„Новац из хеликоптера“ је лоша идеја

Меру једнократне помоћи грађанима су поред Србије применили Јапан, Хонгконг, Сингапур, Макао и САД, али би у случају Србије она могла бити вишеструко лоша

У оквиру економског програма српске владе од 5,1 милијарде евра за сузбијање последица највеће глобалне кризе до сада, изазване пандемијом коронавируса, посебну пажњу јавности изазвала је мера Владе Србије за повећање агрегатне тражње и привредне активности. Она се односи на уплату директне помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности (око 11.800 динара) свим пунолетним грађанима Србије (што је по бирачким списковима око 6,7 милиона грађана, укључујући и оне који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Србији). Реч је о износу од преко 600 милиона евра, које ће држава исплатити после ванредног стања.

Према донетој новој уредби Владе од 24. априла ове године, ова мера ће се реализовати од 15. маја до петог јуна ове године. Првобитно је било обећано да ће се сваком пунолетном грађанину уплатити по 100 евра помоћи, да би онда Влада променила одлуку, односно да ће се исплате прво извршити свим пензионерима (1,78 милиона) и примаоцима новчане социјалне помоћи (260 хиљада), док ће остали грађани морати да се пријаве (преко портала Управе за трезор, онлајн, или преко кол центра) ако желе овај новац (пошто су се неки грађани и неколико тајкуна већ изјаснили против ове исплате?!). Треба очекивати да ће бити и оних који ће узети тај новац и онда га, у своје име, дати у хуманитарне сврхе. Право на државну помоћ од 100 евра имају и српски држављани који живе у иностранству.

НЕСХВАТЉИВА МЕРА
Удружени синдикати Србије позивали су Владу Србије да води рачуна да исплата 100 евра буде „без икаквог условљавања и под једнаким критеријумима за све“, како би се избегла могућа злоупотреба из угла података о личности. Крајње је непримерено што је власт прво обећала да ће сваком пунолетном грађанину уплатити помоћ, да би онда променила одлуку и објавила да ће пензионери и примаоци социјалне помоћи добити новац аутоматски, док ће остали морати да се изјасне. Такође, несхватљиво је што се то објашњава тиме да су „неки тајкуни имали примедбе“, па се Влада зато одлучила на тај модел. Ова мера помоћи наишла је на многе критике, јер се упозорава да у Србији и у свету није проблем недостатак новца, већ робе. Ипак, могло би се рећи да је садашња криза због пандемије коронавируса и криза потражње и криза понуде, односно криза у производњи.

Тешко може да се оправда овакав нерационални поступак Владе у тренутку када ће државне финансије Србије после доношења антикризних мера и буџетског ребаланса бити у минусу од око седам одсто БДП-а (уместо првобитно планираних 0,5 одсто БДП-а), јер ова мера не може да утиче на значајније убрзање домаће привреде, па ће бити скупо плаћена у будућности. Држава нема расположивих средстава да финансира ову скупу исплату грађанима, јер ово трошење нема покриће у буџету, па ће морати да се додатно задужује, а порески обвезници да враћају дуг са каматом. Влада није прихватила предлог Уније послодаваца Србије да се уместо 100 евра грађанима, поделе ваучери за куповину домаће робе и услуга.

Фискални савет Србије са правом је оценио да је ова исплата грађанима, која ће коштати буџет неколико стотина милиона евра којима не располаже, „вишеструко лоша“ и да је „највећа и неповратна грешка“ у ребалансу буџета. Сматра да је „економски неефикасна“, да је „социјално нефокусирана“ и „фискално неодговорна“, као и да у „међународној пракси готово да не постоје примери нетаргетираних исплата свим грађанима, већ се новчана помоћ по правилу исплаћује само најугроженијима“. Министар финансија је истакао да око тога Влада Србије и Фискални савет „не деле мишљење“, а затим навео примере развијенијих земаља, које су „примениле исти систем као Србија“.

Министар финансија Синиша Мали током конференције за медије (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)
Министар финансија Синиша Мали на конференцији за медије (Фото: Танјуг/Драган Кујунџић)

Власт сматра да ће ова мера помоћи грађанима, донети повећање домаће потрошње и тражње, и да ће то да покрене производњу, па је мера помоћи грађанима добра, јер ће се свакако новац вратити у привреду Србије. Жеља је, како се каже, да се нађе један механизам „који даје дозу оптимизма, а односи се на све грађане да се не прави дискриминација, јер је свако мање или више у овој кризи оштећен или погођен“.

