Припадник председничке гарде држи у рукама посебну копију руског устава током инаугурације Владимира Путина, Москва, 07. мај 2018. (Фото: Evgeny Biyatov)

S. Stojičević: Zbog čega Rusija menja ustav

Ove promene u Ustavu Rusije mogu se u određenoj meri nazvati i revolucionarnim, zato što se njima, između ostalog, štite i porodične vrednosti

Danas se ljudima po celom svetu servira narativ o tome da je Ustavna reforma u Rusiji izazvana željom predsednika Putina da se domogne novih mandata. Ali ako se malo zamislimo nad ovim narativom, shvatićemo da je u realnosti sve upravo suprotno. Ustavna reforma je izazvana agresivnom politikom i hegemonizmom Sjedinjenih Američkih Država, koje svoje unutrašnje probleme, između ostalog i ekonomske, vezane za ogromne dugove, rešavaju uz pomoć mešanja u politiku drugih država. Duboka država u SAD plete mrežne strukture, primenjuje metode uticaja kroz nevladine organizacije i na taj način realizuje državne prevrate i obojene revolucije.

Već im je prešlo u naviku da manipulišu krizama u raznim državama i mi smo to mogli da vidimo već mnogo puta: u Iraku, Siriji, Libiji, kod nas u Srbiji i u drugim evropskim državama. U slučajevima kada se vlast menjala bez bilo kakvih unutarpolitičkih razloga. Samo što mešanje u unutrašnje stvari nije uvek išlo do obojene revolucije.

Zato Rusija kao velika suverena država ne sme da pruži mogućnost svom geopolitičkom neprijatelju da se meša i upravlja dražvom u prelomnim momentima kao što je na primer proces izbora za Predsednika Ruske Federacije. Tako da je ustavna reforma u Rusiji – potpuno normalna reakcija na nenormalnu agresiju sa strane američkog hegemonizma.

Drugi razlog unošenja promena u Ustav, kako ja kao pravnik vidim, vezan je za problem podele vlasti. Posle Francuske buržoaske revolucije realizovana je ideja o podeli vlasti na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. I svi mi po navici nastavljamo da gledamo samo te tri grane – kako, kada i na koji način se one biraju. Kad smo kod toga Amerikanci su kod sebe smislili i takav pojam kao što je sistem “kočnica i protivteža”, kada razne grane vlasti ograničavaju i zauzdavaju jedna drugu, da nijedna od njih ne bi prevagnula. Ovim merama mi pokušavamo i danas da merimo demokratiju u svetu, iako u vreme kada je ovaj sistem bio osmišljen niko nije mogao ni da pretpostavi da će postojati i nulta, četvrta i peta vlast!

Nulta vlast – to je svetska oligarhija, koja u vreme buržoaske revolucije u Francuskoj nije sebe prepoznavala kao “vlast”, a kada su osmišljavani američki ustavni principi, ona nije prepoznavana kao neprijatelj demokratije. Danas mi znamo i shvatamo da veoma mali procenat ljudi poseduje ogroman novac i moć, a ako ćemo konkretnije od jedan do pet procenata stanovništva planete poseduju polovinu sveg bogatstva u svetu a ostali ljudi ne poseduju skoro ništa.

Sem ove mi vidimo da postoji i “četvrta vlast” – to su mediji, koji imaju uticaj kakav, u vreme kreiranja principa ustavnog prava, niko nije mogao ni da sanja. Tada mediji nisu imali takvu snagu i uticaj kakav imaju danas. I peta vlast – to je nevladin sektor  građanskog društva, razne nevladine organizacije (NVO). Kod nas u Srbiji, na primer, neke nevladine strukture pažljivo vode i definišu politiku države. Realna politička i ekonomska vlast se nalazi u rukama nulte vlasti – svetske oligarhije, a svoj uticaj ona sprovodi i realizuje kroz četvrtu i petu granu vlasti – kroz medije i NVO.

