Čuvar Zejtinlika Đorđe Mihailović dobio srpsko državljanstvo

„Mi, Mihailovići, jesmo rodom sa Grblja kod Boke Kotorske, ali smo se uvek zvali i smatrali Srbima. Ništa drugo, samo Srbi“, ističe on

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, dobija konačno srpsko državljanstvo! Kako saznaju Novosti u Vladi Srbije, njemu će ovih dana biti dodeljeno državljanstvo Srbije za višedecenijsku posvećenost u čuvanju 8.000 grobova srpskih ratnika i, s posebnom ljubavlju, negovanju uspomena na njih.

– Poštovanje i divljenje prema junacima nasledio sam od dede Sava, pa oca Đura koji su pre mene čuvali zastavu srpske slave na ovom nepreglednom polju tuge i ponosa – govorio je deda Đorđe za Novosti. – Oni su me zavetovali da tu zastavu čvrsto držim, jer dok zastavu držiš, drži i ona tebe. To je tako u našem narodu. Mi, Mihailovići, jesmo rodom sa Grblja kod Boke Kotorske, ali smo se uvek zvali i smatrali Srbima. Ništa drugo, samo Srbi.

A, on sam više od šest decenija čuva i neguje humke srpskih vojnika koji su tokom proboja Solunskog fronta položili život, ovde, na vratima otadžbine. Zaustavljeni u jurišu za slobodu za kojom su žudeli. Na ovom srpskom vojničkom groblju čika Đorđe i danas stražari. Svakog jutra podiže srpsku zastavu nad usnulim vojničkim pukovima.

– Služim ih kao da su živi – kazao nam je u jednom razgovoru. – Čast je služiti na ovakvom mestu gde su ispod svake stope njihove kosti. I sudbine koje prenose njihovi potomci, kad iz Srbije dođu. A nema odakle ne dolaze. Donesu kakav beleg iz rodne kuće, zavičajnu rakiju, kutiju duvana. Ostanu ovde čitav dan, slušaju stihove koje im kazujem. Zaplaču, a ja im poručim: nije suza, deco, za ovakve junake. Vaše je da ih pamtite i ponosite se njima.

I kada su mu godine ozbiljno načele zdravlje, Đorđe se tada pomirio da je vreme da napusti staru, kamenu kuću na groblju, gde se rodio. Pre koju godinu preselio se u stan stotinak metara uz ulicu, iznad. Njegova supruga Svetlana, Grkinja kojoj je dao ovo srpsko ime, govorila nam je kada smo ga posetili, a tada je disao uz pomoć boce s kiseonikom, da čim ustane otvara vrata na terasi, gleda u groblje i već oko pet ujutru spušta se na Zejtinlik. Povijen, pomoću štapa i svako jutro isto – otvara kapiju, podiže zastavu, otvara mauzolej i čeka potomke ratnika da im još ponešto ispriča o slavnoj prošlosti.

UZ ZASTAVU, U STAVU MIRNO
Kada je pre dve godine obeležavana stogodišnjica proboja Solunskog fronta na Zejtinliku, Đorđe Mihailović je u svojoj devedesetoj sve vreme, stojeći na suncu, propratio ceremoniju obeležavanja jubileja. Uzalud su mu nudili i čak donosili stolicu “da malo odmori”, odbio je – vojnički.

– Ovo je dan i ovo je mesto kad svi treba da stojimo – kazao je.

 

Autor Milena Marković

 

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Večernje novosti, 12. maj 2020.