П. Кениг: Кинеска криптовалута је корак ка рушењу долара

Са новом криптовалутом која ће на крају бити интернационализована, Кина је на путу да се потпуно дедоларизује, при чему би сајбер-јуан заменио амерички долар као кључну валуту

„Прекинућемо све везе“ – запретио је Трамп је у недавном интервјуу за Фокс бизнис, сугеришући да би могао прекинути дипломатске односе с Кином и тако уштедети 500 милијарди америчких долара. Али, није рекао како. Гнев господина Трампа односио се на оно што он назива кинеским “погрешним управљањем” корона кризом.

„Веома сам разочаран у Кину“, рекао је такође Трамп за Фокс. „Тражили смо да одемо у Кину а они су рекли – не“, наставио је, поменувши фебруарску понуду Центра за контролу и превенцију болести за помоћ Вухану погођеном вирусом. „Нису желели нашу помоћ… Дакле, била је то или глупост, неспособност или намера. ”

То су прејаке и неутемељене речи јер никад није јасно документована оптужба против Кине да је она погрешно управљала борбом против COVID-19 и да је наводно одговорна за кризу COVID-19 у САД – где су стварно лоше управљање, корупција, сукоб интереса а посебно фармацеутских интереса, надметање приватних компанија око вакцине – како је писано и по зидовима – те фалсификовање статистика коронавируса, са фалсификовањем броја умрлих, плаћањем болницама за проглашавање било ког примљеног COVID-пацијентом, чак и ако многи од њих то нису, или за употребу респиратора, мада је опште познато да они узрокују смрт код 40 одсто до 60 одсто пацијената.

Да ли је вирус креиран у америчкој лабораторији за биолошко оружје одакле је намерно или случајно побегао и да ли је нулти пацијент био из САД и да ли је вирус на овај или онај начин донесен у Кину? Председник Трамп то зна. Он такође зна за стварно лоше управљање кризом у својој земљи, али одувек је био добар у пропагандној самопромоцији и клеветању непријатеља, тако ће и бити све док мисли да би му то могло помоћи да буде изабран. Очигледно је да драматизација односа САД-Кина нема никакве везе са кинеским „погрешним управљањем“ епидемијом короне, већ пре са тиме што се Кина осмелила да крене корак даље од економије зависне од долара:

Прво, коришћењем јуана и локалних валута које повећавају трговину између земаља АСЕАН + 3 (Удружење нација југоисточне Азије – Брунеј, Камбоџа, Индонезија, Лаос, Малезија, Мјанмар, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам; плус три – Јапан, Јужна Кореја и Кина). Монетарне трансакције користе ЦИПС (Прекогранични међубанкарски платни систем), избегавајући СВИФТ – шему плаћања под контролом долара. Ово је углавном у функцији спречавања мешања САД у међународне монетарне трансакције – а такође одговор на претњу САД да ће прекинути кинеске ланце снабдевања.

Прекид ланаца снабдевања је, наравно, обични блеф јер буквално више од 80 одсто америчке индустрије на овај или онај начин зависи од снабдевања из Кине. Та зависност је посебно значајна у медицинским компонентама, где САД зависе од Кине 80 до 90 одсто. Али, Кина је Кина, а председник Си је брзо указао на блеф – а САД се могу изненада наћи у проблему, јер се такви ланци снабдевања не замењују преко ноћи. У првом кварталу 2020. године земље АСЕАН-а постале су највећи кинески трговински партнер са 15,1 одсто, премашивши Европску унију. Трговина са Јужном Корејом и Јапаном је још 13,7 одсто, што је укупно 30 одсто. Ако се дода кинеска трговина са Русијом, још најмање 15 одсто, то је приближно 50 одсто са најближим партнерима Кине који су спремни да одустану од комерцијалних трансакција у америчким доларима.