Zato je u svetu danas vrlo malo suverenih država: Kina, Rusija, Iran, a u ostalim državama realno upravljanje i vršenje vlasti se uopšte ne odvija preko tri klasične grane vlasti. Zato kada se vlasništvo nad liberalnim medijima bude menjalo na svake četiri godine, kada se Soroš bude demokratski birao svake četiri godine – tada će biti moguće ponovo govoriti i insistirati na obaveznom menjanju Dume i Predsednika i svega ostalog na svake četiri godine. Reakcija Rusije da promeni Ustav – to je razumna reakcija na nezdravu situaciju u svetu, koja je takva “zahvaljujući” malignom uticaju Amerike.

Svetska istorija je potvrdila da su pravne norme samo odraz odnosa u društvu. Kakvo je društvo – takvi su i zakoni. Uzimajući u obzir da se rusko društvo danas nalazi licem u lice sa spoljnom agresijom, a obični ljudi osećaju realno prisustvo agresije svakog dana, meni se čini da je procedura unošenja promena u Ustav čak i demokratskija nego što bi to moralo da bude. Svako ko je proučavao istoriju Ustavnog prava, seća se da je američki Ustav pisala vrlo mala grupa ljudi – očeva osnivača (od kojih su neki, kad smo već kod toga, bili i robovlasnici). A kasnije su se ustavne promene najčešće vršile tako što su stvarane krizne situacije.

Ono što ja odavde iz Srbije mogu da vidim o ustavnoj reformi u Rusiji, je to da su promene čak i više nego legitimne. Učinjeno je sve što se moglo da bi narod mogao maksimalno da učestvuje u procesu javne rasprave i kreiranja promena. Ove promene u Ustavu RF mogu se u određenoj meri nazvati i revolucionarnim, zato što se njima, između ostalog zaštićuju i porodične vrednosti. Na Zapadu je tendencija dijametralno suprotna – sukobiti međusobno članove porodice, na primer, žene nahuškati na muževe, decu protiv roditelja.

Promene ruskog Ustava su revolucionarne i zato što se prvi put posle mnogo godina pojavljuju radnici – ljudi koji rade i privređuju i to je uopšte predivna novina. Nadnacionalni kapitalizam je odavno uništio prava radnih ljudi – prvo su prava radnih ljudi zamenili na ljudska prava, a zatim su težište sa ljudskih prava prebacili na prava manjina. Tako da danas manjine, kojih je po definiciji malo, imaju više prava nego radni ljudi i penzioneri. Rusija vraća stvari na svoje mesto. I ne samo da vraća raspored pojmova na svoja mesta već svim ostalim državama daje primer kako se problemi mogu rešiti.

Kod Vas se unosi promena o nepomenjivosti granica i otkidanja teritorija, a kod nas tendencija je dijametralno suprotna: marionetski režimi, koji vladaju Srbijom poslednjih 20 godina, pokušavaju da zaobiđu Ustav i umanje teritoriju priznavanjem Kosova. Shvatajući da na referendumu, koji je neophodan za promenu Ustava, narod u Srbiji neće glasati, oni su bez buke progurali zakon o tome kakvi su uslovi referenduma a potom su stvorili krizu između vlasti i opozicije da bi skrenuli pažnju sa glavnih pitanja. Zato je ono što danas radi Rusije – avangarda svetskog ustavnog prava.

I druge promene – pravo na mirnu starost, mir i sloga među pokoljenjima, prioritet porodice – sve je to revolucionarno, sve je to ono što je nasušno potrebno ustavnom pravu u 21. veku. One države koje ne budu takođe unele ovakve norme u svoje Ustave – jednostavno će izumirati. Primer za ovo ne moramo daleko da tražimo, mi već danas vidimo kako Evropska unija izumire. Ja se nadam da će Ustav Ruske Federacije vrlo brzo postati ideal za one države koje žele da imaju budućnost i da se razvijaju.

 

Preveo Slobodan Stojičević

 

Naslovna fotografija: Evgeny Biyatov

 

Izvor izborsk-club.ru, 11. jun 2020.