Da li je Zapad odlučio da se obračuna sa sopstvenom istorijom?

Neočekivanom silinom, protesti protiv rasizma izazvani ubistvom Džordža Flojda proširili su se iz SAD na zemlje koje imaju kolonijalnu prošlost

Da li borba protiv rasizma znači i uklanjanje spomenika koji se povezuju sa kolonijalizmom i robovlasništvom? To je debata koja se vodi od kada su posle smrti Džordža Flojda demonstranti, ne samo u Americi, krenuli da ruše spomenike. Tako se došlo i do udara na spomenike Čerčilu, Kolumbu, pa čak i Gandiju. Da li je vreme za obračun sa istorijom i i gde će ovaj obračun sa spomenicima da nas dovede?

Podsetimo se na početku scena iz Šarlotsvila u Virdžiniji 2017. godine. Bio je to skup američkih neonacista, belih suprematista, ukrtako svih mogućih ultradesničara. Uz rasističke i antisemitske slogane, protestovali su zbog početka uklanjanja spomenika ličnostima koje su bile na poraženoj strani u vreme američkog građanskog rata. Tačnije, iz redova Konfederacije koja je podržavala robovlasništvo na američkom jugu. Ideja o uklanjanju spomenika ozbiljno se razmatra od 2015. kada je jedan beli suprematista ubio devet Afroamerikanaca u Čarlstonu u Južnoj Karolini.

Protest u Šarlotsvilu završio se tako što je jedna osoba koja je demonstrirala protiv okupljanja desničara, izgubila život kada je automobil uleteo u grupu okupljenih ljudi. Tada su se pojavili još žešći zahtevi da se spomenici koji praktično “slave rasizam” uklone. Neki su ipak preživeli do danas. Posle ubistva Džordža Flojda, međutim, ni za spomenike više ništa nije isto.

“Ja bih rekao da je ovo što se događa u Sjedinjenim Državama neka vrsta zakasnelog obračuna sa sopstvenom istorijom. Činjenica je da je sazrelo uverenje da rasizam u Americi nije samo nešto što je incidentno, već je i sistematski ugrađeno u društvo i politički sistem”, kaže za RTS nekadašnji dopisnik iz SAD Milan Mišić.

Spomenici se uklanjaju, a simboli Konfederacije povlače iz upotrebe na institucionalnom nivou. U Ričmondu u Virdžiniji, na primer, već 130 godina stoji spomenik Robertu Liju, čuvenom generalu Konfederacije. Sada izgleda kao Berlinski zid 1989. prekriven porukama i grafitima. Gradonačelnik je rekao da će ga ukloniti do prvog jula. I Pentagon je počeo diskusiju o promeni imena deset vojnih baza nazvanih po generalima Konfederacije.

Milan Mišić smatra da se statue, posebno one koje su dugo u nekom društvu, tumače kao simboli, nasleđe istorije i podseća da jedna škola mišljenja govori da ih ne treba rušiti i da treba ostaviti “spomenike zabludama”. Problem je što se u ovom slučaju one tumače kao određen pogled na istoriju, žal i opravdavanje jednog od najbrutalnijih sistema na svetu, jer robovlasništvo je podrazumevalo da su robovi pokretna imovina.

“Treba i da se podsetimo da je rasizam prvobitni greh američke istorije”, kaže Mišić.

“Očevi osnivači su, usvojivši Deklaraciju o nezavisnosti, rekli da su svi ljudi od tvorca stvoreni jednaki. U isto vreme izglasali su produžetak robovlasništva, što je značilo i da se pri brojanju svaki crnac računa kao tri petine belog čoveka”.

KOLONIJALIZAM DOŠAO NA NAPLATU
Neočekivanom silinom, protesti protiv rasizma izazvani ubistvom Džordža Flojda proširili su se na zemlje koje imaju kolonijalnu prošlost.

Upravo zahvaljujući takvoj prošlosti je Velika Britanija nazivana imperijom gde sunce ne zalazi. Protesti na Ostrvu međutim, imaju današnje razloge. Ako ste crnac u Britaniji, statistike pokazuju da je devet puta veća šansa da vas policija zaustavi, tri puta da vas uhapsi, a pet puta da će na vas biti otvorena vatra.

Ipak, policijska brutalnost niti broj ubistva povezanih sa policijom, nisu ni približne brojkama u Americi.

“Organizator protesta, britanska podružnica organizacije “Black lives matter” pokušava da ljudima koji doživljavaju policijsku nepravdu da imena, prezimena. U tome pomažu i društvene mreže, jer ima brojnih snimaka gde se prikazuje ta diskriminacija”, kaže dopisnik RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

“Na protestima demonstranti nose plakate sa imenima tih ljudi i oni više nisu statistika, postaju ljudi kojima je učinjena nepravda”.

Ni britanske statue nisu pošteđene. Među njima je mnogo ljudi koji su istorijski značajni za Britaniju, neki su bili i filantropi. Međutim u biografijama neretko saznajemo da su bili rasisti, neki konkretno trgovci robljem.

Debata o spomenicima koja se vodi godinama. A da će nešto morati da se reši pokazuje primer iz Bristola gde je spomenik Edvardu Kolstonu srušen i bačen u luku. Bio je trgovac, filantrop i trgovac robljem. Posebno je sporan Sesil Rouds, osnivač Rodezije, današnjeg Zimbabvea.

