П. Ћеранић: Ко ће заштитити становништво БиХ од миграната?

У суседној Србији, Војска Србије је преузела задатак да у Шиду заштити становништво од насртаја миграната. Шта се у том смислу може очекивати у БиХ?

Да ли нас је све што се дешавало везано за вирус корона нечему научило, да ли смо сазнали нешто што је раније било изван нашег видокруга, укратко, да ли смо савладали лекцију? О много чему смо могли сазнати, што нисмо знали или нисмо хтјели да знамо. Рецимо, о себичности земаља унутар ЕУ, што је најбоље осјетила Италија којој друге чланице нису хтјеле ни дати помоћ ни продати пријеко потребну медицинску опрему.

Схватили смо да су нам наизглед „далеки пријатељи“ с којима нам нису препоручивали да развијамо ни економске ни политичке односе показали да су уз нас и у невољи, када су пријатељи најпотребнији. Али, да ли смо ми унутар државних граница постали другачији и бољи једни према другима?

Дешавања пред Народном скупштином Републике Србије показала су да су се политички односи веома брзо вратили на ниво од прије пандемије – међусобни физички обрачуни посланика, неумјесне прозивке и увреде потпуно су потиснули добре вијести о самосталној производњи респиратора и квасца, као и да Србија није осјетила несташицу основних прехрамбених производа у виду празних рафова у маркетима.

Све се наставило по старом, како у Србији тако и у БиХ, и у Републици Српској. Српска се поново показала „жилавом“ у ванредним ситуацијама. Заштита становништва која почива на још незаборављеном концепту ОНО и ДСЗ некадашње заједничке државе показала се ефикасном, како приликом природне катастрофе из 2014. године тако и током ове, глобалне катастрофе са вирусом корона.

Мјере које је уводио Републички кризни штаб доношене су постепено, примјерено степену опасности од ширења заразе. Кроз конференције за медије у свакодневном контакту са становништвом били су најпозванији – министар здравља, по потреби и министар унутрашњих послова, предсједник Републике и српски члан Предсједништва БиХ.

Иако су мјере биле рестриктивне, а односиле су се на ограничавање кретања и ношење заштитне опреме, у Српској нико није лупао у шерпе нити на било који други начин исказивао незадовољство, што говори о свијести становништва о угрожености и неопходности добре сарадње са званичним органима. Перформанси активиста појединих опозиционих партија којима се предузете мјере и резултати настоје обезвриједити дјелују неубједљиво и као уобичајена предизборна бука.

И у Федерацији БиХ званични органи добро су радили свој посао „у доба короне“. Сјену на све учињено баца набавка 100 респиратора вриједна око 10,5 милиона КМ, која изгледа постаје афера регионалне димензије, о чему ће се изјаснити Тужилаштво БиХ јер је о увозу респиратора преко сребреничке фирме „Сребрена малина“ формиран тужилачки предмет.

Пандемија је показала да су ентитети носиоци заштите становништва, и да су стубови Дејтонског споразума, иако „окрњени“, и даље носиоци друштвеног живота у дејтонској Босни. Но, ако кризни штабови укидају мјере које су биле на снази у вријеме инфекције и живот се враћа у токове којима је текао прије пандемије, на површину су поново испливали, односно вратили се на сцену ранији проблеми, тако да и оно мало оптимизма у погледу бољег међусобног разумијевања које је заједничка опасност донијела, полако ишчезава.

Иако су мигранти највише невоља донијели у кантонима са бошњачком већином, бошњачки члан Предсједништва БиХ, Шефик Џаферовић успротивио се радикалној, али друштвено оправданој иницијативи Фахрудина Радончића, министра безбједности у Савјету министара БиХ, да се неколико хиљада придошлица из Пакистана депортује, а некооперативном амбасадору Пакистана ускрати боравак у БиХ. Мигранти праве све веће проблеме и Србима повратницима у општини Петровац гдје им је направљен прихватни центар.

У сузбијању мигрантског прилива органи БиХ немају адекватно рјешење. Рецимо, свакако добра вијест да су припадници Граничне полиције БиХ уз асистенцију припадника Сипа спријечили кријумчарење осам миграната из Авганистана, који су се у ноћним часовима пребацивали из Србије у БиХ, а припадници Сипе и Граничне полиције ухватили их на лицу мјеста и задржали, губи на значају када се има у виду крајњи исход – „о наведеном догађају обавијештено је Тужилаштво БиХ, а кријумчарени мигранти ће бити предати Служби за послове са странцима“. Значи, мигранти ипак остају у БиХ.

У сусједној Србији, Војска Србије је преузела задатак да у Шиду заштити становништво од насртаја миграната, што указује на ескалацију проблема са овом популацијом. Шта се у том смислу може очекивати у БиХ и ко ће заштитити становништво? Хоћемо ли и овим поводом уводити ванредну ситуацију и ванредне мјере?

Колико је БиХ дубоко подијељено друштво свједочи и свака годишњица догађаја из ратних времена када представници једног народа исказују жалост за страдалима, а други се према том догађају односе на сасвим другачији начин. Дугачак је списак таквих догађаја: Добровољачка улица, Тузланска колона, миса за усташе страдале у Блајбургу итд. Својатање антифашистичке борбе је прича без преседана. Народу који је толике жртве поднио током антифашистичке борбе и дао највише бораца за идеју антифашизма спочитава се управо фашизам.

Национални састав партизанских јединица из 1944. а још више из 1941. године, многи у БиХ не желе ни да спомену, иако постоје документи који свједоче о националном саставу пролетерских бригада, а и мјеста оснивања довољно говоре (Рудо, Чајниче, Шековићи …). Морбидно је Зеленe береткe и Патриотску лигу приказивати у антифашистичком свјетлу, када се зна да се ради о паравојним формацијама основаним прије почетка трагичног сукоба у БиХ.

Све у свему, много бољу атмосферу у погледу заједничког суживота имали смо након катастрофалних поплава 2014. године него што је ова данас из „корона времена“. О томе свједочи и податак да средства добијена од Међународног монетарног фонда за сузбијање економских посљедица изазваних пандемијом још нису расподијељена што изазива чуђење код међународних актера. Не знају они да је у БиХ све у функцији међусобног „поткусуривања“. БиХ наставља да се батрга у вртлогу неразумијевања, етничких напетости и дубоких подјела. Лекција, тј. поуке из околности заједничке опасности нису се код нас „примиле“.

 

Аутор Предраг Ћеранић

 

Насловна фотографија: Министарство одбране РС

 

Извор sveosrpskoj.com, 18. мај 2020.