F. Rodić: Bolest zdravog razuma

Gotovo da nije prošao dan a da nam neka od vodećih ličnosti druge, progresivne, liberalne Srbije, nije solila pamet kako ovo ili ono „nije u skladu sa zdravim razumom“

Sticajem okolnosti, rečenica koja mi se tokom ovog vanrednog stanja najviše motala po glavi je parafraza čuvene replike iz predstave nemačkog dramaturga Hansa Josta, toliko često pogrešno pripisivana Hermanu Geringu, “kada čujem reč kultura, hvatam se za svoj revolver” (izvorno “otkočim svoj broving”). U mojoj, karantinskoj verziji, reč “kultura” zamenjena je pojmom “zdrav razum”, jer gotovo da nije prošao dan a da nam neka od vodećih ličnosti druge, progresivne, liberalne, slučajne, ili kako god je želite nazvati, Srbije, nije solila pamet kako ovo ili ono što nije u skladu sa njihovim svetonazorom “nije u skladu sa zdravim razumom”.

Posebno mi je čudno kada o “zdravom razumu” piše osoba koja je pre samo nekog vremena pisala tekst o tome kako je uspela da se ne ubije uprkos teškom psihičkom oboljenju i koja i dan-danas “po potrebi” pije anksiolitike kako bi ublažila svoje iracionalne strahove, o čemu otvoreno govori na svom tviter-nalogu koji, čak, naziva “kanalom za širenje zdravog razuma”. U naslovu, a i sadržaju jedne od svojih kolumni, ona čak otvoreno zdravom razumu suprotstavlja verska osećanja. Za razliku od nje (i mnogih drugih iz te ekipe domaćih prosvetitelja), ja ne pretendujem da sam vlasnik “zdravog razuma”, a to posebno ne bih radio kada bi mi jedina potvrda za to mogao biti lekarski recept za “rivotril”. Verujem samo da imam razum koji je nekome, možda, zdrav, a nekome, možda, i nije, jer šta je to, zapravo, “zdrav razum”?

Moderno značenje pojma “zdrav razum”, koje datira iz vremena prosvetiteljstva, je “konvencionalna mudrost” koja je “osnova modernog razmišljanja”. Konvencionalna mudrost, kao što joj samo ime kaže nije nekakva apsolutna istina, nego stvar konvencije, odnosno dogovora koji je promenljiva kategorija, baš kao što je to i “nauka”, odnosno naučne teorije, iza kojih se pored zdravog razuma ovi ljudi zaklanjaju dok nameću svoje poglede na život i svet.

Ernesto Sabato, čuveni argentinski pisac koji je, kao fizičar, imao i ozbiljnu naučnu karijeru, smatrao je, tako, “zdrav razum” velikim i stalnim neprijateljem nauke i filozofije. Čovek koji je svoju principijelnost i pravdoljubivost dokazao prvo suprotstavljanjem vlasti Huana Perona, a po njegovom svrgavanju stajanjem u odbranu peronista progonjenih od nove vlasti, napisao je u eseju “Pojedinac i univerzum” iz 1945. da veruje da bi “sud koji bi delovao u ime Zdravog Razuma osudio na ludnicu Zenona, Parmenida, Berklija, Hjuma, Ajnštajna”. “Dostojno je divljenja, međutim, što zdrav razum i dalje ima toliki didaktički i društveni ugled uprkos svim nevoljama koje je baš on preporučio: ravnoj površini Zemlje, geocentrizmu, naivnom realizmu, Pasterovom ludilu. Da je zdrav razum prevladao, ne bismo imali radiotelefoniju, ni serume, niti prostor-vreme, ni Dostojevskog. Ni Amerika ne bi bila otkrivena”, naveo je Sabato.

S obzirom na to da izlazimo iz karantina i da je pozivanja na “zdrav razum” najviše i bilo tokom pandemije, zanimljivo je da se Sabato u svom eseju posebno osvrnuo na lekare: “Na kraju krajeva, dobar deo savremenog umeća lečenja sastoji se od praznoverica koje su dobile grčke nazive. I strogo uzev, malo je ljudi tako praznovernih kao što su lekari: kada se raširi neka nova praznoverica, kao što je vađenje krajnika, oni pomisle da se svaka bolest može izlečiti tim neobičnim postupkom. Uopšte, može se reći da samo praznoverni ljudi mogu odlučno odbaciti neku praznovericu, jer oni su jedini koji čvrsto veruju u nešto: istinski ljudi od nauke previše su oprezni da bi išta definitivno odbacili.” Previše oprezni da bi išta definitivno odbacili, uključujući i silu pričešća? Dok je zdrav razum, kako navodi Sabato, “neprijatelj čuda, ali neuobičajenog čuda”. Smisleno je Sabatovo ukazivanje da je “lako dokazati da je zdrav razum čarolija i najrazuzdanija mašta: taj đavolji advokat navodi seljaka da se zakune da je Zemlja ravna i da je Sunce disk od dvadeset santimetara u prečniku, a u svom čarobnjačkom besu može i ukinuti velike delove stvarnosti, a nekmoli izobličiti ih”.

Zaista sumnjam da bi današnji naši zagovornici “zdravog razuma”, koliko god bili ostrašćeni u svojoj mržnji spram pravoslavlja i crkve, negirali vrhunsku vrednost ideja ljubavi, solidarnosti, ravnopravnosti, milosrđa koje je Hristos propovedao, a koje su bile u suprotnosti sa ondašnjim “zdravim razumom”, zbog čega je i raspet. Razum je zdrav kao što je u Orvelovoj Okeaniji rat mir, sloboda ropstvo, a neznanje moć. Upravo je to način razmišljanja koji vatreni zagovornici “zdravog razuma” žele da nam nametnu, ili nam već nameću. Postavljajući stvari tako da su sve stvari sa kojima se oni ne slažu i koje su njima neshvatljive suprotne “zdravom razumu”, pa samim tim i bolesne, te se imaju “dekontaminirati” je put u diktaturu i smrt, put koji je Đordana Bruna odveo do lomače, jer je ono što je tvrdio bilo suprotno “zdravom razumu”.

 

Autor Filip Rodić

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Večernje novosti, 10. maj 2020.