Портрет без рама: Владика Јоаникије

Колико је дубоко укорењен у својој вери и свом роду, и какву духовну снагу има, о томе најбоље сведоче оне десетине хиљада људи које су у литијама мирно корачале за њим

Узбуђеним грађанима, окупљеним у те касне вечерње сате испред епархијског двора у Никшићу, поручио је да не праве инциденте, не вређају полицију, а да ће они мирно и цивилизовано поћи на саслушање. „Данас је, браћо, Свети Василије Острошки… нема потребе ни за каквим узбуђењима”, рекао је владика будимљанско-никшићки Јоаникије пре него што је напустио епархијску зграду. Неколико сати касније, њему и осморици свештеника одређен је притвор од 72 сата. „Због непоступања по здравственим прописима.”

Раме уз раме с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем предводио је епископ Јоаникије, од усвајања Закона о слободи вероисповести, литије у бројним црногорским градовима. Позивао је на мирну, хришћанску борбу за истину и правду, дивио се народу који достојанствено корача улицама многих градова, али поручивао да ће светиње бранити, ако треба, и животима. Јер је то борба за правду јер су, како је рекао и када су му уручивали позив на саслушање, и наши преци страдали за своју веру. Литија на коју, међутим, није позвао народ била је управо ова после које је ухапшен, на дан Светог Василија Острошког.

Пишући ових дана о свом пријатељу са студија философије, тада Јовану Мићовићу, данас владици будимљанско-никшићком Јоаникију, његов тадашњи колега наводи да је „епископ Јоаникије био епископ и када се звао Јован”. На философији је стигао до апсолвентског стажа, а на Православном богословском факултету у Београду је дипломирао и исте 1990. године се замонашио у манастиру Ћелија Пиперска. Годину дана касније постао је в. д. настојатеља манастира Савина, а затим све до избора у епископски чин 1999. обављао дужност настојатеља Цетињског манастира и ректора Цетињске богословије. Из свог седишта у Ђурђевим ступовима, водио је обнову више од 60 светиња које су биле порушене и девастиране.

Иако никад није био од оних епископа које таблоиди стављају на насловне стране, ненадано се средином децембра прошле године и њему то догодило. Усред Београда, испред једног новобеоградског хотела, пуцњем из снајпера рањен је црногорски бизнисмен Миодраг Давидовић с којим је у том тренутку био и владика Јоаникије. „Није лако наћи се на мети снајперске паљбе док седите у друштву верника и великог добротвора српске цркве какав је Миодраг Дака Давидовић, али добро смо прошли обојица, Богу хвала”, изјавио је владика тада београдским медијима.

Његова сабраћа архијереји, а многи су му пружили последњих дана речи подршке, уверени су да га притварање неће нимало поколебати, ни у вери, ни у борби. Толиком храсту и духовном горостасу тешко да ишта може наудити, уверен је митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Колико је дубоко укорењен у својој вери и свом роду, и какву духовну снагу има, о томе најбоље сведоче оне десетине хиљада људи које су, пре него што нас је обузела пандемија вируса корона, у литијама мирно корачале за њим, за владиком Јоаникијем.

 

Аутор Јелена Чалија

 

Насловна фотографија: Борис Мусић/mitropolija.com

 

Извор Политика, 17. мај 2020.