„Novac iz helikoptera“ je loša ideja

Meru jednokratne pomoći građanima su pored Srbije primenili Japan, Hongkong, Singapur, Makao i SAD, ali bi u slučaju Srbije ona mogla biti višestruko loša

U okviru ekonomskog programa srpske vlade od 5,1 milijarde evra za suzbijanje posledica najveće globalne krize do sada, izazvane pandemijom koronavirusa, posebnu pažnju javnosti izazvala je mera Vlade Srbije za povećanje agregatne tražnje i privredne aktivnosti. Ona se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti (oko 11.800 dinara) svim punoletnim građanima Srbije (što je po biračkim spiskovima oko 6,7 miliona građana, uključujući i one koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Srbiji). Reč je o iznosu od preko 600 miliona evra, koje će država isplatiti posle vanrednog stanja.

Prema donetoj novoj uredbi Vlade od 24. aprila ove godine, ova mera će se realizovati od 15. maja do petog juna ove godine. Prvobitno je bilo obećano da će se svakom punoletnom građaninu uplatiti po 100 evra pomoći, da bi onda Vlada promenila odluku, odnosno da će se isplate prvo izvršiti svim penzionerima (1,78 miliona) i primaocima novčane socijalne pomoći (260 hiljada), dok će ostali građani morati da se prijave (preko portala Uprave za trezor, onlajn, ili preko kol centra) ako žele ovaj novac (pošto su se neki građani i nekoliko tajkuna već izjasnili protiv ove isplate?!). Treba očekivati da će biti i onih koji će uzeti taj novac i onda ga, u svoje ime, dati u humanitarne svrhe. Pravo na državnu pomoć od 100 evra imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu.

NESHVATLjIVA MERA
Udruženi sindikati Srbije pozivali su Vladu Srbije da vodi računa da isplata 100 evra bude „bez ikakvog uslovljavanja i pod jednakim kriterijumima za sve“, kako bi se izbegla moguća zloupotreba iz ugla podataka o ličnosti. Krajnje je neprimereno što je vlast prvo obećala da će svakom punoletnom građaninu uplatiti pomoć, da bi onda promenila odluku i objavila da će penzioneri i primaoci socijalne pomoći dobiti novac automatski, dok će ostali morati da se izjasne. Takođe, neshvatljivo je što se to objašnjava time da su „neki tajkuni imali primedbe“, pa se Vlada zato odlučila na taj model. Ova mera pomoći naišla je na mnoge kritike, jer se upozorava da u Srbiji i u svetu nije problem nedostatak novca, već robe. Ipak, moglo bi se reći da je sadašnja kriza zbog pandemije koronavirusa i kriza potražnje i kriza ponude, odnosno kriza u proizvodnji.

Teško može da se opravda ovakav neracionalni postupak Vlade u trenutku kada će državne finansije Srbije posle donošenja antikriznih mera i budžetskog rebalansa biti u minusu od oko sedam odsto BDP-a (umesto prvobitno planiranih 0,5 odsto BDP-a), jer ova mera ne može da utiče na značajnije ubrzanje domaće privrede, pa će biti skupo plaćena u budućnosti. Država nema raspoloživih sredstava da finansira ovu skupu isplatu građanima, jer ovo trošenje nema pokriće u budžetu, pa će morati da se dodatno zadužuje, a poreski obveznici da vraćaju dug sa kamatom. Vlada nije prihvatila predlog Unije poslodavaca Srbije da se umesto 100 evra građanima, podele vaučeri za kupovinu domaće robe i usluga.

Fiskalni savet Srbije sa pravom je ocenio da je ova isplata građanima, koja će koštati budžet nekoliko stotina miliona evra kojima ne raspolaže, „višestruko loša“ i da je „najveća i nepovratna greška“ u rebalansu budžeta. Smatra da je „ekonomski neefikasna“, da je „socijalno nefokusirana“ i „fiskalno neodgovorna“, kao i da u „međunarodnoj praksi gotovo da ne postoje primeri netargetiranih isplata svim građanima, već se novčana pomoć po pravilu isplaćuje samo najugroženijima“. Ministar finansija je istakao da oko toga Vlada Srbije i Fiskalni savet „ne dele mišljenje“, a zatim naveo primere razvijenijih zemalja, koje su „primenile isti sistem kao Srbija“.

