Н. Бабић: Путин је објавио рат бретонвудском систему

То је урадио на Дан победе, 9. маја, и ово нису испразне претње већ јасно и недвосмислено упозорење да ће се свијет мењати брже од темпа којег су 2013. најавили Кинези

У октобру 2013.  је кинеска државна агенција Синхуа објавила кратки чланак у којем је Пекинг позвао свијет на „дедоларизацију“. Разлог је био блокада усвајања америчког савезног буџета, што је довело до нестабилности глобалних финансија и панике на тржиштима. Кинеске власти су одлучиле да више не желе зависити од хирова америчких законодаваца, који директно утичу на све економије свијета. Одмах након тога, Русија се придружује овој иницијативи, великим дијелом и због тога што је Запад Москви увео санкције које трају до данас.

Од успоставе система Бретон Вудс, на крају Другог свјетског рата, амерички долар се користио као главна валута за међународну трговину. Посљедњих година све више земаља и великих корпорација прелазе на трговину у националним валутама или, као у случају Русије и Ирана, мијењају робу за нафту. У септембру 2018. су економисти Свјетске банке објавили су да је процес дедоларизације у свијету започео и да се више не може зауставити.

Крајем прошле године, дакле, прије избијања коронавирусне пандемије, финансијски портал Капитал наводи да чак и ако се кинеско-амерички трговински односи побољшају, док амерички привредни раст пропада, а каматне стопе се још више смањују, чини се да ће се дедоларизација глобалне економије наставити. Данас, када Трамп америчку економију покушава спасити обвезницама за које се сви слажу да немају покриће, иако агенције даље амерички рејтинг сматрају једним од „најсигурнијих у свијету“, ситуација се заоштрила и све земље које то могу траже уточиште у злату или сигурној имовини.

У овом врло тешком тренутку Владимир Путин позива на успоставу новог система и објављује рат Бретон Вудсу, како преноси портал Сакер. То је изјавио на Дан побједе, 9. маја, а такозвани „кремљолози“ добро познају симболику Москве и ово нису испразне пријетње, попут Трампових, већ јасно и недвосмислено упозорење да ће се свијет мијењати брже од темпа којег су 2013. осмислили и најавили Кинези. Шали ли се руски предсједник? Ако неко гаји такве илузије, довољно је подсјетити на упозорење које је 2007. послао с говорнице Безбедносне конференције у Минхену. Тада су се западне вође и политичари смијали, али им данас више није до смијеха.

Метју Ерет за Сакер пише да су данас, када су многе силе на рубу финансијског колапса, већег од било ког које је свијет доживио, Вајмара из 1923. или Велике депресије 1929. године, челници Русије и Кине покренули озбиљну расправу у вези успоставе новог система који неизбјежно мора замијенити тренутно умирући неолиберални поредак. Недавно је Владимир Путин поновно покренуо свој позив, када је 16. јануара позвао на нову привредну конференцију за хитне случајеве која би се бавила надолазећом катастрофом.

Док се Путинова преданост овом новом систему темељи на мултиполарним начелима сарадње и поштовању националног суверенитета, финансијска олигархија и дубоке државне структуре које су се инфилтрирале у западне државе и које су покренуле ову кризу током деценија глобализације позвале су на њихову властиту верзију новог система. То значи да је Путинов позив за „Јалтом 2“, како су неки назвали иницијативу за овом конференцијом, одбијен и да ће се сукобити двије визије о будућности човјечанства.

Нови систем умирућих елита, какав промовишу Банка Енглеске и водеће технократе, темељи се на „антинацији“ и униполарном систему који се обично назива “Нови зелени договор”. Другим ријечима, ово је систем којим влада технократска елита која управља смањењем свјетског становништва кроз монетизацију пракси смањења угљен-диоксида у оквиру такозване „Глобалне владе“.

Без обзира како на то гледате, нови систем ће се створити из пепела тренутно умирућег свјетског поретка. Питање је само хоће ли од њега користи имати олигархија или народ? На посљедњој таквој хитној конференцији је створена свјетска економска архитектура у јулу 1944. и тада настаје и систем Бретон Вудс.

“Амерички фашизам, који је посљедњих година постао познат под називом дубока држава, неминовно ће англоамерички империјализам на крају гурнути у рат с Русијом. Амерички фашисти већ говоре и пишу о овом сукобу и користе га као изговор за своју унутрашњу мржњу и нетрпељивост према одређеним расама, вјеровањима и класама”, давно је рекао Хенри А. Волас, бивши потпредсједник Сједињених Америчких Држава у управи Френклина Д. Рузвелта, прије него што је отпуштен из Трумановог кабинета због заговарања америчко-руског пријатељства током Хладног рата.

Заправо се управо то догађа, али је равнотежа снага сада превагнула у корист руско-кинеског савеза. Ове се двије земље у сукобу којем свједочимо не могу посматрати одвојено, што се види из узајамне помоћи у свим секторима, од војног до финансијског, економског и технолошког.

„Данас је свијет добио другу прилику за оживљавање сна Френклина Д. Рузвелта  о антиколонијалном свијету . У 21. веку је овај велики сан попримио облик Новог пута свиле, којим управљају Кина и Русија, а придружио им се и растући хор народа који су жељели изаћи из невидљиве каљуге колонијализма. Ако западне државе желе преживјети надолазећи колапс, било би добро да послушају Путинов позив за стварање новог интернационалног система, придружиле се Новом путу свиле и одбаце кејнзијанске технократе који се залажу за лажни “Нови Бретон Вудс” и “Нови зелени договор”, закључује Метју Ехерт.

