Немачка и Француска постигле договор о корона фонду ЕУ од 500 милијарди евра

„То је стратешка промена“, објаснио је Макрон заједнички предлог да се милијарде из европског буџета исплате чланицама ЕУ које су најтеже погођене коронавирусом

Немачка и Француска постигле су о договор о корона-фонду за обнову. Он предвиђа да Европска комисија преузме дуг од 500 милијарди евра, како би директно помогла земљама које су најтеже погођене корона-кризом.

„Ово је најтежа криза у историји Европе“, рекла је Ангела Меркел и додала да та криза захтева одговоре. Како би се из ње „добро и ојачани“ извукли, неопходна је сарадња, истакла је немачка канцеларка. А ако се Немачка и Француска сложе, то би могло да утиче на мишљење 27 земаља-чланица ЕУ, међу којима је претходних седмица било великих расправа. Заједно са француским председником Емануелом Макроном, канцеларка Меркел захтева да ЕУ из свог буџета стави на располагање 500 милијарди евра за фонд за обнову од последица корона-кризе, и да се у складу са тим и задужи.

Након неколико тешких видео конференција, на којима су се мишљења влада ЕУ драматично разилазила и када договор једва да је био могућ, Меркелова и Макрон сада покушавају да покрену немачко-француски мотор. „То је стратешка промена“, објаснио је Макрон заједнички предлог да се милијарде из европског буџета исплате земљама-чланицама ЕУ које су најтеже погођене последицама корона-кризе.

НОВАЦ ИЗ БУЏЕТА УМЕСТО КРЕДИТА
То би требало да удовољи захтеву Италије и других земаља јужне Европе да се њихов државни дуг не оптерећује додатно. Владе у Мадриду и Риму најенергичније се залажу за помоћ из европског лонца, али траже најмање двоструко више новца него што је сада предложено. Меркелова и Макрон им барем обећавају новац из буџета уместо кредита.

Новац би требало да добију „најтеже погођени сектори и региони“, наглашава француски председник. Тако би рецимо тешко погођена италијанска туристичка привреда могла да добије директну помоћ. Детаље би требало да разради Европска комисија у Бриселу, јер она већ има искуства са расподелом кохезионих фондова, који обично помажу сиромашнијим регионима и тако јачају повезаност ЕУ.

Немачка канцеларка притом спомиње и будућу одрживост ЕУ – она сматра да је важно не само одржати постојеће европске индустрије у животу, већ истовремено улагати и у дигитализацију. „Дигитализација, Зелени договор (Грин дил), борба против климатских промена“ – канцеларка наводи планове који су били на програму пре короне. Колико ће међутим новца бити издвојено за очување постојећих, а колико за будуће технологије – то ће морати касније да се размотри.

УНУЦИ ЋЕ ВРАЋАТИ НОВАЦ
Канцеларка је признала да технички није било лако израдити овај план, али када је реч о његовој примени, о томе још морају да одлуче национални парламенти. Према недавној пресуди немачког Савезног уставног суда, требало би бити правно опрезан. Тако ће и Бундестаг гласати о одобравању новог европског буџета, а то ће утицати и на додатни финансијски обим корона-фонда за обнову. Корона-кредит ЕУ требало би да траје до двадесет година – канцеларка спомиње „веома дуг период“. Дугове ће дакле отплаћивати деца и унуци. Удео Немачке у буџету ЕУ износи 27 процената.

Сада, током прве фазе, у плану су повећани доприноси земаља ЕУ од око 50 милијарди евра. На основу тога би председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на финансијским тржиштима требало да повећа дугове до 500 милијарди евра. Још увек је нејасно како правници у Бриселу мисле да реше тај велики правни проблем, јер европски уговори забрањују европским институцијама да праве дугове. Већ се назиру следеће тужбе пред највишим судовима.

ОСТАТИ ПОЛИТИЧКИ ФУНКЦИОНАЛНИ
Француски председник и немачка канцеларка јасно су ставили до знања да је, када је реч о том фонду, важно показати политичку способност деловања. Након финансијске кризе опоравак се одвијао асиметрично, подсетио је Макрон. Поједине земље-чланице ЕУ морале су да се посегну за оштрим мерама. И сада има људи који нову кризу користе као изговор за нападе на демократске идеје и темеље Европе. „Понекад је тешко, пред нама је много лажи и напада. Али не смемо да посустајемо и морамо да преузмемо веће ризике“, то је у средишту заједничке иницијативе.

И Ангела Меркел се осврнула на екстремне и екстремистичке позиције на демонстрацијама и друштвеним мрежама: „Има људи који не желе снажнију Европу“. Криза је такође и време борбе и зато би позиције требало да буду јасне: „Постоје теорије завере, екстремно десничарске и екстремно левичарске теорије. Са њима се свакодневно суочавамо.“ Канцеларка и председник су тако изразили незадовољство због таласа мржње и отпора који се тренутно могу видети.

ИЗМЕЂУ СУМЊЕ И ПРИЗНАЊА
Прва реакција из Европског парламента била је скептична када је реч о обиму немачко-француске иницијативе. Европски парламент је захтевао четвороструко више новца, наиме, два билиона евра за фонд за обнову: „Поред фонда за обнову. потребан нам је структурално ојачан буџет ЕУ. Искључиво се ослањати на решење од две до три године (што се односи на трајање фонда), неће бити довољно“, објашњава стручњак за буџетска питања странке Зелених Расмус Андресен. Он се пита и да ли ће Меркелова и Макрон добити подршку осталих земаља.

Посланички клуб Алтернативе за Немачку (АфД) у Европском парламенту указује на члан 311 Уговора, којим се забрањује задуживање. „Меркелова и Макрон заобилазе, искривљују и крше европско право“, наводи посланички клуб АфД.

С друге стране, Европска комисија поздравља план Париза и Берлина, оцењујући да је то прави пут. На тој бази Комисија ће следеће седмице коначно моћи да представи свој план за буџет ЕУ – укључујући и корона-фондове – који је још почетком маја требало да буде представљен. Сада је барем јасно да су на њеној страни две велике земље-чланице, што донекле олакшава тежак задатак.

 

Аутор Барбара Везел

 

Насловна фотографија: Kay Nietfeld/Pool via Reuters

 

Извор Дојче веле, 19. мај 2020.