Стање НАТО-а и српски интерес

Ни пандемија није засутавила процес опкољавања Србије и Републике Српске од стране НАТО-. Има ли тај савез будућност и како се према њему треба поставити?

Пандемија коронавируса је у, релативно гледано, веома кратком временском периоду открила истинску природу значајног броја међународних организација које су се до прије пола године чиниле стабилним, у већем или мањем дјелу.

Свјетска здравствена организација, под вођством Тедроса Аданома Гебрејесуса, је по свему судећи онемогућила запослене медицинске раднике да препоруче успостављање граничних контрола како би се сузбило ширење вируса. Истовремено, СЗО је захтјевала од земаља задржавање уобичајених граничних процедура те се супростављала посебном превентивном третману страних путника, иако је овај поступак могао утицати на број заражених и мртвих.[1]

Организација која би требало да се брине о здрављу човјечанства била је забављена заштитом емоција појединаца у ситуацији гдје емотивни аргументи нису имали никаквог основа нити користи. Не чуди што је амерички предсједник, који већ дуго времена критикује Кину због пандемије, самој СЗО, коју види као организацију под контролом Пекинга, привремено суспендовао финансирање.[2][3]

Европска солидарност је, веома рано, на спектакуларан и медијски изузетно пропраћен начин нестала са сцене, доводећи у питање смисао постојања догме нашег времена, Европске уније.[4][5][6][7] Истини за вољу, европске структуре су након пар седмица створиле план помоћи у борби против короне, који укључује баснословне суме новца и обавезне демагошке поруке о заједничкој невољи и неопходности узајамне подршке. Стварни проблем лежи у чињеници да је механизам путем којег би дотична помоћ требало да стигне у најпогођеније чланице Уније истовјетне природе као и онај којим је покушана санација економског дебакла у Грчкој.

Проблем Грчке се касније проширио на Шпанију и Италију, које данас у оквирима ЕУ, слове за најслабије економије. Урушавање економских система ових држава требало је бити „санирано“ путем строгих мјера штедње, контролисаног буџета те смањења јавне потрошње. На крају, овај систем је само ишао на руку сјеверним чланицама док је јужне водио у дубље дужничко ропство, до те мјере изражено да њемачки парламентарци нису сматрали проблематичним нити увредљивим приједлог грчким властима о неопходности продаје острва, историјских добара и природних резервата како би Грчка отплатила дуг.[8]

НАТО ПРИТИСАК НА СРБИЈУ
Поред Европске уније и СЗО, бројне друге међународне организације, све произашле из тренутног глобалног система, налазе се под притиском несигурне будућности и повећане упитности њихове улоге и смисла.[9][10][11] У свеукупним дешавањима, једна организација је претежно остала ван медијских наслова, под окриљем пандемијске панике додавши још једног члана својој структури. Без велике медијске помпе, 27. марта 2020. године Сјеверна Македонија је и званично постала 30. чланица НАТО савеза.[12][13] Овим је окруживање Србије и Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, довршено.

Од нестанка СССР-а, проширење НАТО савеза је било обиљежено са двије битне карактеристике. Политичке одлуке које су доводиле до нових таласа проширења настајале су на идеолошким основама из периода Хладног рата.[14] С друге стране, државе које су додаване колекцији НАТО савеза нису повећавале укупну сигурност свих чланица, штавише, утицале су на његово урушавање. Овај закључак је неминован, посебно када се узме у обзир да већину нових чланица, уз пар изузетака, чине државе са веома ограниченим војним и економским капацитетима[15] чији географски положај и историјске околности повећавају опасност од конфронтације са Руском Федерацијом.

Шефови држава чланица НАТО-а током заједничког сликања на самиту у Лондону, 04. децембар 2019. (Фото: Steve Parsons/PA via AP)
Шефови држава чланица НАТО-а током заједничког сликања на самиту у Лондону, 04. децембар 2019. (Фото: Steve Parsons/PA via AP)

Нема потребе за околишањем. Најважнији противник НАТО савеза, стварни или замишљени, била је и остала Русија. Понашање руске стране, без обзира како га тумачили, не утиче превише на алијансину перцепцију Москве. Сјевероатлантски пакт, с обзиром на начин оснивања, по аутоматизму мора Руску Федерацију посматрати као главног противника. Без тога, губи се raison d’être комплетног савеза и његов смисао. Све се друго може сматрати изговором који подржава илузију да је НАТО редефинисао свој првобитни задатак.

