Dogovor „Merkron“ kao dašak nade za EU?

Dogovor Merkelove i Makrona je korak ka kritikovanoj „dužničkoj uniji“, o kojoj se godinama vode sporovi. Neki čak govore o početku stvaranja evropske nacije

Četiri video-konferencije. Toliko puta su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali bez svojih evropskih partnera. Pričali su na engleskom, a svaki od razgovora trajao je više od sata. Tema je uvek bila ista: osnivanje fonda za Evropu. Bilo je puno detalja i brojki za razmatranje, ali radilo se o nečem mnogo većem: o pitanju postoji li još uvek nešto vredno imena „Evropska unija“ i hoće li se raspasti na sastavne delove pod teretom krize koju je doneo koronavirus.

Od ponedeljka, odgovor je jasan: razgovori između Makrona i Merkelove bili su uspešni, pa postoji opravdana nada da će, jednom kada se kriza oko koronavirusa završi, Evropa izaći jača i ujedinjenija nego ikada pre – umesto kao oslabljena, zavađena masa. Plan o „fondu za oporavak“, koji je dvoje lidera predstavilo u zajedničkoj video-konferenciji početkom ove nedelje, predstavlja više od puke finansijske podrške za evropske zemlje najteže pogođene novim koronavirusom. To je jedna velika vizija. Po prvi put, EU će se zajednički zadužiti, i to u značajnoj meri. Neki čak vide ovu inicijativu kao korak ka uspostavljanju jedinstvene evropske nacije.

Istovremeno, plan koji je sastavio „Merkron“ – kako se franko-nemački tandem naziva, predstavlja kompromis. Naročito je Nemačka napravila ozbiljan korak, sa Merkelovom koja se odrekla principa koji su bili praktično nedodirljivi tokom finansijske krize i krize evra koja je usledila. Iako novi fond neće predstavljati ekvivalent zajedničke i grupne odgovornosti, izdašna suma duga koju Brisel sada preuzima jeste korak ka mnogo kritikovanoj „dužničkoj uniji“.

To je rizičan potez za Merkelovu koja se približava kraju svoje karijere. Krizna vremena uvek su i „vremena borbe“, rekla je u ponedeljak, dodavši: „i vremena posvećenosti jednoj ideji“. Samo što ovu konkretnu ideju Merkelova nikada nije naročito simpatisala. To se, međutim, promenilo. Kao i tokom izbegličke krize, Merkelova koristi svoju enormnu popularnost da povede Nemačku odvažnom ali ne baš široko prihvaćenom stazom. Verovatno je jedan od njenih ciljeva bio da se otkloni rasprostranjeni stereotip o škrtoj Nemačkoj – sebičnoj zemlji koja iz svake krize izlazi jača, čak i onda kada ostatak Evrope pati.

TRN U OKU
Nemačka kancelarka sada je preduzela prvi korak, ali će ona i Makron takođe morati da sakupe neophodnu podršku, pri čemu će, po svemu sudeći, njihov glavni protivnik biti austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji je već iskazao ozbiljne rezerve. On je već duže vreme trn u oku Merkelove, dobrim delom i zbog masovne podrške koju dobija od nemačkih konzervativaca. Postoji nada da će kompromis biti pronađen na samitu EU sredinom juna.

Krucijalni koncept za finansiranje plana Merkelove i Makrona potiče od predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen. Krajem marta svedočili smo trećoj video-konferenciji evropskih lidera o koronavirusu koja se okončala bez dogovora, što je neuspeh za koji je dobrim delom zaslužan Makron, koji je udružio lidere nekolicine drugih EU zemalja protiv Merkelove. U zajedničkom pismu sa još osam kolega, zahtevao je uvođenje korona-obveznica kao reakciju na ekonomsku krizu – što je praktično zajednički dug koji bi, u najgorem scenariju, Nemačka sama otplaćivala.

Francuski predsednik dugo se nadao da će biti u stanju da reformiše Evrozonu zajedno sa Nemačkom, ali se ta vizija pokazala nedostižnom sa Merkelovom za kormilom u Berlinu. U martu je delovalo kao da namerava da iskoristi ovu krizu kako bi nagomilao pritisak na nemačku kancelarku.

