Dojče vele: Rat nemačkih i evropskih sudija?

Sukob je nastao tako što je najviši nemački sud protivrečio presudi Evropskog suda u vezi s otkupom državnih obveznica od strane Evropske centralne banke – iako mu je zapravo podređen

Presuda nemačkog Saveznog ustavnog suda o nadležnosti Evropske centralne banke izazvala je napetost između Berlina i Brisela. Evropska komisija preti postupkom protiv Nemačke. Berlin se nalazi u škripcu.

Odluka Evropske komisije još nije donesena, objasnio je njen portparol. Pravna služba još preispituje posledice presude Saveznog ustavnog suda i tek nakon toga će kolegijum u Briselu da odluči da li je postupak zbog kršenja ugovora ispravan put za rešavanje toga sukoba, rekao je on.

Sukob je nastao tako što je najviši nemački sud protivrečio presudi Evropskog suda u vezi s otkupom državnih obveznica od strane Evropske centralne banke – iako mu je zapravo podređen. Za sledeće korake može se uzeti onoliko vremena koliko je potrebno, naglasio je portparol Komisije.

NAJPRE UPOZORENjE
To je dakle svojevrsno verbalno razoružanje i ublažava šokantni talas koji je u nedelju zahvatio Evropsku uniju: predsednica Evropske komisije, Nemica Ursula fon der Lajen, dala je izjavu u vezi s presudom nemačkog Saveznog ustavnog suda iz Karlsruea. Komisija će preispitati sledeće korake koji obuhvataju i „mogućnost postupka zbog kršenja ugovora“ Evropske unije, rekla je Fon der Lajenova.

Radi se o tri osnovna načela: finansijska politika EU u isključivoj je nadležnosti Evropske centralne banke, evropsko pravo ima prednost pred nacionalnim pravom i odluke Evropskog suda obavezuju sve nacionalne sudove, rekla je predsednica Komisije dodavši još jednu rečenicu koja je delovala kao udar groma: „Poslednja reč o evropskom pravu izriče se u Luksemburgu. Nigde drugde.“ U svakom slučaju ne u Karlsrueu, dala je više nego jasno do znanja predsednica Komisije.

Ursula fon der Lajen nalazi se pod pritiskom. Ona mora članicama Unije iz južne Evrope da dokaže da je politički nezavisna. Stalno joj se prebacuje da njome potajno upravlja nemačka Savezna vlada. Svojom vrlo jasnom izjavom ona sada može da pokaže da namerava da obavlja svoju zadatak, to jest da bude „čuvarka evropskih ugovora“, bez obzira na nacionalne interese.

Pitanje je dakle, da li je nemački Savezni ustavni sud prekršio pravo Evropske unije time što je načelnu presudu Evropskog suda iz 2018. prilično oštro označio kao „metodski neprihvatljivu“? I može li postupak zbog kršenja ugovora EU u ovom slučaju uopšte da bude od koristi? Njegov cilj bi bio da neku članicu EU navede da se ponovo ponaša u skladu s ugovorima Unije. Ali, presudu nemačkog Saveznog ustavnog suda takav postupak ne može da ukloni.

PRETI MEĐUSOBNI RAT SUDIJA?
Postupak zbog kršenja ugovora EU na kraju završava na Evropskom sudu, ako tužena strana – ovde dakle nemačka Savezna vlada – ne može ranije da otkloni ono za šta se optužuje. To bi vodilo donekle apsurdnoj situaciji da bi vrhovne sudije u Luksemburgu na kraju morali da odlučuju sami o sebi i svojoj sopstvenoj presudi iz 2018. godine. Na drugoj strani bi bile sudije nemačkog Saveznog ustavnog suda sa svojom tvrdnjom da je Evropski sud prekoračio svoja ovlašćenja kada je Evropskoj centralnoj banci u vezi s otkupom državnih obveznica takoreći dao pravni blanko-ček.