Иран се не може посматрати довољно великим проблемом који би оправдао одржавање НАТО савеза. Кина је, географски гледано, на потпуно другом крају евроазијског суперконтинента. Сјеверна Африка је постала проблем захваљујући уништењу Либије капацитетима дотичног савеза, истим оним капацитетима који су Блиски исток претворили у отровно извориште проблема. Русија и једино Русија, на равни идеолошких оправдања,[16] може очувати „јединство“ НАТО савеза.

С обзиром на величину задатка, погледајмо чиме најновија чланица алијансе доприноси њеној борбеној готовости и снази. Македонска војска броји 8.000 активних војника са још пет хиљада у резерви. Ваздушне снаге најновије чланице чини двадесет хеликоптера. Без флоте и са годишњим војним буџетом од 150 милиона долара,[17] Скопље није уопште поправило статистику нити сигурност алијансе. То на крају крајева никада није ни био циљ.

Из перспективе НАТО савеза, Македонија је још само једна домина у низу којом се додатно остварује притисак на Србију, и Србе генерално, те чије контролисање ускраћује могућност даљег јачања руског утицаја на Балкану. Рачуница Скопља, поред нових могућности које се пружају политичкој елити, посматра улазак у НАТО као вид рјешавања унутрашњег проблема са Албанцима и њиховом идејом Велике Албаније која би обухватала скоро половину тренутне македонске територије.[18]

С обзиром да су Сјеверна Македонија и Албанија земље чланице НАТО савеза, по некој логици, требало би доћи до смањења тензија и територијалних претензија, но ако је судити по односу између Атине и Анкаре, чланство у НАТО пакту неће помоћи Скопљу да ограничи апетите Тиране. Дугогодишње чланство Грчке и Турске у савезу није спријечило Турску у сталним нарушавањима грчког ваздушног простора те провокацијама у Егејском мору.[19] Мигрантска криза је додала нову димензију напетостима с обзиром да званични став владе у Атини препознаје Турску као главног катализатора у сталном кретању мигрантских група према грчким острвима у Егеју.[20]

Узевши у обзир временску дужину сукоба између Грчке и Турске те неспособност или незаинтересованост алијансе за рјешавање дотичног проблема, за очекивати је да ће македонско-албанске тензије бити препуштене свом тренутном току што ће свакако ићи на руку Албанаца и не гарантује да у неком будућем тренутку неће доћи до територијалног умањења Сјеверне Македоније на рачун великоалбанског пројекта.

СВЕ ЧЕШЋЕ КРИТИКЕ
Поред историјских сукоба између земаља чланица који су се у НАТО-у пронашли захваљујући канцерогеном расту организације, све чешће су критике на рачун савеза од стране старих и много важнијих чланица, као што су Сједињене Државе и Француска. Став тренутног предсједника Америке, Доналда Трампа, по питању НАТО савеза је већ добро познат. Без обзира на критичаре Трампових аргумената, они јесу засновани на чињеничном стању. Док Сједињене Државе плаћају већину трошкова НАТО савеза, више од половине осталих чланица не троше довољно на сопствене одбрамбене капацитете.[21]

У погледу безбедности, то је била једна од основних Трампових критика, но занимљиво је примијетити да на будућност НАТО пакта утиче и развој економских односа између Сједињених Држава и Европе. Доналд Трамп је и у овом погледу био више него јасан. Он европске компаније и интересе ЕУ види као конкуренте Сједињеним Државама.[22] Недостатак кохезије на економској равни, видљив у Трамповом односу према европским компанијама које су обухваћене царинским наметима,[23] ће се несумњиво прелити на политичку и безбедносну сцену.