Francuski predsednik Emanuel Makron tokom konferencije za medije nakon samita lidera Evropske unije, Brisel, 02. jul 2019. (Foto: REUTERS/Francois Lenoir)
Francuski predsednik Emanuel Makron tokom konferencije za medije nakon samita lidera Evropske unije, Brisel, 02. jul 2019. (Foto: REUTERS/Francois Lenoir)

Na samitu od 26. marta, video-konferencija je trajala šest sati, a Merkelova se priključila od kuće, gde je bila u karantinu. Makron je uglavnom bio u zdanjim redovima tokom debate, pošto su šefovi vlada Španije i Italije jurnuli u borbu za evroobveznice. „Ukoliko čekate na koronavirus-obveznice“, rekla je Merkelova italijanskom premijeru Đuzepeu Konteu – „nećete ih dočekati“. Na kraju je problem delegiran ministrima finansija Evrogrupe zajedničke valute.

Ali tada, krajem marta, jedna ideja počela je da dobija zamah u Evropskoj komisiji koja je tražila način za izlazak iz ćorsokaka. Predsednici Komisije Fon der Lajen očajnički je trebao dogovor o budžetu EU, poznat kao Višegodišnji finansijski okvir (Multiannual Financial Framework – MFF), za period od 2021-2027. godine. U februaru je poslednji pokušaj da se dođe do dogovora propao.

To je bio momenat u kojem je MFF postao centralna tačka fokusa napora da se reši kriza, a Merkelova nije imala protivnika. Mogla je čak i da zamisli upumpavanje još novca u budžet EU, kao sredstvo za borbu protiv krize. Ona očigledno veruje da je bilo šta bolje od korona-obveznica.

FOKUSIRANjE NA BUDžET
Problem je, međutim, u tome što, pored Nemačke, Austrije i Holandije, jedva da bilo koja druga EU članica može da priušti veće izdatke za EU. Ta zagonetka je naterala Fon der Lajenovu da svoju pažnju usredsredi na takozvani „plafon sopstvenih resursa“. Ovaj termin podrazumeva dodatni novac za budžet EU koji članice ne moraju da šalju u Brisel, ali moraju da drže u rezervi za vanredne prilike. Gornji limit tih rezervi sada će biti uvećan. A to će omogućiti Evropskoj komisiji da pozajmi značajne količine duga sa međunarodnih finansijskih tržišta.

To pozajmljivanje je kičma fonda za oporavak, a francuski ministar finansija Bruno le Mer sastavio je rani koncept koji je predstavio na telefonskoj konferenciji drugog aprila. Nedugo potom, Makron je promenio kurs, uviđajući da će njegov cilj ambicioznog odgovora na korona krizu lakše biti postignut kroz budžet EU, nego kontinuiranim insistiranjem na koronavirus-obveznicama, imajući u vidu da Merkelova i severne članice EU ostaju čvrsto suprotstavljene tom rešenju.

Fon der Lajenova je predstavila MFF dogovor 23. aprila na video-konferenciji, a šefovi država i vlada EU ovlastili su je da razvije taj koncept. „Ne zaboravite da najpre razgovarate sa nama“, rekla je Merkelova Fon der Lajenovoj na kraju konferencije, što nije bio naročito suptilan podsetnik da kada se radi o novcu, zemlje članice su te koje imaju moć. Nakon te video-konferencije, Merkelova i Makron su otpočeli svoju seriju razgovora.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kancelarka Nemačke Angela Merkel tokom zajedničke konferencije u Berlinu (Foto: Clemens Bilan/EPA-EFE/REX)
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kancelarka Nemačke Angela Merkel tokom zajedničke konferencije za medije u Berlinu (Foto: Clemens Bilan/EPA-EFE/REX)

„Lepota ovog plana je u tome što je on istovremeno i ambiciozan i izvodljiv“, kaže jedan francuski diplomata. Ključni detalji su prvobitno usaglašeni tokom druge nedelje maja, „ali je to istovremeno bio i plod trogodišnjeg odnosa dvojca Makron-Merkel.

