Trockizam je stigao u Ameriku

Revolucija takozvane „osvešćene” (woke) generacije preti da iz korena uzdrma ne samo Trampove šanse za reizbor, nego i temelje na kojima počivaju Sjedinjene Države

U prethodnim člancima, istakao sam da Amerika klizi niz opasnu ivicu provalije drevnih antagonizama, čiji koreni sežu do Građanskog rata. Crveni protiv plavih. To su dve nepomirljive vizije američkog života: s jedne strane – „federalisti, koji su se delimično stopili sa kosmopolitskim „sorošoidima“ i svojataju poziciju moralne uzvišenosti u životnim pitanjima, a sa druge imamo tradiciju državnog kosuverenizma koja datira iz 1781. godine. Ta podela ostaje. Ona je, već dugo vremena – izuzev perioda Frenklina Delana Ruzvelta, jedan sveobuhvatan okvir. Međutim, da dodatno zamutimo i zakomplikujemo ionako već nepomirljivo složenu situaciju, deluje da stižu i dodatni „ratovi“.

Ove nove složenosti nameću, inter alia, ključno pitanje: da li je ta mračna mreža „milijardera“ koju čini dvadesetak čudnih, uticajnih globalista koji sede na vrhu piramide „duboke države“, i dalje sposobna da „kontroliše“ događaje, ili se događaji izmiču kontroli – makar delimično? Prosto ne znamo, ali kako tekuća američka dinamika postaje sve složenija, moguće je da se događaji zaista kreću brže nego što elita može da isprati.

Iako su federalisti na kraju pobedili po pitanju robovlasništva, izgubili su povodom ključnog pitanja federalizma: Jug jeste „pobedio“ delimično, uprkos vojnom porazu. Američke države danas ostaju „kosuverene“ sa Vašingtonom, pa SAD ne predstavljaju ujedinjenu nacionalnu državu. To je spoljna matrjuška današnjih gomilajućih sukoba. Ovaj nikad rešeni spor perfidno se ponovo rasplamsava, a strah i moguća osveta su u vazduhu.

„LIBERALI SU POBEDILI“
Međutim, ako su crveni „pobedili“ istiskivanjem federalista makar malo u stranu, kroz održavanje modusa karakterističnog državnog identiteta, izgubili su posledični „kulturni rat“, i to debelo. „Kulturni ratovi su gotovi“ – konzervativci su izgubili, a liberali su pobedili, napisao je harvardski profesor prava Tašnet 2016. godine. Iako je moglo biti drugačije, kulturni kompromis je izbegnut: sve se okončalo liberalnim „spaljivanjem zemlje“. Ta zemlja koja je „spaljena“ bila je ona konzervativne desnice. A ona to duboko oseća.

Konzervativci su verovali da mogu da suzbiju plimu agresivnog liberalizma šezdesetih tako što će glasati za konzervativne republikance. Beli evangelisti i katoličke „Reganove demokrate“ udruživale bi se u podršci republikanskim kandidatima koji su obećavali društveno konzervativno zakonodavstvo i nominacije konzervativnih sudija pri Vrhovnom sudu SAD. No, konačna presuda o toj političkoj strategiji je jasna: totalno je poražena, ali ovaj kulturni sukob nije napušten. Sledeća „runda“ borbe užurbano je poverena Donaldu Trampu.

To je sledeća matrjuška – a taj sloj je upravo eksplodirao na potpuno neočekivan način. Trijumfalni pobednici kulturnog rata – liberali – bivaju svrgnuti, dakle ne samo pobeđeni, nego primorani na javno ponižavanje na kolenima. I to ne od strane njihovog starog protivnika – staromodnih tzv. „berkovskih“ konzervativaca. To je ono što je šokantno – jer radi se o mlađoj, „svesnoj“ generaciji dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka. Jedna od urednica Njujork tajmsa, Beri Vajs, objašnjava:

Demonstranti kleče u znak protesta zbog ubistva Džordža Flojda ispred policijske uprave u Long Biču, 31. maj 2020. (Foto: AP Photo/Ashley Landis)
Demonstranti kleče u znak protesta zbog ubistva Džordža Flojda ispred policijske uprave u Long Biču, 31. maj 2020. (Foto: AP Photo/Ashley Landis)

Građanski rat unutar Njujork tajmsa [koji je kulminirao otpuštanjem urednika kolumni zato što je prihvatio tekst senatora Toma Kotona] je ‘rat’ između (pretežno mladih) ‘osvešćenih’ i liberala koji su uglavnom u svojim četrdsetim godinama. To je isti onaj rat koji besni širom zemlje. Stara garda živi po setu principa koje možemo nazvati građanski libertarijanizam. Oni su pretpostavili da dele taj svetonazor sa mladim ljudima koje su zaposlili, a koji sebe nazivaju liberalima i progresivcima. Ali bila je to pogrešna pretpostavka. Nova garda ima različit svetonazor.