Ministar finansija Siniša Mali tokom konferencije za medije (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Ministar finansija Siniša Mali na konferenciji za medije (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

Vlast smatra da će ova mera pomoći građanima, doneti povećanje domaće potrošnje i tražnje, i da će to da pokrene proizvodnju, pa je mera pomoći građanima dobra, jer će se svakako novac vratiti u privredu Srbije. Želja je, kako se kaže, da se nađe jedan mehanizam „koji daje dozu optimizma, a odnosi se na sve građane da se ne pravi diskriminacija, jer je svako manje ili više u ovoj krizi oštećen ili pogođen“.

Međutim, upozorava se da bi efekat mogao brzo da se izgubi. Mnogi građani bi mogli doći u iskušenje da taj dodatni novac uštede, umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju. Ako odluče da sačuvaju novac, kao meru predostrožnosti, to bi moglo da dovede do prevelike likvidnosti, ali nedovoljne domaće potrošnje. Nekoliko anketa nedavno sprovedenih u evrozoni, zaključilo je da bi između 30 odsto i 55 odsto raspodeljenog novca potrošila domaćinstva, što bi rezultiralo određenim povećanjem BDP-a.

Ako se već donosi ovakva mera u vanrednom stanju, onda treba pomoći, pre svega, onima koji su na egzistencijalnom minimumu, koji nemaju, znači, nezaposlenim licima, penzionerima i zaposlenim sa malim primanjima, onima koji primaju minimalac, socijalnu pomoć i slično. To znači da treba napraviti selekciju, da novčanu pomoć dobiju oni kojima je ona neophodna. Ova mera, ako je već doneta, treba da se odnosi samo na socijalno ugrožene i nema razloga da se onima koji zarađuju iznad proseka isplaćuje 100 evra.

Vlada je trebalo da prihvati mišljenje Fiskalnog saveta i da ta sredstva iskoristi na drugačiji način, tako što će pomoći onim slojevima stanovništva kojima je ova pomoć neophodna. Vlast se brani time da to nije socijalna mera i da postoje drugi instrumenti socijalne zaštite, već da je ova usmerena, pre svega, na povećanje potrošnje. Takođe, linearna pomoć, odnosno „poklon“ svakom punoletnom građaninu Srbije je populistička i predizborna mera od koje se neće odustati, jer predstavlja pridobijanje simpatija biračkog tela u izbornoj godini.

POTENCIJALNO REŠENjE
U vremenima velikih svetskih kriza poput ove sadašnje izazvane pandemijom virusa korona ili one finansijske 2008. godine, ekonomisti, bankari i državni zvaničnici neretko kao potencijano rešenje za izvlačenje ekonomije iz neprilika pominju tzv. koncept „novca iz helikoptera“ (helicopter money). To je živopisna metafora za novu podsticajnu meru centralnih banaka, koja privlači pažnju kao potencijalni način za izvlačenje globalne ekonomije iz krize.

Pojam „novac iz helikoptera“ pomenut je i u kontekstu vladinih mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu Srbije, za ublažavanje posledica krize izazvane virusom COVID-19, krajem marta ove godine. Sa vrha vlasti je tada rečeno da iza ove mere stoje profesionalci, Ministarstvo finansija, Narodna banka, kao i drugi domaći i strani eksperti. Međutim, koncept je naknadnom odlukom Vlade, donekle izmenjen, jer deo stanovnika dobija novčanu pomoć po automatizmu, a veći deo samo ako se prijavi.

Naziv „novac iz helikoptera“ prvi je skovao hvaljeni, ali i osporavani, poznati američki ekonomista i nobelovac, Milton Fridman, 1969. godine, kada je ilustrovao efekte monetarne ekspanzije. Reč je o nekonvencionalnoj monetarnoj politici, koja se ponekad predlaže kao alternativa kvantitativnom olakšanju (quantitative easing – QE) kada je ekonomija u zamci likvidnosti (kamatne stope blizu nule, a ekonomija i dalje u recesiji).

