Хоће ли криза смањити обим страних инвестиција у Србији?

Србија се и до сада хвалила да даје најповољније услове за стране инвеститоре од других држава у окружењу. Питање је, наравно, може ли да понуди повољније услове од оних који важе

Србија је успешно продала државне обвезнице у износу од две милијарде евра, које ће бити листиране на Лондонској берзи, а на наплату доспевају 2027. године. На аукцији је учествовало више од 300 најугледнијих инвеститора из целог света – Европске уније, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава. Тражња за српским еврообвезницама била је висока. Током аукције је износила готово седам милијарди евра и вишеструко је премашила планирани износ емисије, односно реализованих две милијарде евра.

Захваљујући толикој тражњи Србија је, како наводе у НБС, успела да трошак задуживања током аукције спусти за пола процентног поена, што, како је касније оценила гувернерка Јоргованка Табаковић, „значи да нас инвеститори већ посматрају као земљу која је по својим резултатима блиска нивоу земаља ЕУ, што овај успех чини још већим“. „Емисија обвезница је додатна потврда уверења међународних инвеститора да ће Србија ову кризу пребродити успешније него друге земље“, уверена је Табаковићева.

Средства прикупљена на овај начин биће, како је саопштено из Народне банке Србије, искоришћена за финансирање програма подршке реалном сектору, односно привреди у условима глобалне економске кризе изазване коронавирусом. Истовремено, логично је поставити и питање шта ће се у наредном периоду дешавати са страним инвестицијама. Већ дуже време у Европи је присутан тренд негативних каматних стопа на међубанкарском тржишту. У преводу, то значи да постоји одређени „вишак новца“, због чега је он „јефтинији“ и доступнији за инвестирање. То доводи до повећања инвестиција, јер банке у противном, ако не повуку новац који добијају малтене џабе, плаћају пенале. Од тога је профитирала и Србија, јер је доводило до повећања инвестиција.

Питање је сада да ли ће тог вишка новца и даље бити, односно да ли застој у привредним активностима који је уследио као последица епидемије коронавируса може да утиче да се количина тог слободног новца смањи? Професор Милан Недељковић, декан Метрополитан универзитета ФЕФА и спољни сарадник глобалне истраживачке мреже ЦЕСифо са седиштем у Минхену, не очекује да количина новца ускоро буде смањена.

„Напротив, водеће светске централне банке су сигнализирале да се у наредном периоду може очекивати одржавање снажне подршке ликвидности финансијском и реалном сектору путем (и потенцијалним продубљивањем) мера које су донете од почетка марта од стране већине централних банака. Да ли ће дата ликвидност дати подршку инвестицијама је одвојено питање“, каже професор Недељковић за Експрес.

На питање да ли би евентуално смањење негативних каматних стопа могло да се одрази и на који начин на будуће инвестиције у Србији, Недељковић одговара да одлука о инвестирању, најшире гледано, зависи од три кључна елемента. Први елемент је ниво ликвидности финансијског система. Други је спремности финансијског сектора да пружи новац (понуда кредита), а трећи заинтересованост компанија да инвестирају у конкретан пројекат (тражња за кредитима).

„Негативне каматне стопе на државне обвезнице и, још битније, програми подршке ликвидности од стране централних банака, дају подршку првом елементу, у смислу да не постоји недостатак средстава. Мере централних банака и негативне каматне стопе на државне обвезнице, међутим, имају ограничен утицај на друга два елемента од којих зависе инвестиције. Уколико постоји велика неизвесност о последицама пандемије и перспективама привредног раста (профита), онда постоји велика шанса да банке и финансијски учесници вишак слободног новца пласирају у мање ризичне послове (у односу на финансирање привреде и становништва).

А са друге стране, у таквим околностима, ни компаније нису превише заинтересоване да се одлучују на инвестиције које су увек повезане са ризиком. А у вези са тим, ево га и један занимљив податак. Од марта до данас, проценат уредних платиша кредита у Немачкој и Француској увећан је у односу на претходни период исте године. Зашто? То нам показује да у условима неизвесности привредни субјекти и становништво у овим земљама теже да смање ризик, који се огледа у будућем плаћања рата, јер су несигурни у погледу својих прихода у будућности. А то имплицира пад инвестиција“, објашњава Недељковић.

Са друге стране, нема сумње да ће се, не само Србија, већ и друге земље региона по завршетку пандемије борити да привуку новац инвеститора. То би, дакле, могло да имплицира „жешћу борбу“ у којој ће се све државе трудити да створе што погодније услове за инвестиције. Професор Недељковић, међутим, не верује да би то могло да доведе до некакве „трке у давању субвенција“ или неких других погодности за стране инвеститоре.

„Мислим да ће трка у давању субвенција бити ограничена у наредном периоду. Већина земаља је донела пакете подршке привреди и становништву који ће увећати буџетски дефицит у овој (и потенцијално наредној) години, што доводи до тога да је фискални простор за давање субвенција додатно ограничен. Наравно, ви се можете борити да привучете инвестиције на други (дугорочно одрживији) начин и за то је утакмица потпуно отворена (када се играчи врате на терен)“, оцењује саговорник Експреса.

Србија се, иначе, и до сада хвалила да даје најповољније услове за стране инвеститоре, те да је увек спремна да понуди више него други у окружењу. Питање је, наравно, може ли да нуди повољније услове од оних који важе и какве би то последице могло да има, како на укупну привреду, тако и на обичне људе, раднике, који би били запослени у новим погонима? Недељковић истиче да Србија свакако може да обезбеди повољније услове за инвестирање.

„То се, са једне стране, постиже унапређењем институционалног и правног окружења, олакшавањем начина пословања компанијама, бољим и транспарентнијим радом пореске и локалне управе и бољом и бржом заштитом права инвеститора. У овом домену је постигнут одређен прогрес у претходном периоду, али постоји још ствари које треба урадити. А све наведено је корисно не само за страног инвеститора, већ и за домаћег који је још значајнији за постизање више и одрживе стопе привредног раста.

Са друге стране, улагање у образовање и науку представља други једнако битан елемент који доприноси привлачењу или генерисању инвестиција које имају вишу додату вредност. Све заједно треба да омогући привреди и запосленима да привређују и раде у систему који ће, некада, надамо се, бити упоредив са развијеним земљама. Давање директних финансијских подстицаја треба да буде евентуална, добро и транспарентно одмерена и привремена мера која је само додатак на претходно наведене елементе. Јагода на шлагу инвестиција“, оцењује Недељковић.

Та „јагода“ је, додуше у претходном периоду, иако често оспоравана, фактички била основ по којем су се странци углавном одлучивали да улажу у Србију. Питање је, наравно, да ли ће тако моћи да остане у будућности, или ће она морати да има добру подлогу од „шлага“ у виду генерално погоднијег инвестиционог амбијента, који ће странцу који је спреман да уложи у Србији, пре свега да гарантује сигурност његове инвестиције, уз што је могуће мање процедуралних заврзлама и непотребних намета, који само отежавају пословање.

 

Аутор Марко Р. Петровић

 

Насловна фотографија: Танјуг/Раде Прелић

 

Извор Експрес, 21. мај 2020.