Међутим, упозорава се да би ефекат могао брзо да се изгуби. Многи грађани би могли доћи у искушење да тај додатни новац уштеде, уместо да га уложе у потрошњу и на тај начин подстакну економију. Ако одлуче да сачувају новац, као меру предострожности, то би могло да доведе до превелике ликвидности, али недовољне домаће потрошње. Неколико анкета недавно спроведених у еврозони, закључило је да би између 30 одсто и 55 одсто расподељеног новца потрошила домаћинства, што би резултирало одређеним повећањем БДП-а.

Ако се већ доноси оваква мера у ванредном стању, онда треба помоћи, пре свега, онима који су на егзистенцијалном минимуму, који немају, значи, незапосленим лицима, пензионерима и запосленим са малим примањима, онима који примају минималац, социјалну помоћ и слично. То значи да треба направити селекцију, да новчану помоћ добију они којима је она неопходна. Ова мера, ако је већ донета, треба да се односи само на социјално угрожене и нема разлога да се онима који зарађују изнад просека исплаћује 100 евра.

Влада је требало да прихвати мишљење Фискалног савета и да та средства искористи на другачији начин, тако што ће помоћи оним слојевима становништва којима је ова помоћ неопходна. Власт се брани тиме да то није социјална мера и да постоје други инструменти социјалне заштите, већ да је ова усмерена, пре свега, на повећање потрошње. Такође, линеарна помоћ, односно „поклон“ сваком пунолетном грађанину Србије је популистичка и предизборна мера од које се неће одустати, јер представља придобијање симпатија бирачког тела у изборној години.

ПОТЕНЦИЈАЛНО РЕШЕЊЕ
У временима великих светских криза попут ове садашње изазване пандемијом вируса корона или оне финансијске 2008. године, економисти, банкари и државни званичници неретко као потенцијано решење за извлачење економије из неприлика помињу тзв. концепт „новца из хеликоптера“ (helicopter money). То је живописна метафора за нову подстицајну меру централних банака, која привлачи пажњу као потенцијални начин за извлачење глобалне економије из кризе.

Појам „новац из хеликоптера“ поменут је и у контексту владиних мера из економског пакета помоћи привреди и становништву Србије, за ублажавање последица кризе изазване вирусом COVID-19, крајем марта ове године. Са врха власти је тада речено да иза ове мере стоје професионалци, Министарство финансија, Народна банка, као и други домаћи и страни експерти. Међутим, концепт је накнадном одлуком Владе, донекле измењен, јер део становника добија новчану помоћ по аутоматизму, а већи део само ако се пријави.

Назив „новац из хеликоптера“ први је сковао хваљени, али и оспоравани, познати амерички економиста и нобеловац, Милтон Фридман, 1969. године, када је илустровао ефекте монетарне експанзије. Реч је о неконвенционалној монетарној политици, која се понекад предлаже као алтернатива квантитативном олакшању (quantitative easing – QE) када је економија у замци ликвидности (каматне стопе близу нуле, а економија и даље у рецесији).

Амерички економиста и нобеловац Милтон Фридман (Фото: Chuck Nacke/Alamy)
Амерички економиста и нобеловац Милтон Фридман (Фото: Chuck Nacke/Alamy)

Према Фридману, централне банке увек имају на располагању штампарије новца, па тако и „бацање новца из хеликоптера“, као могући начин да повећају потрошњу што је једна од моћних полуга за покретање економске активности, подстицање инфлације и привредног раста. Ради се о томе да централна банка трансферише утврђени износ директно на рачуне привредних и физичких лица, како би подстакла потрошњу. Фридман, ипак, никада није предложио „бацање новца“ као озбиљан предлог своје политике, већ је замислио да би то био „јединствени догађај који се никада неће поновити.“

Бен Бернанке, бивши председавајући америчких Федералних резерви, популаризовао је ову идеју почетком 2000-их, као начин за савладавање дефлације. Иако оригинална дефиниција „новца из хеликоптера“ описује ситуацију у којој централне банке врше расподелу готовине директно појединцима, савременија употреба израза односи се и на друге могућности, као што је одобравање универзалних пореских олакшица за сва домаћинства, које финансира централна банка. Економисти Дојче банке су 2016. године дошли до закључка да „новац из хеликоптера“ може бити значајно ефикаснија мера од традиционалних средстава монетарне и фискалне политике. Зато су пре неколико година европски челници централних банака озбиљно размишљали о овом концепту, као плану за спас посрнулих економија у Европи, али и шире.

УПОРЕДНА АНАЛИЗА
Поред Србије, сличне мере о давању новца становништву у циљу повећања потрошње и привредне активности донели су још само САД, Јапан, Сингапур, Хонгконг и Макао. Ипак, упоредна анализа показује на основу званичних извора ових држава да се овај систем доделе помоћи знатно разликује у свакој од њих. Све ове земље су економски далеко развијеније од Србије, док ниједна европска земља још увек није донела овакву одлуку новчане помоћи становништву.