Do samog kraja, tim Fon der Lajenove bio je u gotovo svakodnevnom kontaktu sa kabinetom nemačke kancelarke i sa Jelisejskom palatom – sedištem francuskog predsednika. Merkelin šef kabineta, Bjorn Sibert, bio je u kontaktu sa njenim savetnikom za Evropu, Uvom Korsepijusom, dok je Sibertova zamenica, Stefani Riso, često razgovarala sa Makronovim savetnikom za Evropu, Klementom Boneom. Ponekad bi svi zajedno učestvovali na istoj video-konferenciji.

Kako bi bili sigurni da niko nije prevideo najvažnije detalje, nacrt plana je iscrtan na tabli u Sibertovoj kancelariji na 13. spratu zgrade Berlimo – sedišta Komisije u Briselu. To je jedan prilično haotičan dijagram, prekriven strelicama i napomenama. Fon der Lejenova je morala da uzastopno ponavlja prezentaciju svog plana, održavajući diskusije sa 20 šefova država i vlada samo prošlog vikenda kako bi uzela u obzir sve konkurentne interese.

PRIVREMENA MERA
Za Brisel, plan zaduživanja podrazumeva ogromno uvećanje uticaja. Evropska komisija postaće nezavisni igrač na tržištima kapitala, što je revolucionaran korak. Ako zanemarimo kratkotrajni izuzetak iz perioda krize evra, Merkelova nikada nije Žanu-Klodu Junkeru (prethodniku Fon der Lajenove) dodelila toliku moć. A čak i sada, nemačka kancelarka insistira na tome da je fond za oporavak samo privremeno sredstvo – drugim rečima, izuzetak.

To je pre svega poduhvat da se umire konzervativci u nemačkom parlamentu, jer je sam plan težak zalogaj i za partiju same Merkelove – Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU). Uz izuzetak izbeglica, nijedno drugo pitanje nije se pokazalo toliko kontroverznim tokom epohe Merkelove kao diskusija o zajedničkom evropskom dugu. Kako bi izašla na kraj sa takvim brigama, Merkelova je prošlog vikenda preko telefona razgovarala sa uticajnim konzervativcima, uključujući lidera parlamentarne grupe Ralfa Brinkhausa i Markusa Zedera, vođu Hrišćanske socijalne unije (CSU) – sestrinske stranke CDU iz Bavarske. Takođe je razgovarala sa Aleksanderom Dobrintom, liderom poslaničke grupe CSU u federalnom parlamentu. Merkelova se nadala da će razgovori zagarantovati da se niko ne protivi inicijativi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa liderom CSU i premijerom Bavarske Markusom Zederom (Foto: Jens Schlueter/Getty Images)
Nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa liderom CSU i premijerom Bavarske Markusom Zederom (Foto: Jens Schlueter/Getty Images)

Vodeći nemački konzervativci proveli su godine ljuto lomeći koplja sa bilo kojim konceptom zajedničkog duga, pa se sada suočavaju sa prilično teškim zadatkom da izvedu veliki zaokret i podrže inicijativu Merkelove. Mnoge brine da će paket Merkel-Makron delovi biračkog tela shvatiti kao izdaju nemačkih interesa. To bi moglo da osnaži radikalno desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD), koja je već istakla protivljenje planu.

Bez obzira na sve, iz redova nemačkih konzervativaca došlo je relativno malo otpora. Prema izvorima uključenim u ovaj proces, predlog ne predstavlja kršenje evropskih sporazuma, a ionako je za jednokratnu upotrebu. Još važniji je, međutim, autoritet koji je Merkelova nedavno povratila. Tokom korona krize uspela je da učini da konzervativci u anketama beleže rezultate koji su delovali nemogućim pre svega nekoliko meseci.

„POBEDNIČKA HIMNA“
Za Makrona, ova združena inicijativa predstavlja nešto poput odocnele nagrade. Nakon godina uzaludnog agitovanja i brojnih razočarenja, konačno je uspeo da napravi značajan korak napred ka ispunjenju svog predizbornog obećanja o stvaranju snažne, ujedinjene Evrope. I to se događa baš kad je najpotrebnije jer, za razliku od drugih evropskih lidera, pandemija Makronu nije popravila rejting. Na anketama se trenutno nalazi iza premijera, sa stopom podrške od svega 40 odsto.