Oni to zovu ‘sigurnizam’ jer u njemu pravo ljudi da se osećaju emotivno i psihološki ‘sigurno’ ruši sve ono što je nekada tretirano kao osnovne liberalne vrednosti, poput slobode govora. Mnogi ljudi su mi se smejali proteklih godina zato što sam pisala o kulturnim ratovima u studentskim kampusima. Govorili su mi da je to sporedna stvar. Ali evo zašto je to oduvek bilo bitno: ljudi koji su diplomirali iz tih kampusa kasnije će doći do pozicija moći u ključnim institucijama i transformisati ih. Nimalo me ne čudi ono što je sada eksplodiralo pred licem javnosti.

Kotonova kolumna i odluka da se ista objavi… Pitanje je: da li taj pogled ostaje van pomenutih ograničenja? Možda je odgovor: da. Ako je odgovor ‘da’, to znači da su stavovi preko polovine Amerikanaca neprihvatljivi. A možda i jesu.

TROCKIZAM U AMERICI
Šokantno? Čekajte, to je samo polovina priče. Ako bismo se ovde zaustavili, ne bismo videli šumu od drveća. Kako se u komentaru iz uticajnog časopisa Ameriken konzervativ ističe:

„Ako slušate retoriku vezanu za nerede koji se odvijaju protekle dve nedelje, videćete da je na delu prepoznatljiva ideologija: to je ideologija identitetske politike i boraca za socijalnu pravdu. Nazovimo to ‘ideologijom osvešćenosti’ (woke), otelotvorenom Projektom 1619 (Projekat 1619 je projekat koji je Njujork tajms pokrenuo 2019. godine sa namerom da prouči robovlasničko nasleđe u SAD, što se u praksi pretvorilo u označavanje brojnih aspekata savremenog američkog načina života kao ‘rasističkih’, prim. prev.), sigurnim prostorima, itd. Među njenim fundamentalnim zapovestima jeste to da su rasa/rod/seksualnost temelj individualnog identiteta, kao i da je američki sistem faličan na tom fundamentalnom nivou.

Posmatrajte to ovako: šezdesetih, borci za građanska prava uprli su prstom u naše nacionalne ideale, sakralizovane našim osnivačkim dokumentima, pa su s pravom optužili Ameriku da ne ispunjava svoje sopstvene ideale. Delili su vrednosti onih koji su im se protivili, pa se dogodila produktivna debata o transformaciji politike. Danas, ideologija osvešćenosti upire prstom u naše nacionalne ideale i optužuje same ideale da su rasistički i iskvareni. To je ogromna, gigantska razlika i ne možemo ignorisati njen značaj. Oni igraju na drugom terenu – više se bave ‘tekstom’ nego ‘podtekstom’.

Obezglavljene i grafitima išarane statue na spomeniku Konfederaciji nakon protesta zbog ubistva Džordža Flojda, Portsmut, Virdžinija, 10. jun 2020. (Foto: Kristen Zeis/The Virginian-Pilot via AP)
Obezglavljene i grafitima išarane statue na spomeniku Konfederaciji nakon protesta zbog ubistva Džordža Flojda, Portsmut, Virdžinija, 10. jun 2020. (Foto: Kristen Zeis/The Virginian-Pilot via AP)

U ovom trenutku, ideologija osvešćenosti manipuliše dobronamernom podrškom rasnoj pravdi kako bi nametnula svoje neliberalne ciljeve. Jako je malo prostora prihvaćeno između onoga što je ‘deo problema’ i ‘totalnog 1619 režima’. Slobodno pitajte liberalnog gradonačelnika Mineapolisa, dok u realnom vremenu gledate kako uviđa da rulju ne interesuju politička rešenja, samo ideološki puritanizam. Ako ne pristaneš na kresanje budžeta za policiju, u očima ovih aktivista ti si neprijatelj“.

