Дојче веле: Рат немачких и европских судија?

Сукоб је настао тако што је највиши немачки суд противречио пресуди Европског суда у вези с откупом државних обвезница од стране Европске централне банке – иако му је заправо подређен

Пресуда немачког Савезног уставног суда о надлежности Европске централне банке изазвала је напетост између Берлина и Брисела. Европска комисија прети поступком против Немачке. Берлин се налази у шкрипцу.

Одлука Европске комисије још није донесена, објаснио је њен портпарол. Правна служба још преиспитује последице пресуде Савезног уставног суда и тек након тога ће колегијум у Бриселу да одлучи да ли је поступак због кршења уговора исправан пут за решавање тога сукоба, рекао је он.

Сукоб је настао тако што је највиши немачки суд противречио пресуди Европског суда у вези с откупом државних обвезница од стране Европске централне банке – иако му је заправо подређен. За следеће кораке може се узети онолико времена колико је потребно, нагласио је портпарол Комисије.

НАЈПРЕ УПОЗОРЕЊЕ
То је дакле својеврсно вербално разоружање и ублажава шокантни талас који је у недељу захватио Европску унију: председница Европске комисије, Немица Урсула фон дер Лајен, дала је изјаву у вези с пресудом немачког Савезног уставног суда из Карлсруеа. Комисија ће преиспитати следеће кораке који обухватају и „могућност поступка због кршења уговора“ Европске уније, рекла је Фон дер Лајенова.

Ради се о три основна начела: финансијска политика ЕУ у искључивој је надлежности Европске централне банке, европско право има предност пред националним правом и одлуке Европског суда обавезују све националне судове, рекла је председница Комисије додавши још једну реченицу која је деловала као удар грома: „Последња реч о европском праву изриче се у Луксембургу. Нигде другде.“ У сваком случају не у Карлсруеу, дала је више него јасно до знања председница Комисије.

Урсула фон дер Лајен налази се под притиском. Она мора чланицама Уније из јужне Европе да докаже да је политички независна. Стално јој се пребацује да њоме потајно управља немачка Савезна влада. Својом врло јасном изјавом она сада може да покаже да намерава да обавља своју задатак, то јест да буде „чуварка европских уговора“, без обзира на националне интересе.

Питање је дакле, да ли је немачки Савезни уставни суд прекршио право Европске уније тиме што је начелну пресуду Европског суда из 2018. прилично оштро означио као „методски неприхватљиву“? И може ли поступак због кршења уговора ЕУ у овом случају уопште да буде од користи? Његов циљ би био да неку чланицу ЕУ наведе да се поново понаша у складу с уговорима Уније. Али, пресуду немачког Савезног уставног суда такав поступак не може да уклони.

ПРЕТИ МЕЂУСОБНИ РАТ СУДИЈА?
Поступак због кршења уговора ЕУ на крају завршава на Европском суду, ако тужена страна – овде дакле немачка Савезна влада – не може раније да отклони оно за шта се оптужује. То би водило донекле апсурдној ситуацији да би врховне судије у Луксембургу на крају морали да одлучују сами о себи и својој сопственој пресуди из 2018. године. На другој страни би биле судије немачког Савезног уставног суда са својом тврдњом да је Европски суд прекорачио своја овлашћења када је Европској централној банци у вези с откупом државних обвезница такорећи дао правни бланко-чек.

Суд у Луксембургу већ је посегнуо за оружјем. Након кратког размишљања објавио је прошлог петка да одељења Суда „не коментаришу пресуде националних судова“ – да би то ипак учинио, иако не „сасвим генерално“. И још се наводи да пресуде као она из Карлсруеа угрожавају јединство европског права и правну сигурност Уније. Ранија одлука из Луксембурга (као у овом случају) за национални суд је обавезујућа. Само Европски суд може да утврди да ли неки орган ЕУ, као што је Европска централна банка, крши европско право, закључује се у образложењу.

Проблем је, међутим, у томе што се чини да је надређеност европског права у супротности са Уставом Савезне Републике Немачке. Или да барем судије Савезног уставног суда у Карлсруеу то тако виде. До сада је тај проблем у конструкцији решаван тако што је долазило до дијалога највиших судија који су спорне точке преносили једни другима – све док не би пронашли колико-толико задовољавајуће решење.

Али, након тешког случаја из Карлсруеа могло би да дође до рата највиших судија – а то је сценарио који је политички крајње непожељан. Председник пољске владе Матеуш Моравјецки већ је током викенда изразио задовољство због ове „најважније пресуде у историји Европске уније“. Против владе у Варшави (којом управља странка Право и правда, ПиС) у току су четири поступка Европске комисије због кршења уговора ЕУ. Влада у Варшави сада закључује да земље-чланице саме могу да одлучују о тумачењу европског права, а не Европски суд.

НЕМАЧКА ВЛАДА У ШКРИПЦУ
За немачку Савезну владу пресуда из Карлсруеа је погрешна и стиже у крајње незгодном тренутку. Берлин првог јула преузима председавање Европској унији и мора да координира мере за спасавање привреде након корона-кризе. У то спада не само фонд ЕУ који мора да се финансира задуживањем, већ и програм Европске централне банке за даљи откуп државних обвезница.

Немачка канцеларка Ангела Меркел због тога спора доспева у незгодну ситуацију. Њу с једне стране обавезују одлуке Савезног уставног суда, а с друге, она не жели и не може да доводи у питање предност европског права над националним, на чему се заснива правна сигурност у Европској унији. Ангела Меркел нема ни политички ни правни мача којим би могла да пресече тај гордијев чвор. Берлин само може да полаже наду у то да ће заоштравање сукоба бити избегнуто.

Може ли се, дакле, у идућа три месеца очекивати мишљење Европске централне банке – или уместо ње мишљење немачке Бундесбанке – како би били задовољени приговори Савезног уставног суда у вези с откупом државних обвезница? Тиме би политичка штета могла да се избегне, а сукоб Европског суда и немачког Савезног уставног суда пренео на странице правних стручних часописа.

Европска централна банка већ је ставила до знања да неће обраћати пажњу на пресуду из Карлсруеа и да ће наставити с откупом обвезница. Директорка немачке централне банке Изабел Шнабел у разговору за италијанске новине Република јасно је рекла да само Европски суд може да изриче пресуде у вези с Европском централном банком. Позиције на обе стране правног рова су јасне – сада на сцену морају да ступе стручњаци за онеспособљавање политичке бомбе.

 

Аутор Барбара Везел

 

Насловна фотографија: Ronald Wittek/Keystone

 

Извор Дојче веле, 12. мај 2020.