Дојче веле: Бела Америка мора увидети систематски расизам

Током карантина због пандемије, нестао је добар део свакодневице. Али опстали су темељни, структурни проблеми. Системски расизам је један од њих

Већина белих Американаца не жели да увиди огроман друштвени проблем. Расизам је одувек ту и укотвљен је у амерички систем, пише у свом коментару новинарка ДВ Џенифер Камино Гонзалез.

Слике запаљених полицијских аутомобила, облака сузавца, похараних продавница, полицајаца који притискају цивиле уз асфалт… те слике су шокантне за нас, Американце, али не могу бити изненађење. Снимак Афроамериканца који умире под коленом белог полицајца показао нам је грозоморну сцену. Али ни она није изненађење – већ смо виђали сличне ствари.

Одзвањају протести у Фергусону, Мисури, из 2015. године. Старији доживљавају дежа ву, сећајући се немира у Лос Анђелесу из 1992. и линчева током шездесетих. Али данашњи масовни протести обузимају земљу у време када је пандемија однела више од 100.000 живота и оставила преко 30 милиона људи без посла, потврђујући вртоглаву неједнакост и поларизацију који раздиру друштво.

Делује да су Сједињене Државе на прекретници. Будућност изгледа безнадежно и неизвесно. Гледамо „америчко крвопролиће“ – појам који је Трамп чудновато употребио у говору на инаугурацији почетком 2017. године. Али, вероватно није мислио на овакво крвопролиће.

Током карантина због пандемије, нестао је добар део свакодневице. Али опстали су темељни, структурни проблеми. Системски расизам је један од њих. То потврђују бројни примери чак и из ове епидемије. У фебруару смо видели како су двојица белаца упуцали тамнопутог Ахмада Ејрберија док је џогирао у Џорџији.

На другом снимку смо видели како жена у њујоршком Централ парку зове полицију пошто ју је тамнопути суграђанин упозорио да поштује правила и не пушта пса са узице. Жена је одмах говорила полицији да је ту био „Афроамериканац“ и лагала да јој је „претио“.

Индиректни исход систематског расизма је чињеница да тамнопуто становништво натпросечно страда и од вируса. Па ипак, наоружани бели демонстранти су заузимали тргове великих градова протестујући против мера изолације. Неки су претили или чак пљували полицајце који су се опходили обазриво, подсећајући да у Америци белци и даље имају посебан третман.

Како и скоро свака тема у САД тренутно, и улога полиције и правосуђа се посматра дуж политичких и расних линија. Протести у Фергусону су изнедрили покрет „Black Lives Matter“ који жели да подигне свест о системском расизму и индивидуалним и колективним предрасудама који га поспешују. Као одговор, појавили су се друкчији покрети са слоганом „All Lives Matter“, подстичући веровање да Американци живе у друштву слепом на боју коже, или „Blue Lives Matter“ који сугерише да су полицајци хероји којима се пришива расистичко понашање.

Није изненађење да такве покрете махом подржавају конзервативни белци. Анкете стално показују да више поверење у полицију имају гласачи Републиканаца, белци и старији људи, док полицији верује тек мањина Латиноса, Афроамериканаца, младих и Демократа. Ове године су те демографске, расне и политичке линије затегнуте до ивице пуцања и подгревају фрагментацију и трибализам у друштву.

Опортунисти међу политичким лидерима, попут Трампа, активно подстичу поделе. Улазак Трампа у Белу кућу директан је резултат поларизације и културних ратова. У таквом клинчу неће бити напретка, а америчке улице ће остати бастиони насиља. Статистике показују, а снимци као онај на којем је убиство Џорџа Флојда визуализују чињеницу да су Афроамериканци натпросечно на мети полиције. Ипак, многи бели Американци не желе да признају да су повлашћени у владајућој полицијској култури и правосудном систему.

Многи бели Американци не желе да признају да је расизам и даље иманентни друштвени проблем и да државним структурама треба реформа како би збиља једнако третирале грађане којима наводно служе. Највећи балван на путу помирења је неспособност великог дела беле Америке да увиди своју привилегованост и покаже емпатију са мањинама.

Они који су део проблема морају постати део решења. Људи друкчије боје коже не могу својеручно да мењају систем који је постављен против њих и не би их требало приморати да то покушају. Кроз историју се показало да је покрету црнаца морала да се придружи критична маса белаца како би се кренуло напред.

Исто важи и данас – али да ли је то реално у време експлозије политичког племенског размишљања? Изазов никада није био толики, а улог је велики. Напредак ка укидању предрасуда и расног насиља доћи ће тек када бела Америка више не буде уљуљкана у системски расизам.

 

Аутор Џенифер Камино Гонзалез

 

Насловна фотографија: Elijah Nouvelage/Getty Images

 

Извор Дојче веле, 01. јун 2020.