Амерички председник Доналд Трамп током разговора са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, Лондон, 03. децембар 2019. (Фото: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)
Амерички председник Доналд Трамп током разговора са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, Лондон, 03. децембар 2019. (Фото: Nicholas Kamm/AFP via Getty Images)

С обзиром на Трампов стил и идеолошку платформу „Америка на првом мјесту“ његови вербални напади на ЕУ и НАТО, те потези који доводе у питање досадашње трансатлантске савезничке односе се, до одређене мјере, и очекују од тренутног америчког предсједника. Веће изненађење представљају коментари француског предсједника Емануела Макрона који је изазвао буру реакција карактеришући НАТО савез као организацију „на апаратима“.[24]

Упркос критикама, Макрон је остао при свом ставу оправдавајући своју изјаву промјеном америчког понашања према европским савезницима те потребом обраћања веће пажње према безбедносним пријетњама које долазе из Африке, са посебним нагласком на терористичке организације. Посебно занимљив став француског предсједника, који је узбуркао много духова у Источној Европи, била је опаска да „стварни непријатељ Европе нису ни Русија нити Кина, већ тероризам“.[25]

Овакав став предсједника једне од најважнијих држава савеза, штавише став који није промјењен под значајним притиском, упућује на својеврсну пометњу у редовима саме алијансе. Макронов иступ може бити тумачен и у оквирима унутрашње политике Француске. Тренутни положај француског предсједника је незавидан и његов предсједнички мандат био је обиљежен грађанским немирима и ниском подршком француског народа која је само у неколико наврата прешла педесет процената.[26]

Заступајући јасно француски став и француске интересе, није немогуће да Макрон покушава учврстити свој положај код куће на рачун кохезије самог савеза, као што је то прије њега, много опширније, чинио Де Гол, човјек који, унутар француског друштва, и даље слови као примјер шта то значи бити Француз. Приликом своје анализе тренутних односа унутар НАТО савеза, Макрон није пропустио прилику да упути критике на рачун Анкаре због уласка турских трупа на сјевер Сирије, што нас доводи до сљедеће кризне тачке у структури алијансе, односа Турске и Сједињених Држава, односно Анкаре и остатка пакта.

МАЊЕ ПРИМЕТНЕ ПОДЕЛЕ
Погоршавање односа између Турске и Вашингтона, што је даље довело до погоршања односа унтуар самог савеза, проистекло је из низа догађаја који су започели са покушајем државног удара у Турској 2016. година за шта су власти у Анкари оптужиле Фетулаха Гулена, турског писца и бизнисмена, настањеног у Сједињеним Државама. Ново геополитичко позиционирање Турске ју је довело у ближу везу са Руском Федерацијом из чега је произашла куповина руског противваздушног система С-400 и отварање Турског тока, гасовода којим ће енергенти стизати из Русије у Европу.

Америчка реакција обухватила је окончавање турског учешћа у пројекту развоја ловца пете генерације Ф-35 те онемогућавање испоруке дотичних ловаца Анкари.[27] Турска је, због својих војних капацитета, једна од важнијих чланица савеза и друга земља унутар алијансе, одмах након Сједињених Држава, по величини војних снага. Већ и сама намјера Турске да дјелује у сопственом интересу, те оствари ближе односе са Русијом, Ираном и Кином, довољна је да унесе нестабилност у структуру савеза. Евентуални излазак Анкаре, иако тренутно ништа не упућује на то, из НАТО савеза оставио би дотичну организацију значајно умањену у способностима пројектовања војне силе и утицаја посебно у областима Блиског истока и Кавказа.

С обзиром на јасно уочљиву и медијским упливом наглашену кризу у односима између Сједињених Држава и Турске, по страни често остају мање примјетне подјеле унутар НАТО савеза. Јавна слика алијансе ствара утисак монолитности, уједињености око истог циља и истих принципа, но као што обично бива у оваквим случајевима, то је само слика за јавност. Појава група са различитим интересима унутар Сјевероатлантског савеза била је неминовност с обзиром на скоро па маничну брзину ширења алијансе. Нове земље чланице су у структуру организације увеле различите геополитичке перцепције, разнолика политичка и историјска искуства те у потпуности неуравнотежене односе у погледу војних капацитета и доприноса заједничкој безбедности. Државе које у Русији виде највећу пријетњу негативно доприносе безбедности савеза с обзиром да константно одржавају агресиван став према Москви.

Литвански војници подижу заставу НАТО-а (Фото: E. Genys/LRT)
Литвански војници подижу заставу НАТО-а (Фото: E. Genys/LRT)

Велики број интереса је плодно тло за преплитање дотичних и њихово сукобљавање. Неке од најозбиљнијих подјела су између група чланица које троше довољно и оних које троше испод договореног минимума на сопствене војне снаге, потом већ споменути трио сачињен од Вашингтона, Париза и Анкаре, гдје свака чланица на свој начин подрива стабилност алијансе. Француски предсједник није усамљен у свом погледу на тренутно стање НАТО савеза и ужива подршку Холандије и Луксембурга, док му се најжустрије супростављају Њемачка, Турска и Сједињене Државе. У обиљу унутрашњих трзавица, посматрачу је лако изгубити из вида да би ово требало да буде сложна група одлучна у одбрани од спољних непријатеља.