Kao takav, novi franko-nemački dogovor mogao bi da se pokaže kao još značajniji u kontekstu francuskih predsedničkih izbora na proleće 2022. godine, makar ukoliko se Makronu bude sudilo prema ispunjenim obećanjima. To bi takođe preusmerilo vetar iz jedara desničarskog populiste Marin le Pen i njenih tvrdnji da u kriznim vremenima Evropa prepušta ljude sopstvenim rešenjima i ne uspeva da ih zaštiti.

U Španiji i Italiji, koje će verovatno biti najveći korisnici fonda za oporavak, rekacije vlada bile su pozitivne. „Konte peva pobedničku himnu“, objavio je dnevni list Republika. Rim se nada prijemu oko petine sredstava koja će biti dostupna, što je približno 100 milijardi evra (109 milijardi dolara). Konteova najveća briga jeste da bi u pregovorima koji slede sa ostatkom EU moglo da dođe do smanjenja fonda. Kako bi se spremio za bitku, preliminarno je podigao svoje zahteve, rekavši: „Kako bi se prevazišla kriza, moramo da proširimo fond za oporavak“.

SAVLAĐIVANjE OTPORA
Najjači otpor franko-nemačkoj inicijativi dolazi iz redova „štedljive četvorke“, ponekad manje eufemistično nazivane i „sebična četvorka“, koju čine Holandija, Švedska, Danska i Austrija. Austrijski kancelar Kurc već je najavio alternativni predlog, a njegov holandski kolega Mark Rute takođe je pod pritiskom kod kuće da ne napravi niti jedan ustupak planu Merkelove. U februaru, Rute je na budžetski samit EU poneo Šopenovu biografiju da sebi prekrati vreme, rekavši: „Naša pozicija je poznata, pa ne vidim o čemu imamo da pregovaramo“. Merkelova nije baš obožavalac takvih gestova.

I Višegradska grupa je prilično skeptična povodom plana. U Češkoj i Slovačkoj, ali naročito u Poljskoj i Mađarskoj, postoji ozbiljna zabrinutost da bi fond mogao da predstavlja pretnju za ogromne novčane sume koje su ove zemlje primale iz poljoprivrednih subvencija i evropskih strukturnih fondova. Češki premijer Andrej Babiš rekao je da plan Merkel-Makron praktično kažnjava države poput Češke, čija je reakcija na koronavirus, kako kaže, uspešno funkcionisala.

Slovački premijer Peter Pelegrini, češki premijer Andrej Babiš, poljski premijer Mateuš Moravjecki i mađarski premijer Viktor Orban tokom zajedničkog fotografisanja na neformalnom sastanku lidera zemalja Višegradske grupe, Budimpešta, 13. jun 2019. (Foto: MTI/Hungarian Prime Minister's Press Office via AP)
Slovački premijer Peter Pelegrini, češki premijer Andrej Babiš, poljski premijer Mateuš Moravjecki i mađarski premijer Viktor Orban tokom zajedničkog fotografisanja na neformalnom sastanku lidera zemalja Višegradske grupe, Budimpešta, 13. jun 2019. (Foto: MTI/Hungarian Prime Minister’s Press Office via AP)

Ako saberete štedljivu četvorku sa Višegradskom grupom, ispada da je oko trećine EU kritički orijentisano prema projetku Merkelove i Makrona. Ali Komisija ima plan da ih sve osvoji. Jedna ideja je investiranje novca u buduće tehnologije. Osim toga, postojaće uslovi za pristup novcu. Konačno, kako bi se ispunio ključni zahtev štedljive četvorke, novac neće biti tek tako poklanjan, nego izdavan u formi pozajmica.

Utisak je da će na kraju otpor prema planu biti savladan. Većina političara u Evropi je svesna da je bloku očajnički potreban sporazum, ako ne na samitu EU sredinom juna, a onda najkasnije tokom nemačkog predsedavanja Savetom koje počinje u julu.  Pariz veruje da će sada biti teško zaustaviti lokomotivu koja se zahuktava. Njegov savetnik u Jelisejskoj palati kaže da će snažan politički gest Merkelove dosta otežati zadatak protivnicima plana koji nameravaju da spreče njegovo usvajanje.

 

Kristijan Hofman, Frank Hornig, Valter Majer, Vajt Medik, Piter Miler, Brita Zandberg i Hilin Cuber

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Gonzalo Fuentes

 

Izvor Spiegel.de

Pratite nas na YouTube-u