Šta je kralj Milan pisao sinu Aleksandru: Pij vodu sa dva izvora

Savršeni francuski jezik njegovih rukopisa pokazuje da je reč o čoveku koji je mnogo čitao i pisao, a sadržaj pisama otkriva vladara sa dubokim poznavanjem sveta i državničkom vizijom

Poverljiva pisma kralja Milana Obrenovića sinu, mladom kralju Aleksandru, zahvaljujući advokatu Viktoru Laziću i Udruženju “Adligat”, vraćena su u Srbiju, posle 117 godina, otkad su opljačkana. Informacije u njima suštinski menjaju pogled na epohu u kojoj se Evropa pripremala za ratove u 20. veku i Milanovu ličnost, kažu istoričari.

– Ova pisma su izuzetno značajna jer je arhiva Obrenovića opljačkana ili uništena posle Majskog prevrata 1903, pa smo svedočanstva o ovoj dinastiji dobijali najčešće iz izvora njenih oponenata – kaže profesor dr Suzana Rajić, šef Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ona se 20 godina bavi vremenom Obrenovića, videla je dokumenta o njima u tajnim arhivima Rusije i Vatikana, ali zbirka od 27 rukopisa ju je iznenadila.

Suzana Rajić Kralj Milan pisma piše 1897. u Beču i upozorava sina na dramatične promene koje se pripremaju u Evropi. U to vreme Balkan je bure baruta koje preti da eksplodira, a velike sile se ubrzano naoružavaju. Milan upozorava sina, mladog vladara, da je Srbija u opasnosti jer je vojno nespremna. Pola godine kasnije on se vraća u Srbiju, a Aleksandar ga postavlja za komandanta Aktivne vojske. Kao prvi general svog sina, Milan izvodi suštinske reforme, od školovanja stručnih kadrova do nabavke oružja. On je tvorac srpske vojske koja je pobeđivala u balkanskim ratovima i Velikom ratu.

Posle pljačke i u Majskom prevratu mnoge stvari Obrenovića pojaljivale su se na svetskim aukcijama, ali za dragocena pisma se nije znalo. Informacije o njima je, usred epidemije korone, dobio Viktor Lazić, advokat i svetski putnik, predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat”.

– Shvatili smo da je reč o dokumentima od izuzetnog značaja i da moramo da reagujemo brzo. Nabavili smo ih uprkos zatvorenim granicama i u taj poduhvat uložili velika sredstva, a još nismo sve otplatili. Do pisama ne bismo došli da nije bilo Miloša Jankovića, Adama Sofronijevića i Stevanke Češljarov. Dobijali smo astronomske ponude za njih, ali smo ih odbili. Pisma srpskog kralja su baština srpskog naroda, a “Adligat” je zadužbina koja je čuva – kaže Lazić, predsednik Udruženja.

On ne želi da otkrije izvor pisama jer ih, kako tvrdi, ima još. S pažnjom nam ih pokazuje na odlično očuvanoj hartiji sa kraljevskim memorandumom, gusto ispunjenim sitnim ispisanim rukopisom. Redovi su nekada ravni, smireni, očigledno pisani u samoći, za stolom, a nekada su iskošeni i brzo beleženi, možda na kolenu, sa podvučenim rečima.

– Njegove informacije su neverovatne, on prenosi sinu sadržaj razgovara sa najvažnijim ljudima evropske politike i diplomatije do kojih niko, ne samo iz Srbije, već iz mnogo većih zemalja, ne bi mogao lako da dođe. A Milan im je poverljiv prijatelj. Posmatrajući kralja kroz prizmu pisama, vidimo izuzetno obrazovanog čoveka, besprekornog diplomatu, pa čak i obaveštajca koji daje sinu životno važne informacije. To pokazuje njegovu ljubav i brigu za Srbiju, potpuno suprotno uobičajenoj iskrivljenoj predstavi.

Kralj Milan je bio čovek ispred svog vremena, vladar male zemlje koji se suočavao s nerazumevanjem zaostale sredine. Uprkos otporima, ostavio je Srbiji sve njene najvažnije institucije, od moderne vojske do akadremije nauka.

– Kralj Milan je i posle abdikacije za Evropu i dalje bio kralj, iako je krunu predao sinu – kaže prof. dr Suzana Rajić. – Njega su uvažavale najznačajnije ličnosti toga doba i zahvaljujući tome je došao do informacije o sastanku austrougarskog i ruskog cara u Zimskom dvorcu, na kome su se oni dogovarali o sudbini Balkana, o čemu piše sinu. Ova pisma su dragocena i kao upozorenje na štetnost naših tradionalnih podela i isključivosti. One su nas dovele do brisanja istorijskog pamćenja i nesposobnosti da razumemo i prošlost i sadašnjost.

“VODA SA DVA IZVORA”
Pisma su promenila moju predstavu o kralju Milanu, priznaje Viktor Lazić.

– Do sada sam ga, kao i većina Srba, posmatrao u svetlu propagande suparničke dinastije, kao sirovog, samoživog, neobrazovanog i nepromišljenog bonvivana. Savršeni francuski jezik njegovih rukopisa pokazuje da je reč o čoveku koji je mnogo čitao i pisao, a sadržaj pisama otkriva vladara sa dubokim poznavanjem sveta i državničkom vizijom. Njegova najvažnija poruka sinu je da “pije vodu sa dva izvora” i da nikada ne vezuje sudbinu Srbije za samo jednu silu.

 

Autor B. Subašić

 

Naslovna fotografija: Wikimedia

 

Izvor Večernje novosti, 10. jun 2020.