Američki ekonomista i nobelovac Milton Fridman (Foto: Chuck Nacke/Alamy)
Američki ekonomista i nobelovac Milton Fridman (Foto: Chuck Nacke/Alamy)

Prema Fridmanu, centralne banke uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i „bacanje novca iz helikoptera“, kao mogući način da povećaju potrošnju što je jedna od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta. Radi se o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju. Fridman, ipak, nikada nije predložio „bacanje novca“ kao ozbiljan predlog svoje politike, već je zamislio da bi to bio „jedinstveni događaj koji se nikada neće ponoviti.“

Ben Bernanke, bivši predsedavajući američkih Federalnih rezervi, popularizovao je ovu ideju početkom 2000-ih, kao način za savladavanje deflacije. Iako originalna definicija „novca iz helikoptera“ opisuje situaciju u kojoj centralne banke vrše raspodelu gotovine direktno pojedincima, savremenija upotreba izraza odnosi se i na druge mogućnosti, kao što je odobravanje univerzalnih poreskih olakšica za sva domaćinstva, koje finansira centralna banka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. godine došli do zaključka da „novac iz helikoptera“ može biti značajno efikasnija mera od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike. Zato su pre nekoliko godina evropski čelnici centralnih banaka ozbiljno razmišljali o ovom konceptu, kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.

UPOREDNA ANALIZA
Pored Srbije, slične mere o davanju novca stanovništvu u cilju povećanja potrošnje i privredne aktivnosti doneli su još samo SAD, Japan, Singapur, Hongkong i Makao. Ipak, uporedna analiza pokazuje na osnovu zvaničnih izvora ovih država da se ovaj sistem dodele pomoći znatno razlikuje u svakoj od njih. Sve ove zemlje su ekonomski daleko razvijenije od Srbije, dok nijedna evropska zemlja još uvek nije donela ovakvu odluku novčane pomoći stanovništvu.

U SAD se aktuelizovala ideja o direktnom transferu novca građanima, a kako je broj zaraženih koronavirusom rastao, ona je prerasla u konkretne korake da se kriza prevaziđe „novcem iz helikoptera“. Ministarstvo finansija SAD je krajem marta 2020. usvojilo Zakonski akt o novčanoj pomoći i olakšicama za vreme koronavirusa u okviru kojeg je predviđena isplata jednokratne novčane pomoći američkim državljanima, ali koju neće dobiti svi stanovnici SAD. Naime, isplata novčane pomoći se zasniva na poreskim prijavama iz 2018. ili 2019. godine, kao i na izjavama o socijalnom osiguranju i penzijama (navodi se na zvaničnom sajtu Poreske uprave SAD).

Kao rešenje u okviru objavljenog stimulativnog fiskalnog paketa od 2.000 milijardi dolara (USD) osmišljeno je davanje po 1.200 USD većini odraslih stanovnika (sa godišnjim primanjima do 75.000 USD, uz postepeno smanjivanje iznosa za one sa godišnjim prihodom do 99.000 USD) i po 500 USD po detetu (mlađem od 17 godina). Pojedinac koji zarađuje više od 99.000 USD, ili parovi koji zarađuju iznad 198.000 USD i nemaju decu, ne ispunjavaju uslove za novčanu pomoć. Prve isplate na račune stanovnika SAD počele su da pristižu 11. aprila. Americi je potrebno više „helikopterskog novca“ kako bi se pomoglo ekonomiji da se oporavi od efekata pandemije, smatra jedan od investitora „hedž“ fonda, koji je služio u administraciji predsednika Trampa. Dodao je da su neki proračuni pokazali da bi svaka odrasla osoba trebalo da dobije 3.000 USD, a svako dete 1.500 USD.

Građanin podiže novac sa bankomata (Foto: Robert Alexander/Getty Images)
Građanin podiže dolarske novčanice sa bankomata (Foto: Robert Alexander/Getty Images)

Fiskalni savet je u svojoj nedavnoj analizi pomenuo da će SAD da primene sličnu meru kao i  Srbija, ali je naglasio da okolnosti u SAD „nisu direktno uporedive sa Srbijom“, budući da se radi o jedinoj razvijenoj zemlji sveta koja nema javni zdravstveni sistem. „Zbog toga su milioni građana SAD, koji nemaju privatno zdravstveno osiguranje izloženi velikom riziku i neplaniranim medicinskim troškovima usled epidemije virusa korona“, ističe se u analizi.