Друго, покретањем нове контролисане крипто валуте за међународну трговину Народне банке Кине (кинеска централна банка), чиме се заобилази међународни систем преноса новца који контролише амерички долар и СВИФТ, што све трансакције чини рањивим на америчко уплитање и санкције. Кинески нови сајбер новац, е-РМБ (ренминби, што значи људски новац), или јуан, тренутно се тестира у неколико кинеских градова, укључујући Сенжен, Сузоу, Ченгду и Ксионган. У тим градовима он има скоро универзалну употребу, тј. користи се за исплате плата, јавни превоз, храну и већину малопродајних куповина.

Употреба дигиталног новца није ништа ново у Кини. Данас се око 90 одсто новчаних трансакција обавља електронским путем, на пример преко WeChat и AliPay, али не замењује постојећу готовинску валуту. За робу, која је данас углавном доларизована, Кина ће имати цене у јуанима, а трговати у крипто-јуану. Јуан цене се за злато, сирову нафту и руду гвожђа већ употребљава. Како се Кина опоравља од пандемије брже од остатка света, релативно високи приноси улагања у јуанима и робне имовине постаће привлачнији. Фактор неометања криптовалуте подржане од стране кинеске централне банке је још један безбедносни елемент који ће додатно ојачати кинески јуан као резервну валуту.

Већ сад су земље широм света уморне од мешања САД у њихове међународне трансакције, а нарочито од америчких санкција – које су могле доћи на хировит начин – сваки пут када нека држава покаже свој суверенитет или непослушност америчким диктатима. То многе земље, које се јавно и не плаше санкција, наводи да постепено и тихо пребаце своје улоге из долара у кинески јуан. Прелазна тачка може се достићи када око 50 одсто светске трговине и светских резерви буде деноминирано у јуанима.

У овом тренутку вероватно је да хегемоније светског долара више неће бити, јер јуан може избацити долар. Вође неколико земаља су убијене због покушаја замене у трговини долара другим валутама. На пример, Садам Хусеин, за своју намеру да употреби евро за трговање богатствима Ирака, и либијски председник Гадафи, када је пожелео да уведе златни динар као панафричку трговинску валуту, чиме би Африку ослободио западног монетарног ропства. Као што се сви сећамо, НАТО га је буквално линчовао 20. октобра 2011, на иницијативу Хилари Клинтон, уз снажну подршку тадашњег француског председника Саркозија.

Узгред, ова западна монетарна потпуна контрола преовлађује у Африци од данас – нова-стара врста колонизације о којој нико на Западу не извештава. Након што се нови е–РМБ (јуан) успешно тестира на локалном нивоу, биће лансиран на међународном плану. Док ће интернационализација сајбер-валуте коју подржава кинеска централна банка јуан учинити још привлачнијим међу трговинским партнерима – а такође и као резервну валуту.

Кина ће истовремено моћи да своје огромне резерве америчких државних обвезница (око 1,2 билиона америчких долара) пребаци у куповину имовине у иностранству која је плаћена у америчким доларима. Инвестиције у пројекат Појас и пут могу бити погодно средство за смањење удела у доларима код куће. У тренутној кризи високог дуга са короном широм света, посебно глобалног југа, Кина ће размотрити програм дуга (опроштај дуга) најсиромашнијим партнерским земљама – које можда јесу или већ могу бити будући сарадници у Појасу и путу.

Од октобра 2016. године кинески јуан део је корпе од пет валута ММФ-а која чини Специјална права вучења (СДР), последњу виртуелну резервну валуту у свету. Акције СДР су 41,73 одсто у америчким доларима, у еврима 30,93 одсто, кинеском јуану 10,92 одсто, јапанском јену 8,33 одсто и британској фунти 8,09 одсто.

