Ј. Јуришић: Како Русија задржава ниску смртност у борби са короном?

Тамошњи завод за јавно здравство наводи два разлога ниске смртности: спреман и функционалан здравствени систем те рана пријава оболелих лекарима, при појави првих симптома

Сваког дана у посљедња три дана Русија је друга у свијету по броју позитивних на тестирању на нови коронавирус, а од недјеље је и по укупном броју заражених на другом мјесту. Почело је то раздобље с око 7.000 заражених, а посљедња два дана креће се око девет до 11 хиљада. Премда је та бројка била и два, три пута мања од дневног броја заражених у САД-у, могли смо и у нашим и у страним медијима, чак и почетком априла кад је тамо било и 40 пута мање заражених него сада, читати и слушати како је у Русији стање катастрофално, влада хаос и потпуни распад здравственог система.

Да, број позитивних на COVID-19, према посљедњим подацима руског министарства здравства, прешао је 325 хиљада, што је свакако велика бројка. До сада је оздравило готово 100.000 људи, а 27 одсто обољелих се лијечи у болницама. Однедавно је број дневно заражених мањи од броја излијечених, а Свјетска здравствена организација објавила је како је Русија ушла у фазу стабилизације. Удио заражених у укупном становништву креће се око 0,25 одсто. Готово половина,  преко 155 хиљада заражених становници су Москве, гдје је њихов удио око 1,2 одсто. Но најважније је што је смртност у Русији ниска, око један одсто (умрлих је 3.250), а на самом почетку руско здравство је од власти добило задатак – борити се за сваки живот. Тамошњи завод за јавно здравство наводи два разлога ниске смртности: спреман и функционалан здравствени систем те рана пријава обољелих лекарима, при појави првих симптома.

Додала бих још три, прва два су припрема и правовремене реакције још на самом почетку епидемије у Кини које су, по мишљењу тамошњих виролога и епидемиолога, одложиле ширење заразе вируса у Русији за два мјесеца. Први заражени откривени су 31. јануара, обоје су кинески држављани. Тада је влада донијела одлуку о поступном затварању границе с Кином, због чега је било жестоко критикована, и кући и у иностранству (Русија је била прва држава која је затворила своју границу због епидемије), а прометне везе сведене су на минимум. Уведена је контрола на граничним пријелазима за све путнике из Кине те њихова обавезна самоизолација, затим и забрана уласка кинеским држављанима, а потом и држављанима Јужне Кореје, Ирана, касније Италије, Њемачке, итд.

У фебруару је забиљежено још троје позитивних, то су били путници који су вратили с крузера Дајмонд принцес и налазили су се у каранитну. Сви су оздравили. А први заражени који се стигао у Москву из Европе, тачније из Милана, откривен је првог марта. Идући су стизали из цијеле сјеверне Италије, а потом и Куршевела, Сент Морица, Гармиша и других престижних скијалишта. Од тада се вирус шири земљом. Критичари властима замјерају тај пробој заразе из ЕУ, но зауставити „болест путника“ како тамошњи епидемиолози називају нови коронавирус, у тако великој држави изравно повезаној зрачним прометом готово са цијелим свијетом из својих милионских градова чини се и на папиру као немогућа мисија. За два дана прекинута је настава у школама и на факултетима, а након још два, од 29. марта  цијела је земља одлуком предсједника Путина остала кући, на плаћеним нерадним данима. Све до 12. маја.

Трећи разлог су знање и искуство у лијечењу разних вируса, а међународни стручњаци признају да су њихове руске колеге далеко испред у лијечењу вируса који потичу од дивљих животиња. Стога је неколико њихових тимова водећих виролога и инфектолога на првом стадијуму епидемије отишло помагати Кини, дијелећи информације с руским здравственим системом. По повратку преносили су своја искуства, а потом је један од њих заједно с цијелом војном лабораторијом и неколико војних тимова пребачен у Италију. Други касније у Србију, а трећи у Јерменију. Тако су стицали драгоцјено знање и искуство на темељу којега се у Русији данас лијече болесници.