Да се не изгуби основни смисао постојања савеза, ту је група држава, састављена од Велике Британије, Канаде, Литваније, Естоније, Летоније, Пољске, Чешке и Холандије које у руском медвједу виде сушту опасност по Европу, док насупрот њима стоје Грчка, Италија, Мађарска, Словачка и Француска са умјеренијим ставом према Москви. Истовремено, за другу групу чланица, коју чине Сједињене Државе, Канада, Њемачка и Француска, Кина је, поред Русије, такође добила улогу основне пријетње Европи. Насупорт њима стоје Хрватска, Мађарска, Грчка, Луксембург, Португал и Италија, које су махом имале користи од кинеских инвестиција и које у кинеском пројекту Појас и пут виде прилику за даљи економски развој или излазак из незавидне ситуације у којој су се нашле захваљујући својим партнерима из Европске уније.[28]

ИЗЛИВ РЕАЛПОЛИТИКЕ
НАТО савез је далеко од онога што се представља оку свјетске јавности. У почетним фазама ширења коронавируса, када је стање постајало критично у неколико НАТО држава, имали смо прилику уочити недостатак солидарности у оквирима савеза који је скоро у потпуности одражавао недостатак солидарности у оквирима Европске уније. Државе чланице, које су до јуче словиле као савезници, упустиле су се у предаторско понашање и отимачну медицинског материјала. Француска је заплијенила пошиљку од 130.000 маски намјењених Великој Британији.[29] Транспортни авион америчке авијације је из Италије, у том тренутку најтеже погођене коронавирусом, пребацио пола милиона тестова у Сједињене Државе.[30]

Скоро преко ноћи, сви су се сјетили граница и затворили их, чак и према најближим савезницима, како би ограничили продор вируса на своју територију. Њемачка, заједно са Француском, је онемогућила извоз медицинске опреме како земљама чланицама ЕУ, а самим тиме и НАТО-а, тако и државама изван Уније,[31] упркос бројним критикама. Овај нагли излив реалполитике на политичку сцену иначе испуњену демагогијом о заједништву, заједничким вриједностима, евроатлантској сарадњи и другим већ одавно излизаним флоскулама јасно упућује на површност идеолошке надградње НАТО савеза која више не служи као фактор уједињења већ средство скривања проблема од јавности чија подршка је алијанси још увијек неопходна.

Узевши у обзир све наведено у тексту изнад, однос пакта према Црној Гори, по питању помоћи у борби против коронавируса није изненађујући. Наиме, након што је црногорски политички врх одбио помоћ из Србије,[32] њихова молба НАТО савезу за медицинском опремом, била је културно одбијена и замјењена понудом услуге транспорта опреме из Кине.[33] Чак и за овај ограничени вид помоћи, од свих земаља чланица, једино је Холандија била заинтересована.

Амерички председник Доналд Трамп изгурава црногорског премијера Душка Марковића током НАТО самита у Бриселу, 25. мај 2017. (Фото: washingtonpost.com)
Амерички председник Доналд Трамп изгурава црногорског премијера Душка Марковића током НАТО самита у Бриселу, 25. мај 2017. (Фото: washingtonpost.com)

Као што је Доналд Трамп у Бриселу 2017. гурнуо у страну тадашњег црногроског премијера, тако је сада савез колективно пустио низ воду Црну Гору. Без изговорене ријечи, понашање пакта довољно говори о утицају и важности Подгорице у укупној НАТО структури. Црна Гора је имала одређену вриједност једино док је још увијек била ван оквира савеза и док је представљала могућу препреку. Увучена унутар НАТО-а вољом свог политичког врха, јасно је да Подгорица нема више никакав утицај на општи ток политике алијансе и мора се задовољити улогом омањег сателита.

Истини за вољу, ово је судбина свих малих земаља које постану чланице савеза. Три балтичке земље, довољно русофобне да, против здравог разума, стално потенцирају агресиван став према Москви, или не разумију или не хају за чињеницу да би у случају сукоба између руских и савезничких снага оне прве највјероватније биле обрисане са мапе.

