja“ na 1.2 mogao značiti da će bolnice dostići kriznu tačku u julu: „Ako dođemo do stope od 1.2, što znači da svako zaražava 20 procenata više ljudi, odnosno da od pet ljudi jedna osoba zarazi dve, a ostali jednu, onda ćemo granicu našeg zdravstvenog sistema dostići u julu.“

Ne zaboravite, ovo je jedna od najbogatijih zemalja na svetu – i socijaldemokratija sa dobro razvijenim zdravstvnim sistemom. To je zabrinjavajući znak. Sigurno je da postoji mnogo varijabli i da je epidemiologija složen posao. Suština je u tome da će, u odsustvu vakcine ili leka, vlada morati da odluči koliko smrtnih slučajeva je prihvatljiva cena za obnavljanje posrnule ekonomije. Ako se „RE“ broj poveća nakon popuštanja ograničenja trećeg maja i budemo primorani da vratimo stare mere, ekonomska šteta će se porasti, da i ne govorimo o demorališućem efektu na odlučnost javnosti da se pridržava mera.

Čini se da masovno testiranje asimptomatskih ljudi postaje definišuća mera uspeha u suzbijanju virusa, globalno gledano, ali u Indiji nam nedostaje infrastruktura za tako nešto. Vreme i testiranje su ključni, i što se duže karantin može produžiti, to će biti bolje, i što testiranje bude dostupnije, to će biti lakše pravilno precizirati ponovno otvaranje i odgovoriti na bilo kakvo novo izbijanje virusa. Nema sumnje, sveobuhvatno testiranje pruža bolju mapu gde se zaraza proširila.

Devi Šridar, šefica katedre za globalno javno zdravlje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Edinburgu i direktorka programa Upravljanje globalnim zdravstvom, nedavno je tvitovala o tri otvorene opcije. Šridar je napisala: „Postoji nekoliko krakotoročnih opcija: 1. Pustiti virus da se širi i da hiljade ljudi umre; 2. Ciklusi zatvaranja i popuštanja koji će uništiti ekonomiju i društvo; 3. agresivno testiranje, praćenje, strategija izolacije podržana mekim fizičkim distanciranjem.“

Devi Šridar, šefica katedre za globalno javno zdravlje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Edinburgu i direktorka programa Upravljanje globalnim zdravstvom

To znači da, pod jedan, prekid karantinskih mera ni na koji način neće predstavljti povratak na normalnost, i pod dva, da se mogućnost drugog – daleko destruktivnijeg talasa – praktično ne može izbeći, bez obzira na mere socijalnog distanciranja kao „nove norme“ u našem svakodnevnom životu.

Pod ovakvim okolnostima, iako snižavanje očekivanja javnosti možda nije najbolja opcija u politici, javni moral se najbolje održava na osnovu transparentne, realistične komunikacije. Ovo je dug put. Ali nemojte se zavaravati: u nedostatku pouzdane i efikasne vakcine i/ili leka za eliminisanje virusa COVID-19, preostaje nam samo strategija obuzdavanja prilagođena indijskim uslovima. A to nipošto ne znači i kraj antiepidemijskih mera.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Indian Punchline