Dok posmatramo demokratske lidere, direktore korporacija i druge kako bivaju pojedinačno prozvani da priznaju rasističku „suštinu“ Amerike i kleknu, ne radi se prosto samo o tome da konzervativizam ne može da postoji u zemlji koja je pala pod kontrolu ideologije osvešćenosti, jer ne može ni liberalizam. Ovaj novi kult osvešćenosti je neotrockistički. Podsetimo se kako su trockisti u 19. veku prozivali Ruse da prihvate da su ruska istorija, ruska duhovnost, ruska kultura i intelektualno nasleđe zapravo ono što ugnjetava ljude. Ta ugnjetavanja je trebalo izbrisati kako bi iskupljeni, internacionalistički Čovek, mogao da zauzme njihovo mesto.

Međutim, ova iznenadna manifestacija „crkve osvešćenosti“ takođe reflektuje još jednu figuricu naše matrjuške. Možemo je tretirati kao sporednu stvar (a možda će i donekle izbledeti), međutim, ma koliko Amerikanci (poput gore navedene komentatorke) tvrdili da je rasizam ispravljen kroz preispitivanje osnivačkih ideala Amerike, današnji protesti i njihov obim pokazuju da on ostaje druga strana američkog građanskog „rata“ – ovog puta rasnog – koji je daleko od rešenog.

Isprva, anglo-protestantski individualizam u Sjedinjenim Državama bio je protivan pojavljivanju bilo kakve kolektivne crnačke kulture ili identiteta (robovi su s namerom raštrkavani, kako bi se izbeglo takvo srastanje). A iako je današnja identitetska politika trebala da ponudi fleksibilnost u izboru identiteta, bez obzira na konkretne genetske faktore, ishod očigledno ne funkcioniše: nema autentičnosti ili pripadanja kada se identitet stvara unutar okvira radikalnog individualizma.

Kako bi ovi mladi ideolozi stekli kontrolu potrebnu da se Amerika prepravi kao potpuno drugačija ‘ideja’ (čemu su se otprilike i boljševici nadali), biće potrebno držati sve u stanju nervoze, straha i čežnje za ideološkim odobravanjem, pod pretnjom gubitka (u najboljem slučaju) posla i izlaganja javnom poniženju. Mnogi će, rugajući se, reći da se to ovde ne može dogoditi (gde god to „ovde“ bilo), ali ne zaboravimo reči Vajsove: „Mnogi ljudi su mi se smejali proteklih godina zato što sam pisala o kulturnim ratovima u studentskim kampusima. Govorili su mi da je to sporedna stvar. Ali evo zašto je to oduvek bilo bitno: ljudi koji su diplomirali iz tih kampusa kasnije će doći do pozicija moći u ključnim institucijama i transformisati ih. Nimalo me ne čudi ono što je sada eksplodiralo pred licem javnosti“.

VEĆ VIĐENO
Već smo ovo ranije videli. Videli smo rušenje statua sa Kromvelovom neliberalnom „vojskom novog obrasca“ iz 1630-ih. Oni koji su se protivili živi su spaljeni.

Ali dokle nas to dovodi? Pa, deluje kao da očekivani puč „mračnog sindikata“ protiv Trampa nije u planu. Zamalo da bude – ubistvo Flojda raspalilo je iskren bes i reakciju, a u taj haos ubrizgani su veština i organizacija (npr. strateški razmeštene cigle, animatori mase i par provokatora). Pljačke su počele. Sve je to bilo prilično udžbenički.

Tramp je poznat kao predsednik koji je prirodno okrenut „redu i zakonu“. I zamalo da stvari krene da rešava totalno čvrstorukaški – malo mu je falilo da pošalje američku vojsku na ulice. Senator Koton je javno upozorio na Foks njuzu: „Videćemo kako će anarhisti da reaguju kada vide 101. vazdušno-desantnu diviziju na drugoj strani ulice“.

Demonstranti gaze oborenu statuu Kristofera Kolumba u Sent Polu, Minesota, 10. jun 2020. (Foto: Leila Navidi/Star Tribune via AP)
Demonstranti gaze oborenu statuu Kristofera Kolumba u Sent Polu, Minesota, 10. jun 2020. (Foto: Leila Navidi/Star Tribune via AP)

A na takav nagoveštaj uskočila je vojska – što aktivna, što penzionisana – da podseti Trampa na Ustav i ukaže mu da se mane razmeštanja vojske mimo nacionalnih gardi. Tramp je simbolično bio zarobljen unutar Bele kuće (iza visokih ograda); lokalna vlast u Vašingtonu mu se rugala, a on je sedeo unutra i kipteo od besa. Ali nije zagrizao mamac. Možda je shvatio: ne dešava se da aktivni i penzionisani vojni čelnici visokog ranga kolektivno protivreče predsedniku, osim ako im nije dato zeleno svetlo da ulete i preuzmu vlast.

