Хоће ли Зедер бити нови немачки канцелар?

Да ли би Зедер могао да се опроба? Он сам је пре неког времена одбацио такву могућност. Али гласине су све јаче, зов повољних анкета такође

Шеф баварске Хришћанско-социјалне уније и премијер покрајине Маркус Зедер је од почетка кризе постао један од најпопуларнијих политичара у Немачкој. Гласине куљају – да ли ће он бити кандидат за канцелара идуће године?

„Баварска живи златна времена. Баварска је јака. Баварска ће бити још јача. Баварска је стабилна. Баварска је сигурна. Код нас је свет још у реду и тако треба да остане“, рекао је Зедер након добијених покрајинских избора пре две године.

У Хришћанско-социјалној унији (ЦСУ) одувек су веровали да је Баварска јака док је партија јака. И то без обзира како на националном нивоу стоји Унија ове странке и Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) која дела у осталих петнаест покрајина.

Зедер (53) је четири године био генерални секретар ЦСУ, а затим покрајински министар за савезна и европска питања, за животну средину и здравље, за финансије, развој покрајине и домовину. Његову амбицију је искусио садашњи савезни министар унутрашњих послова Хорст Зехофер којег је Зедер изгурао са врха партије почетком 2018.

Новинар Ронан Дајнингер је у књизи ЦСУ – портрет једне посебне партије десетинама пута поменуо име Маркуса Зедера. Али први придев којим га је описао био је управо – амбициозан.

ПОБЕДА МЛАДОГ НАД СТАРИМ ЛАВОМ
Зехофера је покушавао да смени још од 2014. То је било видљиво на партијским конгресима, где су њихови сусрети у ходнику емитовали ледену атмосферу. На бини је Зедер, представник млађе гарде и далеко бољи говорник, редовно засењивао Зехофера. Зедер, бивши новинар, знао је да распали емоције међу делегатима ЦСУ. Као да је, док је говорио, увек хтео да следећи аплауз буде још јачи.

Себе види као копчу између баварске традиције и савремености. „Желимо да будемо модерни и да останемо баварски“, рекао је када је стао на чело покрајинске Владе пре две године. „Делати и бринути – о великим стварима и малим бригама: то је наша филозофија.“ Резултат на тим покрајинским изборима био је додуше мршав за партијске стандарде. Са 36,7 одсто гласова је ЦСУ морао да потражи коалиционог партнера и нашао га је у Слободним бирачима, странци која је јака у Баварској, а безначајна на националном нивоу.

Зедер је одмах повукао потез – док је његов претходник Зехофер градио имиџ критикујући канцеларку Меркел посебно због избегличке политике, Зедер се добро споразумео са канцеларком. Оштрицу својих напада окренуо је пре свега ка десничарској Алтернативи за Немачку чија је појава на политичкој сцени одгризала гласове демохришћанима.

ПОПУЛАРНОСТ У КРИЗИ
Од избијања епидемије у Немачкој, анкете показују да је Зедер један од омиљених политичара на националном нивоу. Брзо се представио као делатан – строге мере изолације је уводио и оштрије и брже од других покрајина. Размењивао је медијске ударце са демохришћанином Армином Лашетом, премијером Северне Рајне-Вестфалије, који се од почетка залагао за блаже мере и брже попуштање.

Крајем априла се Зедер нашао изнад канцеларке Меркел у традиционалној Шпигловој анкети са питањем „да ли овај политичар треба убудуће да игра важну улогу?“ Зедер је имао подршку 61 одсто људи, Меркел 56. На врху је стандардно био председник земље Франк-Валтер Штајнмајер, чија је функција протоколарна, са 68 одсто.

„Морамо да погледамо како су прошле наше комшијске земље и удаљене земље. Онда ћемо видети да смо имали невероватну срећу“, рекао је Зедер о последицама короне. Али срећа, додао је, није пала са неба него је заједнички заслужена – радом његове владе, општина и грађана.

МОЖЕ И ДА САЧЕКА
У петак (22. мај) ће Зедер предводити виртуални конгрес странке – велика окупљања још су забрањена. То је битан датум јер ваља већ мислити на парламентарне изборе на јесен идуће године. ЦДУ треба да изабере новог шефа, па тек онда да се види ко ће бити канцеларски кандидат Уније ЦДУ и ЦСУ.

Током кризе је, барем у јавности, замрла трка тројице такмаца за шефа ЦДУ. Осим Армина Лашета, помињу се и Фридрих Мерц и Норберт Редген – сва тројица из покрајине Северне Рајне-Вестфалије.

Унија је свега двапут у послератној историји имала канцеларског кандидата који је долазио из баварске ЦСУ – ни Франц Јозеф-Штраус (1980) ни Едмунд Штојбер (2002) нису успели. Једини Баварац који је био канцелар остаје Лудвиг Ерхард, отац немачког привредног чуда, али он је био члан ЦДУ.

Да ли би Зедер могао да се опроба? Он сам је пре неког времена одбацио такву могућност. Али гласине су све јаче, зов повољних анкета такође. Истина, Зедер са своје 53 године још може да чека. Али његову амбицију никада не треба потцењивати.

 

Аутор Кристоф Штарк

 

Насловна фотографија: dpa

 

Извор Дојче веле, 21. мај 2020.