„Спасила нас је Италија, добивали смо детаљне информације што се тамо догађа, знали смо што нам пријети па смо припрему снажно подигли те тако добили ниску смртност“, изјавио је у документарцу који је емитован на државној телевизији доктор Денис Проценко, директор московске 40. болнице, тзв. Комунарке, главне у граду за лијечење обољелих од COVID-19. Додао је како је срећа у несрећи што су половина обољелих у Москви, која се давно почела озбиљно припремати за епидемију и у којој је здравство на високом нивоу.

Иначе, око 48 одсто заражених немају никакве симптоме, налазе се у својим домовима у самоизолацији и откривају се захваљујући поприлично бројном тестирању. Тренутно је у обавезној самоизолацији око 250.000 људи. До сада је у Русији тестирано више од 8,1 милиона људи, посљедњих дана 300.000 дневно, док их је прије мјесец дана било пет пута мање. Тестирања се проводе у више од 670 лабораторија широм земље, а у јануару је Државни научни центар за вирусологију и биомедицину Вектор из Новосибирска направио прва два система тестова, која су провјерена на узорцима у Кини те су их и државна агенција и СЗО одобрили. Осим тог, спроводили су их још само три лабораторије, две у Москви и једна у Санкт Петербургу, која је касније направила властити тест. У Новосибирск су из сваке нове лабораторије у којој су покренута тестирања два дана слати сви узорци на провјеру. У међувремену је тест побољшан, покренута је производња, до средине марта „избачено“ је 100.000  система за тестирање, а до тада их је Русија већ дијелила земљама којима је харала епидемија, попут Кине, Ирана и Италије.

Прије три дана покренута су и серолошка тестирања, како би се открило стварно стање с бројем обољелих, пронашле особе с имунитетом те потенцијални даватељи крви, уз оне који су већ оздравили, из које се израђује плазма помоћу које се експериментално лијече најтежи болесници. Први круг тестирања проведен је на медицинским радницима, а он је показао како је удио позитивних на антитјела међу њима 20 одсто. У Москви је почело масовно бесплатно тестирање, сваког дана у 30 клиника позива се 70.000 људи, а ускоро ће и у другим регијама. Истовремено се у многим руским научним институтима проводе истраживања чији је циљ пронаћи лијекове и вакцине против вируса. Тренутно се проводе клиничка испитивања за пет лијекова и три вакцине, од 47 на којима научници раде. За једну вакцину су почела тестирања на људима.

Иако стање није катастрофално ни хаотично, проблема има, додуше мање него у првим данима епидемије. Првенствено с недостатком медицинског особља, поготово у Дагестану, Москви и нешто мање у Московској области, а на подручје главног града и околине отпада око 60 одсто свих заражених у земљи. С тим се проблемом полако суочавају и Санкт Петербург и Нижњи Новгород, који слиједе по броју обољелих. Отприлике је око 30 одсто особља у московским болницама које лијече обољеле заражено, а њихов удио међу смртно страдалима је око 10 одсто. До сада је у цијелој Русији као испомоћ ангажовано више од 44.000 студената посљедње двије године и послиједипломских студија медицинских факултета. Свакодневно стотине сестара и лекара пролазе обуку за борбу са заразом, а дио њих се с поликлиника пребацује у болнице на испомоћ. А Агенција за медицину и биологију припремила је тзв. резерву лекара и медицинских сестара, те их из регија гдје је низак ниво позитивних пребацује у оне којима недостаје особље.

Недостатка лежајева и простора за лијечење засад нема. Најближа томе је опет Москва, која је прије пандемије у својих 115 болница имала укупно 30.000 кревета, а до краја априла 22.000 кревета су у 30-ак болница припремљени за обољеле од вируса, од којих 1.500 отпада на монтажну специјализовану болницу саграђену за мјесец дана у предграђу. Почетком маја почело је преуређивање додатних пет великих простора (изложбени центар, спортске дворане и шопинг центар) у привремене стационаре с још 3.000 кревета, но од протеклог викенда значајно се смањује број новозаражених Московљана. У цијелој земљи припремљено је више од 164.000 болничких кревета за обољеле.

