Д. Јововић: Да ли узети сто евра

Нема економског оправдања за ову меру, држава нема расположивих средстава да финансира ову скупу исплату грађанима, јер ово трошење нема покриће у буџету

У оквиру економског програма српске владе за сузбијање последица глобалне кризе изазване пандемијом вируса корона посебну пажњу јавности изазвала је мера за повећање агрегатне тражње, потрошње и привредне активности. Она се односи на уплату директне једнократне државне помоћи у износу од по 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије (укључујући и КиМ) с активним пребивалиштем у земљи и важећом личном картом. По бирачким списковима има 6,7 милиона грађана (узимајући и оне који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Србији). Међутим, Министарство финансија наводи цифру од око 5,5 милиона, па постоји несразмера између података о броју пунолетних грађана који имају право гласа и право на 100 евра од државе.

Првобитно је било обећано да ће се сваком пунолетном грађанину аутоматски уплатити по 100 евра помоћи, да би онда влада изменила одлуку, односно исплате се прво обављају свим пензионерима (1,78 милиона) и примаоцима новчане социјалне помоћи (260.000), од средине маја, док остали грађани морају да се пријаве ако хоће овај новац, пошто су се неки већ изјаснили против.

С врха власти стизале су контрадикторне изјаве које збуњују грађане у вези с тим да ли да узму овај новац или не, поготово јер се неки одричу из ,,патриотских разлога”, што може да смањи одзив, мада се грађани позивају да се пријаве у што већем броју. Биће и оних који ће узети новац и онда га, у своје име, дати у хуманитарне сврхе.

Тешко може да се оправда овакав нерационални поступак владе – давање 100 евра у тренутку када ће државне финансије Србије после доношења антикризних мера и буџетског ребаланса бити у минусу од око седам одсто БДП-а (уместо првобитно планираних 0,5 одсто БДП-а), јер ова мера не може да утиче на знатније убрзање домаће привреде, па ће бити скупо плаћена у будућности, а суштински никоме неће поправити живот. Нема економског оправдања за ову меру, држава нема расположивих средстава да финансира ову скупу исплату грађанима, јер ово трошење нема покриће у буџету, па ће морати да се додатно задужује, а порески обвезници да враћају дуг с каматом.

Фискални савет Србије с правом је оценио да је ова исплата грађанима „вишеструко лоша” и да је „највећа и неповратна грешка” у ребалансу буџета, односно да је „економски неефикасна”, да је „социјално нефокусирана” и „фискално неодговорна”. Требало је направити селекцију, па помоћ преусмерити у већем износу онима којима је најпотребнија.

Власт се брани тиме да то није социјална мера и да постоје други инструменти социјалне заштите. Власт сматра да ће ова мера помоћи грађанима донети повећање домаће тражње и потрошње и да ће покренути производњу, јер ће се „новац вратити у привреду Србије”. Треба имати у виду да би очекивани ефекат могао да се изгуби, пошто би неки грађани могли да тај додатни новац уштеде, уместо да га уложе у потрошњу и на тај начин подстакну економију. Такође, линеарна помоћ, односно „поклон” сваком пунолетном грађанину Србије је популистичка и предизборна мера.

Поред Србије, сличне мере о давању новца становништву у циљу повећања потрошње и привредне активности донели су, до сада, још само САД (1.200 долара), Јапан (930 долара), Сингапур (420 долара), Хонгконг (1.200 долара) и Макао (375 долара). Ипак, упоредна анализа показује, на основу званичних извора ових земаља, да се овај систем доделе помоћи знатно разликује у свакој од њих. Све су оне економски далеко развијеније од Србије, док ниједна европска земља још није донела овакву меру новчане помоћи становништву.

Иако су САД и Сингапур усвојили мере једнократне новчане помоћи за своје држављане, систем расподеле овог новца није истоветно уређен као у Србији. У САД новчану помоћ не добијају грађани који годишње зарађују више од 99.000 долара, док у Сингапуру они с најмањим примањима добијају највећи новчани износ. Такође, у ове две земље новчану надокнаду добијају и деца, што није случај у Србији. У Хонгконгу и Јапану ова мера уређена је на сличан начин као у Србији, па тако сви пунолетни грађани добијају једнократну новчану помоћ у истој вредности, али је она 11 пута већа у Хонгконгу, односно 8,5 пута већа у Јапану него у Србији. У Макау сви становници, поред новчане помоћи, добијају и додатни медицински купон. Најзад, једино у Србији мањи део становника прима новчану помоћ по аутоматизму, а други само ако то желе.

 

Аутор Дејан Јововић

 

Насловна фотографија: European Central Bank

 

Извор Политика, 19. мај 2020.