Трамп не искључује ангажовање војске против демонстраната по закону из 1807.

У прошлом веку је неколико пута је коришћен за сузбијање нереда: 1967. у Детроиту, 1968. у Чикагу и Балтимору, а 1992. године за време погрома у Лос Анђелесу

Доналд Трамп може применити закон о гушењу побуне војним снагама устанка. Учиниће то ако буде неопходно – изјавила је портпаролка Беле куће Кајли Макинени.

„То је, наравно, једно од средстава које председник има на располагању. Он се засад ослања на Националну гарду“.

Претходно се амерички министар одбране Марк Еспер успротивио примени закона који омогућава ангажовање војске. Нагласио је да је то „крајња мера само за најнужније и најтеже ситуације“. Додао је да САД сада „нису у таквој ситуацији“. Пентагон је – упркос томе – у близину Вашингтона пребацио 1.600 војника који су у у „повишеној приправности“.

Закон о гушењу побуна Сједињене Државе су донеле још 1807. године, а омогућава употребу оружаних снага унутар земље. У прошлом веку је неколико пута је коришћен за сузбијање нереда: 1967. у Детроиту, 1968. у Чикагу и Балтимору, а 1992. године за време погрома у Лос Анђелесу.

Неколико војних хеликоптера је другог јуна летело ниско изнац центра Вашингтона. Неки су повремено и „висили“ над главама демонстраната који су блокирали Белу кућу. Истог дана је на периферију главног града стигло око 700 припадника 82. ваздухопловне дивизије. Још 1.400 је спремно за интервенцију у року од сат времена. Сви су наоружани и са опремом за „разбијање демонстрација“. Ово „померање трупа“ амерички медији су већ назвали „Операција Темис“.

Трамп већ неколико дана прети да ће на демонстранте послати војску, а гувернере савезних држава који се либе да примене силу јавно назива „слабићима“. Формално, председник САД нема законско право да пошаље војску против Американаца, али постоји више начина да ту забрану „заобиђе“. Према одлуци Конгреса САД из 2006. године, шеф државе је обавезан да се пре примене закона из 1807. обрати демонстрантима (побуњеницима) са предлогом да се мирно разиђу, одредивши им за то „одређени временски рок“.

Најпознатији случај употребе војске за гушење унутрашњих бунтова је устанак у Лос Анђелесу 1992. Разлог је био отприлике исти као и сада: полиција је пендрецима убила Афроамериканца Роднија Кинга, који је био притворен због прекорачења брзине. Град је био својеврсна буктиња целу недељу дана. Око пет хиљада зграда је изгорело. Аеродром у Лос Анђелесу престао је да ради због дима. Потом је око 400 људи упало у седиште полиције. У немирима који су уследили убијено је 55 људи (неки тврде 63), две хиљаде су повређене, а 12 хиљада ухапшено. Џорџ Буш-Старији послао је у Лос Анђелес Националну гарду, падобранце и маринце. Пуцали су да би убили.

Трамп је у проблемима јер полиција најчешће само гледа шта се догађа, а полицијски час се углавном не поштује. Понегде полиција брани само своје станице. Централни Менхетн и Родео Драјв у Лос Анђелесу готово потпуно су опљачкани.

Зато је још 30. маја наредио да севојна полиција из Форт Брага (Северна Каролина) и Форт Драмеа (држава Њујорк) припреме за размештање и пресељење у Минеаполис. Војници из Форт Карсона (Колорадо) и Форт Рилија (Канзас) већ имају наређење да буду спремни да у року од 48 сати „крену у акцију“.

Посебан проблем за америчког лидера је то што је извесно да ће се гувернери америчких „демократских држава“ одупрети употреби Оружаних снага САД на њиховој територији.

 

Насловна фотографија: Win Mcnamee/Getty Images

 

Извор Факти, 03. јун 2020.