У САД се актуелизовала идеја о директном трансферу новца грађанима, а како је број заражених коронавирусом растао, она је прерасла у конкретне кораке да се криза превазиђе „новцем из хеликоптера“. Министарство финансија САД је крајем марта 2020. усвојило Законски акт о новчаној помоћи и олакшицама за време коронавируса у оквиру којег је предвиђена исплата једнократне новчане помоћи америчким држављанима, али коју неће добити сви становници САД. Наиме, исплата новчане помоћи се заснива на пореским пријавама из 2018. или 2019. године, као и на изјавама о социјалном осигурању и пензијама (наводи се на званичном сајту Пореске управе САД).

Као решење у оквиру објављеног стимулативног фискалног пакета од 2.000 милијарди долара (USD) осмишљено је давање по 1.200 USD већини одраслих становника (са годишњим примањима до 75.000 USD, уз постепено смањивање износа за оне са годишњим приходом до 99.000 USD) и по 500 USD по детету (млађем од 17 година). Појединац који зарађује више од 99.000 USD, или парови који зарађују изнад 198.000 USD и немају децу, не испуњавају услове за новчану помоћ. Прве исплате на рачуне становника САД почеле су да пристижу 11. априла. Америци је потребно више „хеликоптерског новца“ како би се помогло економији да се опорави од ефеката пандемије, сматра један од инвеститора „хеџ“ фонда, који је служио у администрацији председника Трампа. Додао је да су неки прорачуни показали да би свака одрасла особа требало да добије 3.000 USD, а свако дете 1.500 USD.

Грађанин подиже новац са банкомата (Фото: Robert Alexander/Getty Images)
Грађанин подиже доларске новчанице са банкомата (Фото: Robert Alexander/Getty Images)

Фискални савет је у својој недавној анализи поменуо да ће САД да примене сличну меру као и  Србија, али је нагласио да околности у САД „нису директно упоредиве са Србијом“, будући да се ради о јединој развијеној земљи света која нема јавни здравствени систем. „Због тога су милиони грађана САД, који немају приватно здравствено осигурање изложени великом ризику и непланираним медицинским трошковима услед епидемије вируса корона“, истиче се у анализи.

Влада Јапана повећала је у априлу ове године економски стимулациони пакет на 1.100 милијарди USD, да би проширила исплате готовине грађанима, у ситуацији када последице епидемије коронавируса прете да гурну трећу по величини светску привреду у дубљу рецесију. Раније је било предвиђено да домаћинства чији су приходи значајно опали приме по 300.000 јена (2.800 USD). Премијер Јапана је сада пристао да, уместо тога, сваки пунолетни грађанин добије по 100.000 јена, односно 930 USD. Аналитичари сматрају да би ова мера могла да утиче на раст приватне потрошње, која чини више од половине јапанске економије. Ипак, неки стручњаци сматрају да ће овај новац завршити као уштеђвина и да неће отићи у потрошњу, нарочито када је реч о богатијим слојевима, чији приходи нису угрожени.

Влада Сингапура усвојила је буџет солидарности за 2020. годину у оквиру којег је предвиђено да сваки одрасли држављанин Сингапура добије новчану надокнаду у вредности од 600 сингапурских долара (S$), односно 420 USD. Други део новчане помоћи становницима Сингапура, распоређен је у зависности од тога колико износе њихова годишња примања. Они чија годишња примања не премашују 28.000 S$, у јуну 2020.године ће добити још 600 S$, док ће грађани са примањима између 28.000 S$ и 100.000 S$, у јуну добити додатних 300 S$. Грађани који годишње зарађују више од 100.000 S$, не примају додатну помоћ у јуну. „Буџетом солидарности“ предвиђена је и исплата у вредности од 300 S$ за сваког родитеља са дететом, које има мање од 20 година.

Влада Хонгконга је у оквиру буџета за 2020. и 2021. годину усвојила меру „економског растерећења“ поводом новонастале ситуације са вирусом корона. Пунолетни становници Хонгконга, са сталним пребивалиштем, добиће новчану помоћ у износу од 10.000 хонгконгшких долара (HК), односно 1.200 USD, у оквиру споразума о олакшицама од 120 милијарди HK (15 милијарди USD), који је влада усвојила у фебруару ове године, како би олакшала терет појединцима и компанијама, штедећи радна места.

Макао (полуаутономна кинеска држава) становницима са сталним пребивалиштем даје 2,2 милијарде макаошких патака (MOP$), што је 274,9 милиона USD, како би се оживела његова економија. Када се зауставио коронавирус, влада је уложила око 2,2 милијарде MOP$ у ваучере за ревитализацију потрошње. Сваки становник је добио по 3.000 MOP$, односно 375 USD. Да би погурале трошење, власти Макаоа су сваком становнику поделиле додатни медицински купон у вредности од 600 MOP$ (75 USD) по комаду, са важношћу током 2020. године.