Постојати као држава која представља тампон зону између великих сила има и својих предности, посебно у погледу безбедности. Сценарио који се развио након што су Сједињене Државе и СССР постале нуклеарне силе окарактерисан је обостраним разумјевањем крајње узалудности оружаног сукоба нуклеарним оружјем те вољност очувања статуса кво. У таквим условима, земље у кордону пружају географску дистанцу између супротстављених снага и мудром политиком могу остварити позитиван однос са објема странам те извући из таквог односа одређену економску и политичку корист.

(НЕ)УПИТАН ПОЛОЖАЈ АМЕРИКЕ
Малим земљама, посебно категорији у коју спадају балтичке земље и Црна Гора, далеко више одговара улога тампон зоне него сврставање уз један или други блок. Својим уласком у НАТО савез, три балтичке земље су жртвовале сопствену безбедност постајући легитимна мета могуће руске војне одмазде, те су истовремено умањиле безбедност осталих чланица савеза, како својим отвореним антируским понашањем, тако и чињеницом да су активно прихватиле улогу зоне ескалације сукоба. Положај Црне Горе је нешто другачији, првенствено због географске удаљености од зоне физичког додира између Руске Федерације и НАТО савеза, но природа савременог ратовања и стање тренутне војне технологије у значајној мјери поништавају дотичну предност Подгорице, док је њено чланство чини легитимном метом у случају сукоба.

Једна чињеница која се у цјелокупној историји постојања алијансе није промјенила огледа се у неприкосновеном вођству Сједињених Држава унутар НАТО савеза. Без обзира како се дотична улога представљала јавности, очигледно је да Вашингтон има значајан степен утицаја на обликовање свих процеса унутар структура савеза. С обзиром на очигледни недостатак америчког вођства у рјешавању пандемије коронавируса, поставља се питање колико је неупитан амерички положај „првог међу једнакима“ унутар алијансе.

Већ сада унутар самих Сједињених Држава појављују се заговорници даље глобализације, са критикама на тренутно понашање Вашингтона које ставља интересе САД-а на прво мјесто, истовремено игноришући, релативно гледано, потребе и интересе савезника.[34] Критике на рачун Доналда Трампа пристижу упркос, сада већ очигледним, слабостима држава насталим због глобализације и урушавања међународних ланаца снабдијевања.[35] Проблем није у Трампу, проблем је у систему, а саставни дио дотичног система јесте и НАТО савез.

У својеврсном и краткотрајном вакууму, улогу Сједињених Држава су брзо преузеле Кина и Русија,[36] које су се на глобалној сцени појавиле као државе вољне да помогну и слике руских авиона и војника, те кинеске опреме и медицинских потрепштина постале су одраз чињеничног стања на терену у различитим земљама широм свијета. Руски авиони су у неколико наврата достављали помоћ чак и самим Сједињеним Државама на чему се Трамп захвалио руском предсједнику.

Радници истоварују пакете хуманитарне помоћи из руског авиона на аеродрому „Џон Ф. Кенеди“ у Њујорку, 01. април 2020. (Фото: TASS)
Радници истоварују пакете хуманитарне помоћи из руског авиона на аеродрому „Џон Ф. Кенеди“ у Њујорку, 01. април 2020. (Фото: TASS)

У веома кратком временском периоду политичко-медијска сцена на глобалном плану испунила се супростављеним наративима који су довели у питање повјерење како обичних грађана, тако и националних политичких елита, у установљене наднационалне структуре и њихове механизме. Интересантне и непобитне чињенице, без обзира на могућу позадину, јесу висок степен руско-кинеског учешћа у операцијама помоћи најугроженијим земљама, те потпуно одсуство америчког присуства у борби против пандемије. Тренутно се чини да је „незамјењива нација“ Барака Обаме заокупљена сама собом и без капацитета за интернационално дјеловање. Ако савезници од Вашингтона не могу очекивати помоћ и вођство у овој ситуацији, зашто би водећа улога Америка у НАТО савезу остала неупитна?