Овакав однос СДР несразмеран је с обзиром на економску снагу појединих земаља, посебно Кине, друге највеће светске економије, која се брзо креће ка првом месту. Кина ће можда желети да интензивно преговара с ММФ о њеном валутном уделу у СДР, као и преиспитивању квота земаља које до сад нису у складу са економском тежином земаља чланица. За повећање капитала ММФ је касно. Капитална основа ММФ данас износи 477 милијарди СДР (677 милијарди долара). Поред тога, постоји привремени нови аранжман за позајмљивање који је у јануару 2020. удвостручен на СДР 365 милијарди (475 милијарди долара), па је укупна база ресурса око 1,15 билиона долара.

Ипак, ММФ већ данас предвиђа један билион УСД за додатно позајмљивање дуга у корона времену и опрост дугова. Пошто је ово само привремени аранжман, за повећање и преглед квота, за правилно прилагођавање кинеске економије више је него касно. Прилагођавање квоте Кини и одговарајуће прилагођавање пропорције јуана у СДР корпи додатно би побољшало кинеску валуту у односу на остатак света.

Ова комбинација с криптовалутом коју контролише кинеска централна банка, евентуално потпомогнута златом, била би невероватна резервна валута коју би већина земаља пожелела као своје главно резервно средство. Тога се, наравно, боји и Вашингтон. То би очито угрозило и вероватно сломило глобалну хегемонију америчког долара. Али, свет би био бољи.

Зато је прича о Кини, којој се приписује кривица за ширење и злоупотребу коронавируса, чиста фарса – прикривање стварног разлога Трамповог покушаја рушења кинеске репутације широм света. Чинећи то САД се надају да ће поништити раст Кине и уважавање кинеског јуана, а самим тим и привлачност јуана као инвестиционе валуте за већину остатка света.

То је слично стварном разлогу америчког и кинеског трговинског рата 2018-2019, који је покренуо председник Трамп, а чији је циљ био уништити углед јуана у светској арени. Без успеха. Вашингтон је на крају тихо изгубио сукоб. Упркос Трамповим гласним изјавама, САД су много зависније од Кина него обрнуто. Погледајте само кинески ланац снабдевања који Запад, посебно САД, не могу да замене.

Под вођством председника Си Ђинпинга, Кина је мењала зупчанике прилично брзо. Припреме за оријентацију према азијским тржиштима су у пуном јеку. Кина унапређује односе са азијским тржиштима, тј. земљама АСЕАН, плус Јапаном и Јужном Корејом. Чланице Шангајске организације за сарадњу такође су трговачко тржиште у којем је Кина већ ангажована и може га додатно ојачати. Шангајска организација, поред Кине и већине земаља средње Азије, обухвата и Русију, Индију и Пакистан – а Иран чека скори пријем. Други, попут Малезије и Монголије, у статусу су посматрача и такође су спремни да у догледно време постану чланови.

Комбинација Шангајске организације, АСЕАН–плус три, представља више од половине светске популације и чини више од трећине светске економске популације. Ово је огроман глобални „тржишни удео“ – и вероватно ће се повећавати са сваким нападом – војним и економским – Вашингтона било где у свету.

Са новом криптовалутом која ће на крају бити интернационализована, Кина је на путу да се потпуно дедоларизује, при чему би сајбер-јуан заменио амерички долар као кључну трговинску и главну резервну валуту и променио улогу Сједињених Држава као светског финансијског и економског хегемона.

Тренутне припреме не спречавају Кину да напредује у економским активностима – трговини – а посебно незаустављивом иницијативом Појас и пут поморским и копненим путевима, већ рачунајући на 160 партнера (око 120 земаља и око 40 мултинационалних организација) на четири континента.

Ова револуционарна глобална развојна шема изискује три билиона јуан-доларског улагања. Такође ће то временом стварати трилионе прихода који ће се делити са партнерима Појаса и пута. Све то води заједничкој будућности човечанства – свету који иде ка равнотежи правде, хармонији и миру.

 

Аутор Петер Кениг

 

Насловна фотографија: Jie Zhao/Corbis via Getty Images

 

Извор Global Research, 17. мај 2020./Факти, 22. мај 2020.