Vlada Japana povećala je u aprilu ove godine ekonomski stimulacioni paket na 1.100 milijardi USD, da bi proširila isplate gotovine građanima, u situaciji kada posledice epidemije koronavirusa prete da gurnu treću po veličini svetsku privredu u dublju recesiju. Ranije je bilo predviđeno da domaćinstva čiji su prihodi značajno opali prime po 300.000 jena (2.800 USD). Premijer Japana je sada pristao da, umesto toga, svaki punoletni građanin dobije po 100.000 jena, odnosno 930 USD. Analitičari smatraju da bi ova mera mogla da utiče na rast privatne potrošnje, koja čini više od polovine japanske ekonomije. Ipak, neki stručnjaci smatraju da će ovaj novac završiti kao ušteđvina i da neće otići u potrošnju, naročito kada je reč o bogatijim slojevima, čiji prihodi nisu ugroženi.

Vlada Singapura usvojila je budžet solidarnosti za 2020. godinu u okviru kojeg je predviđeno da svaki odrasli državljanin Singapura dobije novčanu nadoknadu u vrednosti od 600 singapurskih dolara (S$), odnosno 420 USD. Drugi deo novčane pomoći stanovnicima Singapura, raspoređen je u zavisnosti od toga koliko iznose njihova godišnja primanja. Oni čija godišnja primanja ne premašuju 28.000 S$, u junu 2020.godine će dobiti još 600 S$, dok će građani sa primanjima između 28.000 S$ i 100.000 S$, u junu dobiti dodatnih 300 S$. Građani koji godišnje zarađuju više od 100.000 S$, ne primaju dodatnu pomoć u junu. „Budžetom solidarnosti“ predviđena je i isplata u vrednosti od 300 S$ za svakog roditelja sa detetom, koje ima manje od 20 godina.

Vlada Hongkonga je u okviru budžeta za 2020. i 2021. godinu usvojila meru „ekonomskog rasterećenja“ povodom novonastale situacije sa virusom korona. Punoletni stanovnici Hongkonga, sa stalnim prebivalištem, dobiće novčanu pomoć u iznosu od 10.000 hongkongških dolara (HK), odnosno 1.200 USD, u okviru sporazuma o olakšicama od 120 milijardi HK (15 milijardi USD), koji je vlada usvojila u februaru ove godine, kako bi olakšala teret pojedincima i kompanijama, štedeći radna mesta.

Makao (poluautonomna kineska država) stanovnicima sa stalnim prebivalištem daje 2,2 milijarde makaoških pataka (MOP$), što je 274,9 miliona USD, kako bi se oživela njegova ekonomija. Kada se zaustavio koronavirus, vlada je uložila oko 2,2 milijarde MOP$ u vaučere za revitalizaciju potrošnje. Svaki stanovnik je dobio po 3.000 MOP$, odnosno 375 USD. Da bi pogurale trošenje, vlasti Makaoa su svakom stanovniku podelile dodatni medicinski kupon u vrednosti od 600 MOP$ (75 USD) po komadu, sa važnošću tokom 2020. godine.

Pataka, zvanična valuta specijalne administrativne oblasti NR Kine (Foto: Shutterstock)
Pataka, zvanična valuta specijalne administrativne oblasti NR Kine Makao (Foto: Shutterstock)

Iako su SAD i Singapur usvojile mere jednokratne novčane pomoći za svoje državljane, sistem raspodele ovog novca nije istovetno uređen kao jednokratna novčana pomoć u Srbiji. U SAD novčanu pomoć ne dobijaju građani koji godišnje zarađuju više od 99.000 dolara, dok u Singapuru oni sa najmanjim primanjima dobijaju najveći novčani iznos. Takođe, u ove dve zemlje novčanu nadoknadu dobijaju i deca, što nije slučaj u Srbiji. U Hongkongu i Japanu, ova mera uređena je na sličan način kao u Srbiji, pa tako svi punoletni građani dobijaju novčanu pomoć u istoj vrednosti, ali je ona 11 puta veća u Hongkongu, odnosno 8,5 puta veća u Japanu nego u Srbiji. U Makau svi stanovnici pored novčane pomoći, dobijaju i dodatni medicinski kupon.

