Без реда и закона нема правде и мира

Како то да „систематски расизам“ прожима државу којом од 1973. непрекидно владају либералне демократе? Зашто они не искорене расизам у местима где владају?

Пету ноћ откако су почели нереди, пљачка и подметање пожара у Минеаполису, криминални елементи су отерани са улица. Ко их је отерао? Исти они полицајци који су непрекидно на удару критике медија и беса руље. Без ове танке плаве линије, десетине америчких градова би били у рушевинама, спаљени до темеља од стране банди које су полицију засипале камењем, циглама, флашама, Молотовљевим коктелима и свиме што би им се нашло при руци.

Због тога што им је дужност да први одговоре на ове нереде, полицајци су се први нашли на мети криминалних напада, истовремено бивајући последња линија одбране грађана који се придржавају закона. Сваки пут кад би полиција морала да се повуче, уследила би анархија.

Размислите само о дешавањима која су уследила након одлуке градоначелника Џејкоба Фреја и директора полиције Медарије Арадондоа да напусте Трећу полицијску станицу у Минеаполису. Док су полицајци одлазили, раздражена руља је нападала, пљачкала и на крају спалила комплетну станицу. Америка је у чуду гледала тријумф анархије. Не може човек да се не запита шта је о свему томе мислио свет.

МОРАЛНА ПАРАЛИЗА
Осврнимо се и на политички контекст догађаја у Минеаполису. Градоначелник Фреј који је наредио напуштање станице припада крајњем левом спектру Демократске странке. Гувернер Минесоте Тим Волц је либерални демократа, као и оба америчка сенатора из те државе, укључујући и Ејми Клобучар. Конгресменка из Минеаполиса Илхан Омар је политички клон Александре Окасио-Кортез (лево-либерална конгресменка Демократске странке; прим. прев.)

Минесота је била политички дом потпредседника Хјуберта Хамфрија и Волтера Мондејла, као и сенатора Еугена Мекартија и Пола Велстона, а сви они су либералне иконе. Та држава није гласала за републиканског председника од 1972. Чак ни Роналд Реган никада није освојио Минесоту. Па ипак, гувернер Волц је о својој држави, цитадели либерализма, прошле недеље рекао следеће: „Морамо се позабавити систематским расизмом уколико желимо да обезбедимо сигурност, правду, мир и поредак за све грађане Минесоте.“

Питање: Како то да „систематски расизам“ прожима државу којом деценијама владају либералне демократе? Како објаснити да демократе које дуго владају Минесотом нису успеле да искорене расизам? Зашто либерали не успевају да се изборе са расизмом у местима где они владају? Да ли је разлог можда то што су и добри минесотански либерали заражени овим вирусом?

Демонстранти протестују против полиције због убиства Џорџа Флојда, Минеаполис, 26. мај 2020. (Фото: Tsong-Taatarii/Star Tribune via AP)
Блиски сусрет демонстраната и полиције у Минеаполису, 26. мај 2020. (Фото: Tsong-Taatarii/Star Tribune via AP)

Оно чему смо сведочили у Минеаполису ове недеље јесте неуспех либерализма. Руководство града и државе нису успели да убеде демонстранте које наводно подржавају да не чине насиље. Кад су почели немири, пљачке, пожари и напади на полицију, руководство се нашло у моралној и политичкој парализи.

Елите не успевају да са једнаким жаром осуде убиство Џорџа Флојда и насилно-криминалне елементе који су преплавили протесте. Нису на време распоредили довољно припадника Националне гарде и снага реда, нису прогласили полицијски час, нити су применили инструменте силе да спрече немире и пљачке. Због њихове некомпетентности и кукавичлука, полицијски чувари љупког града Минеаполиса допустили су да он буде вандализован од стране криминалне руље. Због чега ови лидери нису поднели оставке?

ИСТОРИЈСКЕ ПАРАЛЕЛЕ
Често се повлаче паралеле са 60-им годинама прошлог века. У лето 1964, Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима. Већ 1965. донет је Закон о гласачким правима. Потом су следили један велики друштвени програм за другим, а Џонсон је на Универзитету Хауард рекао да се Америка од концепта „једнаких шанси за све“ усмерава ка концепту „једнакости по резултатима“.

Међутим, у августу 1965. Вац (округ у Лос Анђелесу; прим. прев.) је експлодирао. Уследили су највећи расни немири још откад је Линколн 1863. слао унионисте да смирују Њујорк након нереда који су избили због регрутације. Њуварк и Детроит су имали устанке сличног обима у 1967. години.

У априлу 1968, у данима након убиства Мартина Лутера Кинга, амерички градови су пљачкани и спаљивани, међу њима и Вашингтон. Кернерова комисија формирана од стране Џонсона установила је да је „белачки расизам“ узрок нереда који су захватили црначке заједнице.

Ричард Никсон, говорећи у име тихе већине, тада је рекао: „Изгледа да ће кривицу за нереде приписати свакоме осим самим изгредницима“. И тада су либерали деловали морално разоружано и политички парализовано пред задатком суочавања са криминалним елементима који су поникли у мањинским заједницама и гласали за демократе. Такве ситуације код либерала неизбежно изазивају парализу у којој се злочини приписују „црним овцама“ које се крију међу иначе „мирним демонстрантима“.

Ових дана се много користи синтагма „говорити истину у лице моћи“. Шта би то данас значило? У најмању руку признати да је убиство Џорџа Флојда било зверство које захтева правду, али да правду захтева и раширени криминалитет који је експлодирао након тога. Али због неуспеха да се тај криминал осуди, и због парализе политичког руководства Минесоте, црначка заједница у Минеаполису је изгубила стотине малих послова – неке и заувек – који су им обезбеђивали средства неопходна за пристојан живот.

Демонстрант гестикулира руком испред запаљене продавнице за ауто делове током протеста због убиства Џорџа Флојда, Минеаполис, 27. мај 2020. (Фото: Carlos Gonzalez/Star Tribune via AP)
Демонстрант гестикулира испред запаљене продавнице за ауто делове током протеста због убиства Џорџа Флојда од стране полиције, Минеаполис, 27. мај 2020. (Фото: Carlos Gonzalez/Star Tribune via AP)

Колико год либерали термин „ред и закон“ изједначавали са расизмом, без реда и закона не може бити правде и мира.

 

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

 

Насловна фотографија: nytimes.com

 

Извор Buchanan.org