Wrangel/Dreamstime.com

S. Hudiev: Zašto Vartolomej ćuti na najave o pretvaranju Aja Sofije u džamiju?

Protivljenje pretvaranju Aja Sofije u džamiju iskazali su i Grčka pravoslavna crkva i Ruska pravoslavna crkva i Stejt department – samo ne onaj koji bi trebalo prvi da reaguje

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podneo je na razmatranje Državnom savetu svoju inicijativu da najpoznatija građevina u Carigradu – Aja Sofija – od svetovnog muzeja opet pretvori u džamiju. Reakcija Carigradskog patrijarha – bolje rečeno, njen upečatljivi izostanak – naročito govori o tome koliko su realno utemeljne aspiracije Konstantinopolja na dominaciju u pravoslavnom svetu.

Aja Sofija je podignuta u šestom veku po nalogu cara Justinijana. Na mestu još starije crkve, uništene u požaru. Imala je zadatak da odrazi veličinu Istočnog rimskog carstva na njegovom vrhuncu. Arhitektama je to pošlo za rukom. Aja Sofija je bila najveća crkva u hrišćanskom svetu sve do izgradnje bazilike Svetog Petra u Rimu. Vekovima je izazivala divljenje svojim veličinom, rafiniranošću i bogatim ukrasima. Šokirani hodočasnici ispredali su legende o direktnom učešću nebeskih sila u njenoj izgradnji.

Upravo je prisustvo liturgiji u toj katedrali podstaklo ruske izaslanike da izgovore čuvene reči: „Došli smo u grčku zemlju. Uveli su nas tamo gde služe svome Bogu, i nismo znali da li smo na nebu ili na zemlji: jer takvog prizora na zemlji nema niti takve lepota, pa ne znamo ni kako da pričamo o tome. Znamo samo da Bog živi sa ljudima tamo i da je njihova služba bolja nego u svim drugim zemljama“.

Nakon pada Carigrada, pod udarima trupa sultana Mehmeta Drugog, 1453. godine, katedrala je pretvorena u džamiju, a freske na kojima su prikazani Hrist i sveci prekriveni su gipsom. Nakon što je palo Osmansko carstvo, a u Turskoj bio uspostavljen sekularni nacionalistički režim, koji je želeo da reformiše zemlju prema zapadnim standardima, katedrala je 1934. godine pretvorena u muzej, a freske su delimično bile oslobođene gipsa.

Ta veličanstvena zgrada bila je – i ostaje – tema burnih rasprava. Grci, puni nostalgičnih sećanja na veličinu Istočnog Rimskog Carstva, sanjali su o oživljavanju katedrale i obnavljanju pravoslavnih bogosluženja u njoj.

Drugo pretvaranje Aja Sofije u džamiju označilo bi okretanje Erdogana i njegovih pristalica od sekularne i zapadno orijentisane državnosti povezane sa zaostavštinom njihovog reformatora iz prve polovine 20. veka, Mustafe Kemala (Ataturka). Novi zaokret ka nasledstvu Osmanskog carstva. Engleska verzija turskog lista Jeni Safak objavila je: „Aja Sofia je simbol osvajanja Carigrada i naše nezavisnosti“.

Kod Grka – a i pravoslavnih u celini – Erdoganova inicijativa izaziva razumljiv protest. Grčka pravoslavna crkva pozvala je tursku vladu da ne pretvara Svetu Sofiju u džamiju, upozorivši da to može izazvati razočaranje i proteste hrišćana.

Grčki Sinod je poručio Ankari: „Sveta Sofija je bila zamišljena kao mesto bogosluženja posvećeno premudrosti Božjoj i našem Gospodu Isusu Hristu. To je remek-djelo arhitektonskog genija i svetski poznati izvanredni spomenik kršćanske kulture… Verujemo da odbacivanje civilizacijski neutralnog njenog korištenja kao muzeja, koji je osnovala Republika Turska 1934. godine, znači pokušaj da se taj kulturni prostor pretvori u trofej i simbol osvajanja“.

Ruska pravoslavna crkva takođe je izrazila negodovanje: „Svaki pokušaj promene statusa Aja Sofije, koja je danas muzej, dovešće do promene i remećenja krhke međuverske ravnoteže u Turskoj“.

Neslaganje je pokazao i američki Stejt department.

Jedino se ne čuje (bar dosad) glas onaga koji je trebalo da se prvi oglasi – glas carigradskog patrijarha Vartolomeja.

Njegovo ćutanje je posebno iznenađujuće s obzirom na burne aktivnosti koje je nedavno razvio u Ukrajini, gde je od dve raskolničke grupe, svojom samovoljom i grubim kršenjem crkvenih kanona – za kijevskog mitropolita proglasio čoveka koji nije regularno stigao ni do zvanja episkopa.

Carigradski patrijarh je opravdao svoje postupke tvrdeći da je prvi u pravoslavlju, da je primus sine paribus, to jest – prvi bez jrdnakih. I da po sopstvenom nahođenju može da se meša u poslove drugih pomesnih crkava. A sada, nažalost, ne može čak ni da interveniše u stvarima koje ga se tiču u Carigradu. Naravno, njegovo ćutanje se može shvatiti sa određenim razumevanjem: on je državljanin Turske, a Fanar (carigradska četvrt gde se nalazi njegova rezidencija) teritorija je Turske.

Ni samo prisustvo Carigradske patrijaršije u gradu čije ime nosi, nije zagarantovano – turske vlasti mogu je proterati u bilo koje vreme. Sada se vidi da je beskorisan i najbliži savez, koji je u vreme ukrajinske krize postojao između patrijarha Vartolomeja i američkog Stejt departmenta. Stejt department se jeste oglasio, ali su turske vlasti njegovu opomenu nedvosmisleno odbacile.

Ćutanje carigradskog patrijarha ponovo pokazuje neutemeljenost njegovih tvrdnji da vlada pravoslavnim svetom. Ali, ako Vartolomej u ovom slučaju ne može da brani interese Crkve – kako će to učiniti u drugim situacijama? Neki kritičari aspiracije Carigradske patrijaršije na primat u pravoslavnom svetu upoređuju sa aspiracijama papa. Međuti, tu postoji jasna razlika. Pape su snažno branile interese svoje Crkve pred licem sekularnih vladara. Vrlo je teško zamisliti papu koji bi u ovakvoj situaciji ćutao.

Solidarnost patrijarha različitih pomesnih crkava, koje se nalaze u različitim zemljama i imaju različite mogućnosti, mogla bi pomoći u ovakvim situacijama, ali Carigrad nije želeo solidarnost, hteo je – vlast. A sada se ispostavilo da njegove sopstvene moći nisu dovoljne čak ni da se glasno usprotivi pretvaranju najvećeg hrama Carigrada u džamiju. To jeste tužno, ali je, nažalost, očekivano.

 

Autor Sergej Hudiev

 

Naslovna fotografija: Wrangel/Dreamstime.com

 

Izvor Fakti, 17. jun 2020.