У почетку је велики проблем била медицинска опрема, поготово у провинцији. Маске су из апотека нестале још почетком фебруара, ријетки су их добављачи до краја мјесеца уопште продавали, дакако и по десетину пута већој цијени. Вирални хит постао је видео на којем потпредсједница владе Татјана Гуликова опрезно извјештава предсједника о таквим случајевима, а Путин оштрим гласом наређује: свима им одузмите дозволе за рад! Дакако, љубитељи брзе зараде, као и корумпирани локални моћници дошли су на своје.

Према дневном листу Коммерсант, крајем марта 28 регија имало је проблема с недостатком опреме. У међувремену је расла производња маски, од 800.000 дневно у јануару повећањем броја произвођача и капацитета дошло се до 10 милиона дневно средином маја, а до тада их је и Кина испоручила преко 150 милиона. Слично је и за производњом заштитних одијела, маски, рукавица, респиратора, дезинфекционих средстава, итд. Свакодневно се производи око 1,2 милиона одјела, стотине хиљада заштитних визира, али и око 100 респиратора дневно (план производње на нивоу државе за цијелу годину био је 2.200 комада, сада је 28.000). Несташица маски за највећи дио земље сада је прошлост (почетком мјесеца још су четири регије према подацима Министарства за ванредна стања имале проблема с недостатком опреме), има их у слободној продаји, додуше не још у свакој апотеци или трговини. У Москви се продају по цијени од 20-30 рубаља, а колега из Воронежа их је неки дан у локалном трговачком центру видио за 450 рубаља по комаду!

Наиме, од завршетка обавезне самоизолације у земљи је ношење маски и заштитних рукавица обавезно у јавном пријевозу и свим затвореним просторима, па неки на томе желе зарадити. На готово свакодневним видео састанцима или предсједника или премијера државе с министрима и губернаторима указује се на неприхватљивост те појаве, тражи се већ ангажман инспектора и полиције, пријети казненим пријавама. Но премда се сматра да је Русија због снажних предсједничких овлашћења централизована држава и кад Путин нареди сви се до Владивостока покоравају без поговора, у пракси одлуку Кремља или владе треба спустити на 85 регија, од њих на локални ниво…

А највећи је проблем током епидемије у Русији непослушност грађана и одбијање многих младих да поштују самоизолацију. Бјежање из болница и стационара, уличне ауто трке, квартовске журке, јавна окупљања и роштиљијаде догађали су се до прошлог дана готово свакодневно, упркос строгим казнама. Када је проглашено плаћено нерадно време милиони Московљана, упркос препорукама епидемиолога, похрлило је на викендице, к родбини у друге регије, у које су управо они донијели вирус. У Москви је у једном дану, након што су подаци с електронских пропусница спојени с прометним и надзорним камерама, откривено 70.000 возача и 270.000 возила без пропусница, а за воланом је било више од 1.400 особа позитивних на вирус који су прекршили прописани карантин.

Нагли раст заражених кренуо је мјесец дана од увођења обавезне самоизолације. Очекивано, испоставило се да су најугроженији, старији од 65 година, најпослушнији, њихов удио међу обољелима је испод 20 одсто. Додуше, био је и нижи прије првог маја, када су их, супротном препорукама власти, посјећивали дјеца и унуци. Управо на њих старије генерације које су одрасле у Совјетском Савезу и искусиле строгу дисциплину, нису пренијеле то искуство. Међу позитивнима на вирус пунољетних до 45 година је преко 40 одсто, а оних до 65 изнад 35 одсто. Прије Празника рада ширење епидемије понегдје је, као у Чељабинску, поспјешио Васкрс јер су се неки свештеници и вјерници оглушили на забрану одржавања литургија јавно.

На Кавказу детонатор пандемије био је Рамазан. Пар дана уочи његовог почетка на иницијативу неких религиозних вођа у Владикавказу је одржан спонтани протест против самоизолације, у ком је учествовало барем двије хиљаде људи. Дан касније главни град Сјеверне Осетије постао је један од највећих епицентара заразе у држави. Томе је допринела и традиција да се увече након поста окупљају породица и пријатељи те заједно једу, што је поспјешило ширење вируса цијелим Кавказом, понајвише у Дагестану који је сада на петом мјесту у земљи по броју заражених.