Међутим, то се неће догодити и из коронавирусне пандемије ће настати нови свијет, што тврде оба табора, али се чини да западни нема снаге и све акције које предузимају ФЕД и Трамп, с једне стране, а с друге Европска централна банка, Брисел и Берлин као европски хегемон, изгледају као гашење пожара бензином. На евроазијском простору, тачније у Русији и Кини, тих проблема нема, а они који се појављују и који су неизбјежни, рјешавају се на дневној бази, без скретања с курса дугорочне стратегије.

А шта раде Доналд Трамп и његови републиканци? Упркос обиљу унутрашњих проблема у Сједињеним Државама, они се и даље мијешају у унутрашње ствари других држава. Одбор за спољне послове америчког Сената је 11. маја објавио је резолуцију о Русији у којој је опет оптужује за кршење људских права, и то само уопштено, без конкретних навода.

„Мјера коју данас уводимо шаље снажан, двостраначки сигнал Кремљу да Конгрес Сједињених Држава подржава хероје који живот излажу опасности у одбрани слободе и демократије. Позивам управу да нам се придружи у пружању подршке правима и слободама руског народа наметањем санкција руским владиним званичницима одговорним за ова страшна кршења људских права”, рекао је Елиот Енгел, предсједник Одбора за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса у којем већину имају републиканци, иако то у сукобу против Русије и Кине не игра никаку улогу.

Резолуција усвојена у САД-у позива на тренутно пуштање особа које су проглашене „политичким затвореницима“ у Русији, али такође позива америчку администрацију да опет уведе санкције неким људима који су, према мишљењу САД-а, одговорни за кршење људских права.

Већ 13. маја је Сенату достављен нови приједлог закона о санкцијама, али против Кине. Предложио га је Трампов савезник,  републикански сенатор Линдзи Грејем. Санкције су предвиђене ако “Пекинг не буде сарађивао и пружио цјеловити извјештај о догађајима који су довели до избијања нове врсте коронавируса“.

Другим ријечима, у сваком случају, иако је Кина од самог почетка епидемије информсала СЗО и друге земље о избијању нове опасне болести, пружила опсежне податке о морбидитету и смртности, подијелила своје искуство, а након сузбијања епидемије на својој територији послала лекаре да помогну другим земљама и хуманитарну помоћ и помогла у снабдевању медицинским потрепштинама, Кину чекају америчке санкције.

Сједињене Државе свим силама желе окривити Кину за пандемију, што значи да ће за то бити крива у сваком случају. Вриједи напоменути да америчке санкције постају бескорисније за саме САД, ако не и штетније. Раније је бивши амерички амбасадор у Русији Џон Хантсмен рекао да је учинак био супротан и да су санкције присилиле руски капитал да се врати у Русију, што уопштено користи руској држави. Та огромна средства подржавају руску економију, а то штети америчком бизнису.

Русија није једина земља коју САД “бомбардују” санкцијама. И засигурно није једина земља на свијету која схвата да су санкције неизбјежне за све земље које покушавају водити независну политику и не желе се покорити канибалистичким захтјевима Сједињених Држава.

Стога све више земаља, али и бројне незападне корпорације, размишљају о томе како извући своје пословање из сфере утицаја долара. Русија и Кина већ одавно користе своје националне валуте у међународној трговини. Међусобно и у  трговини с бројним земљама у свијету. Тако је у 2014. У руско-кинеској трговини само два одсто размјене било у јуану, док се у 2017. та бројка већ попела на девет одсто. У рубљима је дошло до сличног повећања с вриједности од девет одсто до 15 одсто. Подаци за 2019. нису објављени, као што не постоје подаци за удио у трговини у националним валутама с другим земљама и овдје би требало тачне податке тражити у паду удјела трговине у доларима, расту оне у еврима и другим валутама.

Осим тога, Централна банка Русије је до краја јуна 2018. смањила удио долара у златним и валутним резервама за више од половине, с 46 на 22 посто. Петина златних резерви, око 100 милијарди долара, претворена је у евре и јуане, а касније се у потпуности ријешила долара. Исто чине Кина, Индија, Турска, различитим темпом, а ЕУ је објавила намјеру да ограничи употребу америчке валуте у исплатама.

Аналитичари су прије коронавирусне пандемије, а сада још више, били сигурни да ће се централне банке, које сада држе већину резерви у доларима, све више рјешавати америчке валуте. У другом тромјесечју 2018. године је удио евра у глобалним резервама порастао је на 20,26 посто, највише од четвртог тромјесечја 2014. године, а то Америци пријети великим проблемима и ЕУ претвара у америчког непријатеља.

“Тренутни статус долара као главне резервне валуте омогућава нам да изолујемо америчку привреду од спољних шокова”, рекла је у фебруару прошле године Линда Голдберг, потпредсједница Федералних резерви. На њену жалост, чини се да је ЈП Морган био у праву када су изјавили да ће „троструки дефицит” у америчкој економији, односно, буџетски дефицит, трговински и текући салдо, неизбјежно довести до тога да ће долар изгубити статус свјетске резервне валуте, и то врло брзо. А ово су из ЈП Моргана изјавили мјесецима прије коронавирусне пандемије и катастрофалне ситуације у којој се САД тренутно налазе.

 

Аутор Небојша Бабић

 

Насловна фотографија: TASS

 

Извор Фејсбук страница Небојше Бабића, 13. мај 2020.