Б. Павловић: Црне економске прогнозе имају своју лобистичку позадину

„Та идеја да ће толико запослених остати без посла или бити угрожено је неутемељена. Просто ће се свет током ове године вратити у нормалу“, тврди Павловић

Предвиђања и „црне прогнозе“ истраживања „Бостон консалтинг групе“, према којим ће до краја 2020. године трећина планете остати без посла, према мишљењу аналитичара Бранка Павловића нису нешто што ће се стварно догодити, иако су као последица вируса корона поремећаји на тржишту рада у кратком временском периоду огромни.

Према анализи „Бостон консалтинг групе“, у наредна два, три месеца сваки шести човек може остати без посла, а до краја године скоро трећина планете. До 2030. године 12 одсто радних места ће бити аутоматизовано, док ће 30 одсто захтевати потпуно нове радне навике. Све то је последица глобалне пандемије вируса корона.

У свом истраживању институт предлаже краткорочне и дугорочне мере држава, како би се тржиште рада стабилизовало и спречио негативан сценарио по запослене. Мере које истичу у кратком року су усредсређивање на задржавање радника, укључујући коришћење мера које владе тренутно спроводе – субвенције за плате и проширење социјалне заштите, финансијске и пореске олакшице и привремену прерасподелу радне снаге.

„ЦРНЕ ПРОГНОЗЕ“ – ЛОБИСТИЧКЕ
Оно што истичу као дугорочни императив и стратегију посткоронавирусне будућности, јесте улагање државе у такозвани рексилинг, односно, како наводе, „целокупној популацији омогућити приступ целоживотном учењу и осигурати да су радници мотивисани и способни да одрже сопствено континуирано професионално усавршавање“. Ово истраживање саговорник Спутњика оцењује лобистичким, у смислу успостављања система масовне и трајне дообуке и повећавања способности запослених. То је проблем који одавно постоји и није изазван епидемијом вируса корона.

„То и иначе представља проблем и уочено је одавно, а сада им је згодно да га везују за вирус ковид 19, иако сâм проблем, како и они кажу, на више места и нема много везе са самим вирусом. Иначе, та идеја да ће толико запослених остати без посла или бити угрожено је неутемељена. Просто ће се свет током ове године вратити у нормалу и ми можемо да кажемо у краткорочним ефектима да ће они достићи неке велике бројке, а опет не такве какве су они навели. У неким индустријама ће проблеми бити присутни нешто дуже времена, али опет не трајно, као на пример у авио-индустрији. Сва друга питања која они покрећу су изведена, а да претходно није одговорено на кључне ствари. На пример, шта држава треба да предузме на бази образовања, а не вештина“, објашњава Павловић.

ВЕШТИНЕ НИСУ ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВА
Државе вештине морају да пребаце на компаније, јер се, како указује наш саговорник, у компанијама људи уче вештинама које су њима потребне и оне су субјект који треба темељно да образује раднике. Запослени треба да знају фундаменталне научне принципе, односно темељна професионална знања, а компаније су те које ће их обликовати дообукама неопходним за рад.

„Читаву тему вештина које човек мора да савладава током живота, треба пореским и другим системима пребацити на компаније, што је некада и било. Дакле, ви сте увек долазили као добро теоријски поткован радник у ’Ерискон‘, или ’Електропривреду Србије‘, сасвим свеједно, па вас тамо онда дочекује једна врста специфичне дообуке, специјализације, стицања искуства, вештина, способности и тако даље. Овде је капиталу пало на памет да би заправо о трошку државе све требало да им се припрема из године у годину онако како њима одговара. То је потпуно бесмислено. Дакле, та питања се уопште не постављају, а она су кључна. Јер, оног тренутка када би се држава бацила на то да припрема људе као готове производе за компаније, онда би она од њих у старту правила идиоте који су неспособни за стварни живот у укупности себе као човека, а поготово неспособни за било каква политичка одлучивања“, сматра Павловић.

НОРМАЛАН ЈЕ РАДНИ ДАН ОД ПЕТ САТИ
На питање како оцењује прогнозу Бостон консалтинг групе да ће до 2030. године 12 посто радних места бити аутоматизовано, наш саговорник каже да продуктивност расте великом брзином и да би заправо било нормално да радимо пет сати дневно и имали бисмо пуну запосленост.

„То што ми не радимо пет сати дневно је зато што они који су власници капитала хоће да нас униште. Нема ничега у самој структури производње у којој би постојао проблем. Он постоји само због похлепе оних који контролишу капитал. Иначе би било сасвим нормално да се ради мање, да се ради у две смене по пет сати и имали бисмо пуну запосленост на нивоу целог света. Само не би било мултимилијардера“, каже Павловић, додајући да је цео проблем измишљен.

 

Аутор Бојана Стојадиновић

 

Насловна фотографија: Нови Стандард

 

Извор Спутњик, 03. јун 2020.