Било је и несмотрених одлука власти, на примјер московских, које су увеле електронске пропуснице за кретање градом и улазак у њега те одлучиле да ће их полицајци провјеравати за сваку особу и возило. Првог јутра на улазима у станице метроа хиљаде и хиљаде нагураних људи чекало је на улазак и до два сата. Нису сви ни имали маске, а о размаку могло се само сањати. Нема шансе да се тада нико није заразио! Прославиле су се и власти у Мурманској области, које су зажмуриле због добрих односа с компанијом Новатек и пропустиле средином априла затворити градилиште на Арктику будућег погона за производњу укапљеног гаса и ЛНГ терминала, када се број заражених мјерио на десетине (тада је на њему радило више од 11.000 људи). Сада их је готово 2.200, на срећу више од 90 одсто их нема симптоме.

Предсједник Башкирије одлучио је заташкати пропуст старе знанице, директорке једне од болница у главном граду Уфи, која је током марта одбијала купити системе за тестирање на вирус, што су тражили бројни доктори због великог броја пацијената с високом температуром. Чак је и лагао да преминула старица није била заражена вирусом COVID-19. Неколико дана касније ,у болници је уведен карантин, особље и пацијенти су тестирани. Позитивно је било 170 људи, а неки су у међувремену преминули. Нико сада не завиди властима Саратовске области које су прошлог уторка због повољне епидемиолошке ситуације и малог броја обољелих отворили трговине, кафиће, ресторане, паркове. Овог уторка поновно су увели карантин јер је дан раније откривено 117 заражених.

Федералним властима дио јавности замјера што нису забраниле кретање по земљи након увођења обавезне самоизолације. А многима ни данас не иде у главу изненадна Путинова одлука да посјети болницу у Комунарки, прође цијелу „црвену зону“, сусретне се с једним пацијентом те одржи тамо састанак с вођством државног кризног штаба. Паника је настала након пет дана када је доктор Проценко, с којим је предсједник провео готово два сата, објавио да је заражен. Руског лидера вирус је ипак заобишао, за разлику од његовог портпарола Пескова, премијера Мишустина те министара грађевинарства, науке и културе.

Русија је други дан у првој фази ублажавања мјера уведених због пандемије. Кад је проглашавана обавезна самоизолација Владимир Путин је регионалним челницима дао овлашћење да сходно епидемиолошкој ситуацији на свом подручју сами одаберу које ће предложене мјере увести. Исто је и сада. Стога самоизолација и даље траје у жариштима епидемије – Москви, Московској области, свим кавкаским републикама, све до краја мјесеца. Но 20-ак регија, међу којима су, на примјер, Карелија, Алтај и Сахалинска област, спремно је већ сада за потпуно укидање свих мјера јер задовољавају сва три услова која су поставили епидемиолози: коефицијент раста један или мањи (што значи да обољели може заразити највише једну особу, а тренутно је на нивоу цијеле земље испод 1,03), број празних постеља у болницама већи од 50 одсто и број дневно тестираних 70 одсто на 100.000 становника. Но главни санитарни доктор Русије Ана Попова наложила је опрезно укидање мјера.

ПРИВРЕДА
Уз развој епидемије, једнако важна тема у Русији су стање привреде те социјалне и привредне мјере које доносе власти за борбу с кризом коју је изазвала. А њу је осјетила и прије вируса. Још у фебруару, министар финансија Антон Силуанов објавио је како земља свакодневно губи милијарду рубаља због смањења трговине с Кином. Затим је дошла и нафтна криза, након што је Саудијска Арабија дала ултиматум Москви да у року од два сата пристане на једнострано смањење производње од 400.000 барела. Сви знамо како је одговорила, а након драстичног пада цијене нафте на берзи у Њујорку Силуанов је смиривао нацију како новчаних залиха за крпљење рупе у државном буџету има довољно до краја 2024. (буџет за ову годину формиран је при цијени нафте од 42 долара за барел, а сав приход изнад те цијене иде у Фонд националног благостања у којем тренутно има око 180 милијарди долара).

