Аутошовинистичка елита поново апелује: Потребан „офанзивни ангажман“ ЕУ у Србији

Апелујемо да се на предстојећем Самиту ЕУ и Западног Балкана у Загребу шестог маја... имају у виду и посебне околности као што је опасна стагнација демократије у Србији

Група невладиних организација и интелектуалаца упутила је данас “Апел за Европу”, у којем је у писму председништву Европске уније и Европској комисији поводом предстојећег онлајн Самита ЕУ о Западном Балкану који се одржава шестог маја у Загребу оценила да је неопходан “доследан, активан и офанзиван ангажман” ЕУ, због недостатка унутрашњег демократског потенцијала у Србији.

“Стабилност, демократизација и мир у региону нису могући без стабилности, демократизације и мира у Србији. Стога апелујемо да се на предстојећем Самиту ЕУ и Западног Балкана у Загребу шестог маја, посвећеном тренутној и дугорочној борби с пандемијом, имају у виду и посебне околности као што је опасна стагнација демократије у Србији”, наводи се у “Апелу за Европу”.

Они су од ЕУ затражили да подржи захтеве проевропских и демократских снага да се у Србију врати парламентаризам и да Скупштина Србије поврати своју функцију надзора над радом извршне власти и председника Републике. Затражили су и да ЕУ снажно подржи прогресивне реформске снаге, попут нове класе предузетника, професионалних удружења у образовању, култури, науци, здравству, екологији и правосуђу, као и проевропске и антинационалистичке снаге и напоре и онај део цивилног сектора који деценијама заступа и промовише европске вредности и приоритет чланства Србије у ЕУ.

Затражили су од ЕУ да захтева поштовање слободе медија и пружи адекватну подршку свим институцијама које грађане Србије обавештавају о вредностима и значају ЕУ за развој демократије и бољи живот грађана, како би јавност добила увид у праве вредности ЕУ и потенцијал развоја земље у њеним оквирима. “Апелујемо да ЕУ што чешће позива проевропске структуре у Србији да учествују у активностима ЕУ – дискусијама, панелима, брифинзима”, наводи се у апелу.

Они су поздравили закључке Комитета за спољне послове Европског парламента од 20. априла ове године и оценили да ти закључци охрабрују и уливају наду у способност и одлучност ЕУ да, “након почетног неизбежног шока”, започне заједнички да трага за решењима, и то не само за своје чланице. “Наглашавамо значај тога што се ова решења односе и на земље Западног Балкана и тога што се препоручује наставак финансирања региона, као и значајне подршке дате регионалној сарадњи и пуноправном чланству земаља Западног Балкана у ЕУ”, пише у апелу.

Подсетили су да је у јеку досад незабележене глобалне кризе, Европска унија одлучила да са Северном Македонијом и Албанијом отвори преговоре о приступању и именовала је специјалног ЕУ представника за дијалог Београд-Приштина и друга регионална питања Западног Балкана, чиме је, како се оцењује, потврдила становиште да Западни Балкан има европску будућност. Оцењује се да је ауторитарни потенцијал показао лице и у неким од земаља Западног Балкана, а посебно у Србији.

“Ауторитарна држава, националистичка политика и централизовано одлучивање у рукама једног човека, показали су још једном све своје мане. Без обзира на оправданост неопходних мера, постоји опасност да ће се суспендовање демократије и људских права током епидемије дугорочно учврстити, што може да доведе у питање не само свеобухватну и дугорочну борбу с пандемијом, већ и опстанак тек зачетих демократских институција у Србији”, наводи се у апелу.

Оцењује се да је државни врх Србије током пандемије “отворено окренуо леђа” ЕУ и европској оријентацији, уз накнадно извињење Бриселу, који је обезбедио велику помоћ Србији у борби против пандемије, као што јој помаже већ деценијама. “Проевропски опредељени грађани Србије свесни су да не сме поново да се пропусти прилика попут оне с почетка новог миленијума, што захтева и одлучније активирање демократских снага у друштву”, поручује се у апелу.

Апел су, између осталих, потписали Соња Бисерко, Душан Мијић, Миливој Бешлин, Тања Петовар, Динко Грухоњић, Јадранка Јелинчић, Светислав Басара, Александар Попов, Мирјана Миочиновић, Александар Бошковић, Изабела Кисић, Златоје Мартинов, Александар Секуловић, Никола Самарџић, Славиша Лекић, Мехмед Слезовић, Павел Домоњи, Павле Радић, Јелена Крстић, Ђокица Јовановић, Милош Ћирић, Ана Девић, Борис Варга, Драган Бањац, Срђан Милошевић, Слободан Бељански, Олга Зиројевић, Лула Микијељ, Милан Суботић.

Апел су потписали и Ненад Прокић, Бранко Живковић, Лазар Лазић, Лидија Стевановић, Момир Самарџић, Слободан Саџаков, Даница Стефановић, Сташа Зајовић, Тамара Никчевић, Иван Обрадовић, Нада Доброта Давидовић, Тамара Спајић, Марко Божић, Олга Манојловић Пинтар, Павле Јевремовић, Дода Тот, Владимир Арсенијевић, Марија Драшкић, Зоран Радовановић, Живан Берисављевић, Душко Радосављевић

Потписали су га и политичари Ненад Чанак, Александар Оленик, Гордана Чомић, Томислав Жигманов, Маја Седларевић, Рада Трајковић, Александар Јовановић, Зоран Вулетић, Бојан Костреш, Наташа Вучковић.

 

Насловна фотографија: REUTERS/Yves Herman

 

Извор Бета/nova.rs, 03. мај 2020.