Дојче веле: Нова влада у Приштини је алат за постизање договора са Београдом

„Влада ће бити веома слаба, неће имати моћ да помери ствари. Очекује се да ће она бити само алат за постизање договора са Србијом, након чега ће пасти“, каже Емини

Скупштина Косова изгласала је нову владу. Пред њом је јасан задатак – дијалог са Београдом. Али до остварења тог задатка очекује је трновит пут и скупе политичке одлуке. За то се побринуло Куртијево Самоопредељење.

Скупштина Косова изгласала је нову владу с Авдулахом Хотијем из Демократског савеза Косова (ЛДК) на челу. Хоти ће тако у кабинету заменити Аљбина Куртија, премијера чијим је радом, према истраживању јавног мњења задовољно 60 одсто грађана.

Пад Куртијеве владе, која је у доба пандемије забележила највећу подршку грађана од 2015, откада се мери „Пулс јавности“ на Косову, нашироко се приписује одбијању сарадње са специјалним изаслаником председника САД за преговоре између Косова и Србије Ричардом Гренелом. Иако је сам Гренел то више пута одлучно негирао, на Косову је устаљено мишљење да је влада Аљбина Куртија оборена због одбијања да отклони препреке за наставак дијалога, односно безусловно укине таксе на увоз робе из Србије. Истовремено, раширено је уверење да ће нова влада управо то и да учини, па се о њој већ говори као о „Влади дијалога“.

НОВА ВЛАДА – ПОДРЕЂЕНА ТАЧИЈУ
Безусловно укидање такси које је још новембра 2018. увела влада Рамуша Харадинаја, била би скупа политичка одлука за Куртија, да ју је донео. Али укидање Куртијевог реципроцитета, биће, чини се, још скупља одлука за Хотијеву коалицију. У последњим данима своје владе, Курти је забранио увоз српских производа на којима на декларацијама и пропратној документацији не пише „Република Косово“. Ефекат те одлуке на трговину са Србијом исти је као и одлука о таксама, односно потпуно ју је обуставила. Зато је и захтев Србије, али и Европске уније за наставак дијалога исти: укинути одлуку о реципроцитету.

Међутим, симболички, за нову владу Косова, укинути „Републику Косово“ биће још теже него што је било укинути таксе од 100 одсто. Да ће до тога ипак доћи, сматра активиста из Штрпца, Милош Миловановић. Поучена искуством Куртијеве владе која је била под великим притиском, нова влада ће бити отворенија за дијалог, сматра он, додајући да околности попут пандемије, избора и формирања нове владе и у Србији, ипак пружају простор новој косовској влади да полако доноси одлуке.

„То ће дефинитивно оставити довољно простора влади Авдулаха Хотија да полако повуче одлуке претходних влада које су спречавале наставак дијалога, али и да креира наратив у којем ће дијалог бити представљен као неопходан у контексту односа Приштине са међународном заједницом, тачније Америком и ЕУ“, каже Миловановић.

С таквом оценом сагласна је и Доника Емини, извршна директорка Платформе „Цивикос“ – Хоти ће укинути мере реципроцитета под изговором спасавања стратешких партнерстава, сматра она.

„Нова влада формира се са једним циљем – да утре пут коначном договору са Србијом. До данас је нова влада била недоречена када су у питању њен програм и листа приоритета, али су зато већ потврдили да ће им дијалог бити главни приоритет, што се представља као мисија за обнављање нарушених односа са САД и ЕУ“, наводи Емини за Дв.

Међутим, иако је коначан договор са Србијом њен циљ, нова влада неће имати уплива у то како ће он изгледати. „Нова влада ће бити спремнија на сарадњу са Тачијем, тачније очекујем да ће бити подређена Тачију и имати минималан утицај на то како ће коначан договор изгледати“, каже Доника Емини.

КАКО СА НАСЛЕЂЕМ КУРТИЈА?
Пооштравање трговинских односа са Србијом није једино што је Курти оставио у аманет новој влади, ту су и бројна разрешења чланова управних одбора јавних предузећа, али и владиних службеника – међу њима и директора управе цивилног ваздухопловства, једног од потписника Писма о намерама за успостављање авио-линије између Београд и Приштине под покровитељством Гренела.

Миловановић сматра да поништавање тих одлука директно зависи од стабилности будуће владе: „Уколико се потврди да нова влада има перспективу да изнесе барем половину мандата, до одређених промена ће доћи“, наводи он, додајући да ће на то највише утицати најављени протести.

„Брзе одлуке у том смислу могу пре свега политички коштати ЛДК, јер ће донекле потврдити одређене наративе да су лични интереси и страначко ухлебљавање били превасходни мотиви за раскидање коалиције и свргавање владе премијера Куртија“, рекао је Миловановић за ДВ.

Слабу владу и јаку опозицију предвиђа и Емини: „Влада ће бити веома слаба, неће имати моћ да помери ствари, а биће још слабија у парламенту. Очекује се да ће она бити само алат за постизање договора са Србијом, након чега ће пасти и тиме отворити пут за нове изборе.“ До тада, сматра она, влада ће наставити да учествује у заробљавању државе, с обзиром на то да је састављена од странака које су главни актери тог процеса.“

ЛДК улази у коалициону владу са Алијансом за будућност Косова (ААК) Рамуша Харадинаја, Иницијативом НИСМА Фатмира Љимаја и странкама које представљају невећинске заједнице, међу њима и Српском листом. У опозицији тако остају Демократска партија Косова (ПДК) и ЛВВ.

КОРАК НАЗАД ЗА КОСОВО
И док блиска будућност за нову владу делује компликовано, Самоопредељење може само да добије из читаве ситуације, сматра др Ејдан Хехир, професор међународних односа на Универзитету у Вестминстеру.

„Самоопредељење је и даље веома популарно и требало би да буде у позицији да искористи бројне мане коалиције око ЛДК, како на улици, тако и у скупштини. Замах за промене који се створио у народу не јењава и јавност је ставила до знања да подржава агенду Самоопредељења“, оцењује Хехир за ДВ.

Пре преузимања власти, једна од главних бојазни у вези са Самоопредељењем био је њихов капацитет за управљањем, имајући у виду да је странка од оснивања била само у опозицији. Таквих сумњи више нема, сматра Хехир.

„Самоопредељење је отклонило све сумње у вези са капацитетом за управљање компетентним начином на који су водили владу, док су се стара гарда и њихови страни покровитељи довијали како да сруше владу. Пад владе је корак назад за Косово, али је он такође сликовито разоткрио до које мере је земља заробљена. То ће, парадоксално, можда и убрзати крај старе корумпиране елите“, сматра Хехир.

Насупрот ономе што види као нови моментум за промену који представља Самоопредељење, стоји најнестабилнија влада коју је Косово имало, оцењује даље Хехир, додајући да је сачињавају партије жељне моћи и могућности да и даље црпе скромне ресурсе земље.

„Највећа партија у коалицији, ЛДК, и сама је подељена на оне који су желели да наставе сарадњу са Самоопредељењем и оне који су устукнули пред идејом искрене промене“, каже Хехир и на крају процењује: „У тренутку када се Косово суочава с низом изазова, како на домаћем, тако и на међународном плану, тешко је гледати бледу, неупадљиву фигуру Авдулаха Хотија и не очајавати.“

 

Аутор Милица Андрић Ракић

 

Насловна фотографија: Atdhe Mulla

 

Извор Дојче веле, 03. јун 2020.