С обзиром на улазак Скопља у алијансу, Србија те Босна и Херцеговина остају једине земље на Балкану ван НАТО савеза. Услијед политичке композиције, питање је хоће ли БиХ икада постати чланица пакта. Прије него ли је пандемија коронавируса потиснула све друго у страну, босанскохерцеговачка политичка сцена била је обиљежена расправом о природи документа који је дефинисан као АНП, односно Годишњи национални план.[37]

СРПСКА РАЧУНИЦА
Већина текста унутар документа сачињена је од већ виђених фраза које заправо упућују на даљу сарадњу између Босне и Херцеговине и НАТО савеза, са битним изузетком у самом уводу текста којим се истиче да се „документ подноси без прејудицирања коначне одлуке о чланству, а за чије ће усвајање бити потребна додатна одлука Предсједништва и Парламентарне скупштине БиХ“.[38] Судећи према формулацији, представници Срба у заједничким институцијама имају могућност заустављања уласка БиХ, односно Републике Српске, у структуре НАТО савеза и одговорност српске политичке елите је да у том циљу и дјелује.

Досадашња политика војне неутралности Србије се може посматрати као пут са најмање непознаница и могућих опасности. Управо због ових особина, Београд мора заступати стајалиште да је сарадња са свима, до одређене мјере, могућа, но да чланство у НАТО пакту није у интересу Србије, односно, што је још важније, српског народа. Не узимајући у обзир, за тренутак, агресију, њене очигледно неморалне основе те посљедице по економију и здравље становништва, реалполитичко размишљање јасно истиче да интерес Србије не може бити претварање у још једну могућу мету за руске пројектиле. Без обзира на пријатељске и братске везе, које постоје, између српског и руског народа, Москва не би индиферентно посматрала улазак Србије у алијансу те евентуално инсталирање НАТО борбених система на српском тлу.

Даљи развој војне неутралности подразумјева повећање сарадње са руском страном или умањење интезитета сарадње са НАТО структурама, те коначно рјешење статуса Хуманитарног центра у Нишу. Улазак у НАТО савез, као један од циљева државне политике, у стриктно реалполитичком смислу, имао је смисла прије двадесет до тридесет година. У садашњем историјском тренутку, НАТО је још само једна организација застарјелог глобалног система који сам пролази кроз трансформацију, напредујући од униполарног тренутка до мултиполарног уређења. Умно чедо Хладног рата, НАТО је изгубио темељни смисао сопственог постојања са нестанком СССР-а, без обзира на бројне реформе и потрагу за новим непријатељима.

Из досадашњег искуства, посебно српског, можемо без околишања рећи да су наративи који улазак у НАТО карактеришу позитивним подстицајем за даљи развој демократије, економије и самог друштва, ништа више од добро уходана пропагандна кампања која себи не може приуштити приказивање негативних страна чланства у савезу. Након агресије на СР Југославију и трагичног искуства које је пратило напад, можемо ли ми као нација себи приуштити да у неком будућем рату, а НАТО савезу их никада не недостаје, доведемо неке друге људе у исти положај који су западни стратези одредили нама на концу двадесетог вјека? Ако Срби већ треба да се боре, онда једини интерес који треба бити узет у обзир јесте интерес српства.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, председник Србије Александар Вучић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић током церемоније отварања вежбе „Србија 2018“, Младеновац, 08. октобар 2018. (Фото: Министарство одбране РС)
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, председник Србије Александар Вучић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић током церемоније отварања вежбе „Србија 2018“, Младеновац, 08. октобар 2018. (Фото: Министарство одбране РС)

Некада се на чланство у Савезу могло гледати као на приступање клубу побједника. Данас, у тренутку прерасподјеле глобалне моћи и утицаја, учлањење у НАТО савез све више изгледа као лоше прорачунат потез политичких елита лишених идеја и способности за размишљање ван оквира наметнутих из Брисела.

 

Љубиша Маленица је дипломирани политиколог

_____________________________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ:
[1] https://theduran.com/who-blocked-doctors-from-urging-border-controls-to-stop-spread-of-coronavirus/

[2] https://www.youtube.com/watch?v=pRJqkgxsy6s

[3] https://www.washingtonexaminer.com/opinion/trump-is-right-defund-the-who

[4] https://foreignpolicy.com/2020/03/14/coronavirus-eu-abandoning-italy-china-aid/

[5] https://www.jacobinmag.com/2020/04/italy-coronavirus-crisis-european-union-euro

[6] https://www.euronews.com/2020/03/30/eu-project-in-danger-if-no-solidarity-on-coronavirus-crisis-says-economy-chief-gentiloni