Najzad, jedino u Srbiji će jedan deo stanovnika primiti novčanu pomoć po automatizmu, a drugi samo ako to budu želeli. Ideju podele novca razmatrala je i britanska vlada, kao jednu od mogućnosti za saniranje posledica pandemije po ekonomiju. Australijski premijer predlagao je da se penzionerima i ugroženim kategorijama podeli po 750 australijskih dolara, a ovakvu meru razmatrala je i Kanada.

LUDA IDEJA ILI NE?
Na dosta reklamiran, ali retko primenjen koncept „novca iz helikoptera“, ekonomisti su dugo gledali kao na najradikalnije sredstvo koje centralne banke mogu da primene u borbi protiv slabe ekonomije. Međutim, danas izgleda da Fridmanov predlog za neke nije više samo „luda ideja“. Koncept „novac iz helikoptera“ ili „kiša para“, kako ga još nazivaju, mogao bi postati društveno prihvatljiv za pojedine inostrane ekonomiste.

Razlog iznenadnog interesovanja za ovaj koncept je taj što smatraju da je monetarna politika „iscrpela skoro sve svoje mogućnosti“, pa sada  pojedini bankari centralnih banaka razmatraju da „iz bunkera izvuku“ ovo najekstremnije oružje monetarne politike, kao najbolju opciju u sadašnjim okolnostima. Kreatori ekonomskih i monetarnih politika treba da mu pribegavaju samo u vanrednim situacijama, kada su druge opcije možda neefikasne ili pokreću neželjene posledice (trenutne ili buduće). Nažalost, „trenutno je hitno, a izaziva nas koronavirus“. Ako ikada, sada je vreme za „novac iz helikoptera“, poručuju njegovi zagovornici.

Protivnici ove kontroverzne i rizične ideje, koju ne podržava ni MMF, smatraju da ona nije izvodljivo rešenje za oživljavanje ekonomije, iako na prvi pogled izgleda kao dobar odgovor na trenutnu krizu. Sa pravom upozoravaju da štampanje novca može biti katastrofa, ako vlade počnu da zavise od njega ili ako centralne banke izgube svoju nezavisnost i hrabrost da ga zadrže kada nije potreban, što može rezultirati hiperinflacijom. Bilo bi moguće, kako kažu, zaustaviti takav „inflatorni virus“ oštrim fiskalnim i monetarnim merama, „ali što duže traje sve ga je teže suzbiti“. A čak i tada, kredibilitet vlada bio bi narušen i to bi imalo dugoročne negativne posledice i troškove.

Drugi kritičari, legalisti, zagovaraju da koncept „novca iz helikoptera“ treba da bude izvan mandata centralnih banaka, jer bi „zamagljivao granice između fiskalne i monetarne politike“, uglavnom zato što bi taj novac uključivao „fiskalne efekte“, o čemu tradicionalno treba da odlučuju vlade. Međutim, zagovornici ovog koncepta odbacuju ovaj argument, smatrajući da standardna sredstva monetarne politike isto imaju i fiskalne efekte.

Sa računovodstvenog stanovišta, protivnici ovog koncepta tvrde da bi on napravio problem u bilansnim računima centralnih banaka. Zato bi na poreske obveznike palo da snose troškove, jer bi centralne banke bile neprofitabilne za jedno određeno vreme. Jedan od glavnih rizika povezanih sa „novcem iz helikoptera“ je taj što bi on mogao dovesti do značajne devalvacije valute na deviznom tržištu. Kako se više novca štampa i povećava njegova ponuda, vrednost domaće valute mogla bi značajno da se smanji.

Proces štampanja dolara (Foto: Reuters)
Proces štampanja dolara (Foto: Reuters)

Kritičari ideje „novca iz  helikoptera“ kažu da bi ga, ipak, eventualno trebalo koristiti samo u najekstremnijim situacijama, a sada nije vreme za to, jer je „opasna igračka“, koju treba ostaviti po strani. Ovo nije pravo vreme za ovaj novac, a ako se koristi u pogrešno vreme i u pogrešne svrhe, postoji realan rizik da neće funkcionisati i da će biti odbačen kao beskoristan.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Ministarstvo finansija

 

Izvor Novi Standard