Pljačkanje je neko „isključio“ čim je Tramp olabavio retoriku, ali se na drugoj strani ubrzano nastavlja demontaža i kresanje budžeta policijskih uprava, i to sa sve „Autonomnom zonom Kapitol Hil“ u Sijetlu, koja se proglasila zonom očišćenom od policije.

Da li bi duboka država ovo htela? Da zagrebemo još dublje: pretpostavimo da grupa „uticajnih milijardera“ drži većinu američkih medija. Kontrolišu ih utičući na to ko dobija posao, ko biva unapređen, a ko otpušten, i to putem svojih mreža. Takođe kontrolišu sijaset od poreza izuzetih fondacija i nevladinih organizacija koje učestvuju u mnogim filantropskim aktivnostima i dobrim delima, ali ogromne količine novca usmerene su naročito na medicinu, bio-bezbednost, životnu sredinu i tehnologiju veštačke inteligencije. „Sub-mreža“ ovog sindikata daleko seže. Dobiti poziv da joj asistirate na neki način smatra se privilegijom. To je za opšte dobro u svetu, ali bi usput moglo i da pogura nečiju karijeru. Suprotstavljanje se ne prašta i ne zaboravlja.

TRAMP I DIVERGENTNI VEKTORI
Poenta: većina saučesnika biće pozni četrdesetogodišnjaci čvrsto utemeljeni u svojim karijerama i birokratiji. Upravo njih osvešćeni neotrockisti ciljaju. Biće primorani da biraju. Šta nam kaže istorija? Upravo oni ruski liberali koji su idealistički prvi potrčali da „kleknu“ među prvima su pogubljeni.

Ako imate preko 40 godina, hoćete li rizikovati svoju karijeru odbijanjem da kleknete ili tako što ćete kleknuti zajedno sa Nensi Pelosi? Nije jasno šta će odlučiti, ali po svemu sudeći osvešćeni ideolozi će pocepati američke „plave“ na staru gardu i nove, „meke totalitariste“. Ovo komplikuje stvari za „mračni sindikat“. Moraće da se bore za kontrolu svoje sub-mreže sa neliberalnim, osvešćenim ideolozima – što je još jedan sloj matrjuške.

No, da li ovo poboljšava Trampove šanse u novembru? U jednom smislu, da: raspuštanje policije ne samo da će mu donesti birače koji su za red i zakon, nego i mnoge liberale stare garde koji ideologiju osvešćenosti vide ne samo kao napad na policiju, nego na samu Ameriku.

Kako je jedan od mega-bogataša mračno nagovestio (još pre događanja u Mineapolisu), američka ekonomija je pregerejana. Nije lako prekuvanu ekonomiju držati u pogonu ovim intenzitetom još dugo – a od izbora nas dele dugi meseci. Da, ponovo se radi o ekonomiji: može li se ona održati? Ako je odgovor „ne“, hoće li narativ „za sve je kriva Kina“ spasti predsednika? Niko ne zna.

I na koju će stranu krenuti krupne zverke sa Volstrita? Njihov interes je očuvanje finansija i kontrole sistema. Istina je da Tramp drži ruku na dugmetu štamparije novca koja štancuje bilione. A to je velika prednost, naročito u trenutku u kojem se odvija jedan od najvećih transfera bogatstva u istoriji. Ali koliko će dugo ovaj modus beskrajnog štampanja biti održiv? To će delimično diktirati nepredvidiva druga faza koronavirusa.

Demonstrant crvenim sprejom vandalizuje spomenik Kristoferu Kolumbu u Majamiju tokom protesta zbog ubistva Džordža Flojda (Foto: Carl Juste /Miami Herald via AP)
Demonstrant crvenim sprejom vandalizuje spomenik Kristoferu Kolumbu u Majamiju tokom protesta zbog ubistva Džordža Flojda (Foto: Carl Juste /Miami Herald via AP)

Možda je oslobađanje od dolara na konto traženja spasa u nekakvoj digitalnoj valuti koju bi iznedrila svetska centralna banka onemogućeno sticajem okolnosti, pa za sada nije na listi opcija. Moguće je da će kompromis za „krupne zverke“ biti da istovremeno kleknu i da se nakače se na cevovod keša Džeroma Pauela (aktuelni predsednik Federalnih rezervi, prim. prev.). Tramp ostaje? Možda. Ali da li on poseduje dubinu karaktera neophodnu za demontiranje ovih divergentnih vektora koji vode ka građanskim sukobima?

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/J. Scott Applewhite

 

Izvor strategic-culture.org