[7] https://www.nytimes.com/2020/03/26/world/europe/coronavirus-eu.html

[8] https://time.com/3956017/greece-bailout-selloff/

[9] https://foreignpolicy.com/2020/03/12/global-diplomacy-halt-coronavirus-covid-infection-fears/

[10] https://economictimes.indiatimes.com/news/international/world-news/about-25-million-jobs-could-be-lost-worldwide-due-to-coronavirus-united-nations/articleshow/74705919.cms?from=mdr

[11] https://www.swp-berlin.org/en/publication/the-corona-crisis-and-international-relations-open-questions-tentative-assumptions/

[12] https://www.rferl.org/a/north-macedonia-officially-joins-nato/30513509.html

[13] https://www.nato.int/cps/en/natohq/news_174589.htm

[14] https://www.foreignaffairs.com/articles/2002-11-01/natos-price-shape-or-ship-out

[15] https://nationalinterest.org/feature/why-natos-european-members-can-no-longer-expect-america-pick-23351

[16] https://www.amazon.com/Russophobia-Western-Media-Turns-Russia/dp/0988841959

[17] https://www.globalresearch.ca/north-macedonia-nato-aims-maintain-unipolarity-multipolarity-age/5708131

[18] https://ocdn.eu/pulscms transforms/1/thfk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTURNN01EQV8vNjE5NDUzZDljMzhkMGNjNjcyNzM5ZTFkYjM1MzkyN2IuanBlZ5GTAs0CQgCBAAU

[19] https://www.amna.gr/en/balkans/article/412832/Mitsotakis-to-raise-problem-of-Turkish-provocations-at-NATO-Summit

[20] https://greekcitytimes.com/2020/02/14/greece-wants-nato-to-halt-migration-influx-from-turkey/

[21] https://www.cnbc.com/2019/12/03/three-charts-that-show-why-trump-thinks-nato-is-a-bad-deal.html

[22] https://www.politico.eu/article/donald-trump-putin-russia-europe-one-of-united-states-biggest-foes/

[23] https://www.cnbc.com/2019/10/16/trade-firms-in-europe-are-bracing-for-7point5-billion-in-us-tariffs.html

[24] https://www.economist.com/europe/2019/11/07/emmanuel-macron-warns-europe-nato-is-becoming-brain-dead

[25] https://www.theguardian.com/world/2019/nov/28/macron-defends-brain-dead-nato-remarks-as-summit-approaches

[26] https://en.wikipedia.org/wiki/Opinion_polling_on_the_Emmanuel_Macron_presidency

[27] https://theconversation.com/why-turkey-cant-expect-military-support-from-nato-over-attacks-in-syria-132838

[28] https://www.politico.com/news/2019/12/03/breaking-down-nato-alliance-factions-074855

[29] https://www.dailymail.co.uk/news/article-8137039/French-border-guards-impound-trucks-filled-130-000-face-masks-bound-Britain.html

[30] https://www.defenseone.com/threats/2020/03/us-air-force-flew-half-million-coronavirus-test-kits-italy-tennessee/163879/

[31] https://www.dailymail.co.uk/news/article-8083527/Germany-France-condemned-EU-members-blocking-export-medical-supplies.html

[32] https://www.espreso.rs/svet/crna-gora/537421/odbili-ste-pomoc-srbije-gde-vam-je-sad-vas-nato-ovo-je-celo-pismo-marka-milacica-drzavnom-vrhu-crne-gore

[33] https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/202004031122247280-umjesto-respiratora-nato-ponudio-crnoj-gori-taksi-usluge-/

[34] https://warontherocks.com/2020/03/covid-19s-painful-lesson-about-strategy-and-power/

[35] https://www.foreignaffairs.com/articles/2020-03-16/will-coronavirus-end-globalization-we-know-it

[36] https://www.foreignaffairs.com/articles/china/2020-03-18/coronavirus-could-reshape-global-order

[37] https://faktor.ba/vijest/sta-je-famozni-anp-oko-kojeg-se-u-bih-podigla-prasina-/47083

[38] https://www.klix.ba/vijesti/bih/objavljujemo-program-reformi-koji-bih-salje-u-nato/191220128

 

Насловна фотографија: AP Photo/Virginia Mayo

 

Извор Princip.news