Sud u Luksemburgu već je posegnuo za oružjem. Nakon kratkog razmišljanja objavio je prošlog petka da odeljenja Suda „ne komentarišu presude nacionalnih sudova“ – da bi to ipak učinio, iako ne „sasvim generalno“. I još se navodi da presude kao ona iz Karlsruea ugrožavaju jedinstvo evropskog prava i pravnu sigurnost Unije. Ranija odluka iz Luksemburga (kao u ovom slučaju) za nacionalni sud je obavezujuća. Samo Evropski sud može da utvrdi da li neki organ EU, kao što je Evropska centralna banka, krši evropsko pravo, zaključuje se u obrazloženju.

Problem je, međutim, u tome što se čini da je nadređenost evropskog prava u suprotnosti sa Ustavom Savezne Republike Nemačke. Ili da barem sudije Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu to tako vide. Do sada je taj problem u konstrukciji rešavan tako što je dolazilo do dijaloga najviših sudija koji su sporne točke prenosili jedni drugima – sve dok ne bi pronašli koliko-toliko zadovoljavajuće rešenje.

Ali, nakon teškog slučaja iz Karlsruea moglo bi da dođe do rata najviših sudija – a to je scenario koji je politički krajnje nepoželjan. Predsednik poljske vlade Mateuš Moravjecki već je tokom vikenda izrazio zadovoljstvo zbog ove „najvažnije presude u istoriji Evropske unije“. Protiv vlade u Varšavi (kojom upravlja stranka Pravo i pravda, PiS) u toku su četiri postupka Evropske komisije zbog kršenja ugovora EU. Vlada u Varšavi sada zaključuje da zemlje-članice same mogu da odlučuju o tumačenju evropskog prava, a ne Evropski sud.

NEMAČKA VLADA U ŠKRIPCU
Za nemačku Saveznu vladu presuda iz Karlsruea je pogrešna i stiže u krajnje nezgodnom trenutku. Berlin prvog jula preuzima predsedavanje Evropskoj uniji i mora da koordinira mere za spasavanje privrede nakon korona-krize. U to spada ne samo fond EU koji mora da se finansira zaduživanjem, već i program Evropske centralne banke za dalji otkup državnih obveznica.

Nemačka kancelarka Angela Merkel zbog toga spora dospeva u nezgodnu situaciju. Nju s jedne strane obavezuju odluke Saveznog ustavnog suda, a s druge, ona ne želi i ne može da dovodi u pitanje prednost evropskog prava nad nacionalnim, na čemu se zasniva pravna sigurnost u Evropskoj uniji. Angela Merkel nema ni politički ni pravni mača kojim bi mogla da preseče taj gordijev čvor. Berlin samo može da polaže nadu u to da će zaoštravanje sukoba biti izbegnuto.

Može li se, dakle, u iduća tri meseca očekivati mišljenje Evropske centralne banke – ili umesto nje mišljenje nemačke Bundesbanke – kako bi bili zadovoljeni prigovori Saveznog ustavnog suda u vezi s otkupom državnih obveznica? Time bi politička šteta mogla da se izbegne, a sukob Evropskog suda i nemačkog Saveznog ustavnog suda preneo na stranice pravnih stručnih časopisa.

Evropska centralna banka već je stavila do znanja da neće obraćati pažnju na presudu iz Karlsruea i da će nastaviti s otkupom obveznica. Direktorka nemačke centralne banke Izabel Šnabel u razgovoru za italijanske novine Republika jasno je rekla da samo Evropski sud može da izriče presude u vezi s Evropskom centralnom bankom. Pozicije na obe strane pravnog rova su jasne – sada na scenu moraju da stupe stručnjaci za onesposobljavanje političke bombe.

 

Autor Barbara Vezel

 

Naslovna fotografija: Ronald Wittek/Keystone

 

Izvor Dojče vele, 12. maj 2020.

Pratite nas na YouTube-u