Шест година санкција промијениле су и улогу енергетике у руској привреди, која више не зависи само од ње, будући да њени приходи сада чине око 35 одсто државног буџета. А  према подацима Централне банке Русије од прошлог дана, државне резерве износе 562,8 милијарди долара. Оне су нешто веће него мјесец дана раније, што значи да влада још није требала посегнути за њима због ове кризе. Треба додати како су током првих мјесец дана обавезне самоизолације радиле стратешке компаније и индустрије, отприлике 20 одсто запослених у земљи, а од прошлог дана практично сви осим већине услужних дјелатности.

Мјере предлаже и најављује предсједник Путин, у честим обраћањима нацији, а разрађеним одлукама доноси их влада. У неколико наврата због њих је Државна дума мијењала одговарајуће законе. У првом таквом обраћању од 25. марта прогласио је прва два нерадна дана и најавио цијели низ социјалних мјера те неколико привредних. Исплаћивање до краја године породицама с дјецом до три године старости додатних 5.000 рубаља мјесечно (касније је додано и по 10.000 за дјецу до 16 година); утврђивање минималне плате током боловања због заразе вирусом у висини просјечне плате у земљи од 12.130 рубаља, до колико је повећан и додатак за незапослене (с дотадашњих 8.000); увођење кредитне паузе на шест мјесеци (како главнице, тако и камата) за самозапослене мали и средњи бизнис (којима је на исто раздобље омогућено и одлагање плаћања пореза, осим ПДВ-а, и преполовљена давања за осигурања) те особе којима су приходи пали за најмање 30 одсто; мораторијум од шест мјесеци на проглашење банкрота.

До сада је донесено 80 различитих социјалних и привредних мјера. Неке су звучале предобро, али им је примјена још преспора. На примјер, бескаматни кредити за исплаћивање плата запосленима. Банке су практично игнорисале одлуку Путина, који је затим наредио да државни Вњешекономбанк буде гарант за такве кредите, а када ни то није помогло, онда им је запријетио ускраћивањем државне подршке. Око 1.300 компанија до сада је добило такве кредите. Но нису сви задовољни помоћи владе. Предузетници се присјећају како су им због кризе 2008. исплаћивана финансијска средства, чега овога пута, барем за сада нема. Но тренутно нема ни повећања незапослености која је крајем 2019. износила 4,6 одсто јер је коришћење мјера за привреду условљено неотпуштањем запослених.

Одређене мјере доносе и регионалне и локалне власти – најчешће је ријеч о смањењу цијена на комуналне услуге, локалне поразе и најамнине. Према истраживању које је почетком маја провео московски Центар стратешких истраживања, око 70 одсто власника малих и средњих предузћа намјерава користити државне мјере помоћи, првенствено одлагање враћања кредита и плаћања пореза те смањења трошкова осигурања. Чак 93 одсто предузећа сматра како ће им ова криза донети смањење прихода, али у односу на април 20 одсто мање предузећа сматра да ће морати дијелити отказе, док их 11 одсто мање сматра како ће банкротирати.

Недавно је Европска банка за обнову и развој измијенила своје прогнозе за Русију, коригујући предвиђени пад БДП-а с 6,4 одсто на 4,5 одсто.  Но влада је ипак оптимистичнија и предвиђа пад БДП-а за ову годину за највише три одсто. Министар привреде Максим Решетников информисао је руског предсједника како се оно полако обнавља те да инфлација на крају године неће бити већа од четири одсто (2019. инфлација је била најнижа у историји земље – три одсто). Оптимизам владе крије се у чињеници да је земља у протеклих шест година научила живјети у кризним условима, из чега је привреда чак и профитирала, посебно пољопривреда која је сада друга по приходу од извоза, иза енергетике. Прошле године, од продаје житарица, Русија је зарадила више од 25 милијарди долара, а примјера ради од извоза оружја 15 милијарди. Стога не чуди да је међу првим одлукама владе била и забрана извоза житарица, што је изазвало раст њихових цијена на међународном тржишту. Тиме је Москва осигурала залихе хране за своје становнике и високе приходе након жетве.

 

Аутор Јелена Јуришић

 

Насловна фотографија: Kremlin.ru

 

Извор ideje.hr, 23. мај 2020.