Zatiranje istine o stradanju Srba u Surdulici

Zbog čega se u Surdulici, tik uz Duboku dolinu – masovno stratište Srba, planira gradnja poslovno-uslužnog kompleksa i da li je ovo pokušaj sakrivanja srpskih žrtava?

Ni posle sto godina ne prestaju pokušaji da se sakrije istina o stradanju Srba u surduličkim dubodolinama tokom Velikog rata. Konačan broj postradalih nikada nije precizno utvrđen. Za tri godine, od kasne jeseni 1915. godine do kraja Prvog svetskog rata okupator je, prema izveštajima Međusavezničke komisije za ispitivanje kršenja Haške konvencije u okupiranoj Srbiji i svedočenjima preživelih, na najsuroviji način pobio više hiljada civila među kojima su bile i žene i deca. Pre tri leta SPC je kanonizovala surduličke mučenike i svakog 29. maja je sećanje na postradale. U isto vreme, lokalna samouprava Surdulice poslednjih godina čini sve da taj dan prođe što nevidljivije.

Odsustvo i potpuni bojkot predstavnika lokalne samouprave bili su najuočljiviji šestog oktobra 2019. godine na obeležavanju Dana oslobođenja Sudrulice u Velikom ratu. Tog dana nije bilo delegacije Opštine Surdulice na ceremoniji polaganja venaca kod Spomen-kosturnice niti je bilo ko iz opštinskog rukovodstva prisustvovao svečanoj akademiji i dodeli šestooktobarske povelje iako su uredno pozvani. A da neko ili neki žele da izbrišu trag o stratištu Duboka dolina pojavilo se kao zebnja među građanima juga Srbije poslednjih nedelja.

Naime, nedavno je na sajtu Opštine Surdulica osvanuo plan urbanističkog projekta o gradnji poslovno-uslužnog kompleksa uz samo mesto likvidacije žrtava. Da li je reč o nemaru ili nameri da se u maniru „sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ sakrije i time tiho poništi mesto zločina? Ako nema mesta sećanja, lako se pravi mesto zaborava. Koliko koštaju kosti srpskih mučenika? Da li se sve danas kupuje i prodaje? Ili se iza ovog poteza kriju perfidne namere o prekrajanju istorije juga Srbije?

Leševi ubijenih ljudi u Dubokoj dolini nadomak Surdulice (Foto: Dejan Antić/Novi Standard)
Leševi ubijenih ljudi u Dubokoj dolini nadomak Surdulice (Foto: Arhiv Narodnog muzeja u Leskovcu)

Duboka dolina ili dolina smrti i plača jedno je od najvećih srpskih stratišta iz vremena Prvog svetskog rata. Na prostoru u i oko Duboke doline okupatorske snage su na delu sprovodile politiku istrebljenja srpskog naroda tako što su uhapšene Srbe dovedene iz Surdulice, Vranja, Leskovca i sa šireg područja srpskog juga ubijale najsvirepijim metodama i zakopavale u dubokim usecima nastalim pod dejstvom zemljine erozije.

Uprkos saznanju da prostor Duboke doline sa svojim širim okruženjem predstavlja ratni memorijal – mesto stradanja na stotine nedužnih civila, nadležni organ Opštine Surdulica ovih dana je oglasio skandaloznu javnu prezentaciju urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije poslovno-uslužnog sadržaja na katastarskoj parceli 58 K.O. Surdulica na kojoj su vršene likvidacije Srba i koja je smeštena tik uz stratište Duboka dolina (kat. parcela 59).

Skeleti ubijenih u Dubokoj dolini kod Surdulice (Foto: Dejan Antić/Novi Standard)
Skeleti ubijenih u Dubokoj dolini kod Surdulice (Foto: Arhiv Narodnog muzeja u Leskovcu)

Ako sagledamo odnos rukovodstva Opštine Surdulica prema surduličkim mučenicima, stradalništvu srpskog naroda, njegovoj tradiciji i istoriji postavlja se pitanje čije interese ono zastupa?

Zatiranje sećanja na Duboku dolinu na čijim humkama bi svaki drugi narod podigao memorijalni centar, spomen-park ili, u najmanju ruku, spomen-obeležje, izgradnjom poslovno-uslužnog kompleksa nije ništa drugo do ponovno ubijanje svih žrtava okupacionog terora iz Velikog rata. To što aktuelna lokalna vlast u Surdulici čini gazeći preko kostiju predaka nisu činili ni komunisti. I u periodu komunističke vladavine Duboka dolina i prostor oko nje bili su u opštinskom urbanističkom planu ucrtani kao zelena površina. Sadašnje izmene urbanističkog plana predstavljaju skrnavljenje stratišta i ruganje žrtvama rata.

Kosti i lobanje ubijenih Srba u Surdulici, decembar 1915. (Foto: Dejan Antić/Novi Standard)
Kosti i lobanje ubijenih Srba u Surdulici, decembar 1915. (Foto: Arhiv Narodnog muzeja u Leskovcu)

Zato je poslednji čas da se alarmira čitava nacionalna javnost i spreči brisanje sećanja na surduličke mučenike. Izbor je jednostavan, ili da se kao narod otreznimo ili da se sutra probudimo u nekoj tuđoj državi, pod nekim tuđim imenom.

 

Doc. dr Dejan Antić je nastavnik na Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Ekskluzivno za Novi Standard

 

 Naslovna fotografija: Dejan Antić

 

Izvor Novi Standard