Патака, званична валута специјалне административне области НР Кине (Фото: Shutterstock)
Патака, званична валута специјалне административне области НР Кине Макао (Фото: Shutterstock)

Иако су САД и Сингапур усвојиле мере једнократне новчане помоћи за своје држављане, систем расподеле овог новца није истоветно уређен као једнократна новчана помоћ у Србији. У САД новчану помоћ не добијају грађани који годишње зарађују више од 99.000 долара, док у Сингапуру они са најмањим примањима добијају највећи новчани износ. Такође, у ове две земље новчану надокнаду добијају и деца, што није случај у Србији. У Хонгконгу и Јапану, ова мера уређена је на сличан начин као у Србији, па тако сви пунолетни грађани добијају новчану помоћ у истој вредности, али је она 11 пута већа у Хонгконгу, односно 8,5 пута већа у Јапану него у Србији. У Макау сви становници поред новчане помоћи, добијају и додатни медицински купон.

Најзад, једино у Србији ће један део становника примити новчану помоћ по аутоматизму, а други само ако то буду желели. Идеју поделе новца разматрала је и британска влада, као једну од могућности за санирање последица пандемије по економију. Аустралијски премијер предлагао је да се пензионерима и угроженим категоријама подели по 750 аустралијских долара, а овакву меру разматрала је и Канада.

ЛУДА ИДЕЈА ИЛИ НЕ?
На доста рекламиран, али ретко примењен концепт „новца из хеликоптера“, економисти су дуго гледали као на најрадикалније средство које централне банке могу да примене у борби против слабе економије. Међутим, данас изгледа да Фридманов предлог за неке није више само „луда идеја“. Концепт „новац из хеликоптера“ или „киша пара“, како га још називају, могао би постати друштвено прихватљив за поједине иностране економисте.

Разлог изненадног интересовања за овај концепт је тај што сматрају да је монетарна политика „исцрпела скоро све своје могућности“, па сада  поједини банкари централних банака разматрају да „из бункера извуку“ ово најекстремније оружје монетарне политике, као најбољу опцију у садашњим околностима. Креатори економских и монетарних политика треба да му прибегавају само у ванредним ситуацијама, када су друге опције можда неефикасне или покрећу нежељене последице (тренутне или будуће). Нажалост, „тренутно је хитно, а изазива нас коронавирус“. Ако икада, сада је време за „новац из хеликоптера“, поручују његови заговорници.

Противници ове контроверзне и ризичне идеје, коју не подржава ни ММФ, сматрају да она није изводљиво решење за оживљавање економије, иако на први поглед изгледа као добар одговор на тренутну кризу. Са правом упозоравају да штампање новца може бити катастрофа, ако владе почну да зависе од њега или ако централне банке изгубе своју независност и храброст да га задрже када није потребан, што може резултирати хиперинфлацијом. Било би могуће, како кажу, зауставити такав „инфлаторни вирус“ оштрим фискалним и монетарним мерама, „али што дуже траје све га је теже сузбити“. А чак и тада, кредибилитет влада био би нарушен и то би имало дугорочне негативне последице и трошкове.

Други критичари, легалисти, заговарају да концепт „новца из хеликоптера“ треба да буде изван мандата централних банака, јер би „замагљивао границе између фискалне и монетарне политике“, углавном зато што би тај новац укључивао „фискалне ефекте“, о чему традиционално треба да одлучују владе. Међутим, заговорници овог концепта одбацују овај аргумент, сматрајући да стандардна средства монетарне политике исто имају и фискалне ефекте.

Са рачуноводственог становишта, противници овог концепта тврде да би он направио проблем у билансним рачунима централних банака. Зато би на пореске обвезнике пало да сносе трошкове, јер би централне банке биле непрофитабилне за једно одређено време. Један од главних ризика повезаних са „новцем из хеликоптера“ је тај што би он могао довести до значајне девалвације валуте на девизном тржишту. Како се више новца штампа и повећава његова понуда, вредност домаће валуте могла би значајно да се смањи.

Процес штампања долара (Фото: Reuters)
Процес штампања долара (Фото: Reuters)

Критичари идеје „новца из  хеликоптера“ кажу да би га, ипак, евентуално требало користити само у најекстремнијим ситуацијама, а сада није време за то, јер је „опасна играчка“, коју треба оставити по страни. Ово није право време за овај новац, а ако се користи у погрешно време и у погрешне сврхе, постоји реалан ризик да неће функционисати и да ће бити одбачен као бескористан.

 

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

 

Насловна фотографија: Министарство финансија

 

Извор Нови Стандард