“Univerzitet u Kejptaunu u Južnoj Africi i dalje nosi njegovo ime, imamo i Rouds stupendiju. Ali jasno je da je Rouds bio otvoreni rasista”, podseća Ivana Miloradović.

Govorio je da je anglosaksonska rasa superiorna i da “što više Zemlje nastanimo, to bolje za Zemlju”. Ali ponovo se postavlja pitanje, treba li ga posmatrati u kontekstu vremena ili kroz današnju prizmu. Kada je reč o slavnim ličnostima kao što su Čerčil i Bajden Pauel, osnivač skauta, to nije tako jednostavno.

Gradonačelnik Sadik Kan je daskama zaštitio spomenike od deomonstranata. To je izavavlo bes premijera Džonsona koji smatra da “ne možemo prekrajati istoriju, već je moramo prihvatiti kakvom jeste”.

LEOPOLD – MONSTRUM (I)LI GRADITELj
Sledeća je nastradala statua kralja Leopolda u Belgiji. Ova zemlja je tokom 19. i početkom 20. veka upravljala velikom teritorijom u Africi koju danas zauzima DR Kongo. Kralj je tom teritorijom upravljao kao svojim privatnim posedom. Kako prenosi dopisnik RTS-a iz Brisela, Dušan Gajić, za taj period se vezuje brutalna eksploatacija lokalnog stanovništva.

“Govori se o milionima žrtava, neki upoređuju taj period sa genocidom i nedelima koje su kasnije počinili Hitler i Staljin. S druge strane belgijska istorija beleži Leopolda II kao vladara koji je formirao modernu zemlju, ostavio pečat na formiranju mnogih belgijskih gradova uključujući i Brisel”.

Leopold Drugi se pamti kao kralj graditelj, ali je između ostalog u Belgiji izgradio i Muzej Afrike, što je praktično bio ljudski zoološki vrt. Posle reakcija na proteste u Americi, sada se u Belgiji govori o osnivanju parlamentarne komisije za kolonijalizam, čak i o mogućem izvinjenju Vlade ili kralja.

“Nekih 70 javnih mesta u Belgiji nosi ime kralja Leopolda II, bilo da su to ulice, trgovi, stanice ili statue. Šta učiniti sa njima? Neke su ovih dana uklonjene, druge će možda dobiti propratno objašnjenje u kolonijalnom kontekstu. Svakako, to nije moguće uraditi preko noći”, kaže Gajić.

RASIZAM, FRANCUSKA, ŠARL DE GOL
Slične događaje nije izbegla ni Francuska. Posle sukoba demonstranata i policije na ulicama, na red su došli i spomenici.

Pre nekoliko dana je na jugoistoku zemlje s postamenta srušeno poprsje Leona Gambete, šefa diplomatije, predsednika Saveta ministara iz druge polovine XIX veka, i jednog od osnivača tzv. Treće francuske republike koji je zastupao politiku kolonijalizma.

Pre toga je nekadašnji poznati fudbaler Vikaš Doraso, sada kandidat na izborima u Parizu, simbolično imenom Polet Nardal, prve crnkinje koja je studirala na Sorboni, prelepio naziv ulice koja nosi ime po naučniku Žoržu Kivijeu, koji se bavio komparativnom anatomijom iz XIX veka.

Imao je rasističke predrasude i afričke crnce smatrao nižom rasom”, kaže dopisnik Večernjih novosti iz Pariza Goran Čvorović.

Portparolka francuske vlade je rekla da bi moglo da se postavi pitanje promene imena avenije Bižo u Parizu, nazvanoj po maršalu iz XIX veka koji je bio guverner Alžira i sprovodio tehniku spaljene zemlje. Po njemu se u Francuskoj zove više bulevara, avenija i škola. Jedna njegova figura je i na fasadi Luvra.

Demostranti nisu poštedeli ni generala Šarla de Gola. Oskrnavljeno je više spomenika, ponegde je njegovo lice prekriveno narandžastom bojom uz natpis da je bio pristalica robovlasništva.

“Predsednik Makron je nedavno u obraćanju naciji rekao da će se Francuska boriti protiv rasizma i diskriminacije ali i rekao da neće brisati tragove iz istorije i neće rušiti spomenike”, kaže Čvorović.

“Iz okruženja francuskog predsednika stigli su predlozi da se umesto toga podignu spomenici ličnostima protiv kojih su se borile sada sporne ličnosti, i da se tako uspostavi istorijska ravnoteža”.

KOLUMBO, GANDI, CEZAR
I tu nije kraj. U Americi se ne poziva isključivo na uklanjanje statua iz vremena građanskog rata. Tako je u nekoliko mesta uništen spomenik Kolumbu. U Ričmondu je statua oborena, zapaljena i bačena u jezero. Na postamentu je ispisano “Kolumbo predstavlja genocid”.

“To je takođe podsećanje na deo istorije koji je danas ulepšan”, kaže Milan Mišić.

“Da je osvajanje novog sveta praćeno genocidom prema domorocima. Početak je naravno, otkriće Amerike”.

U još jednoj bivšoj kolonijalnoj sili, Španiji, nema protesta, mada je grupa članova gradskog veća Barselone već tražila uklanjanje čuvenog spomenika Kolumbu, jer je to spomenik kolonijalizmu. Problem za one koji bi da ga uklone je i što je ovaj spomenik jedan od onih koji najviše privlači turiste.

Postavlja se pitanje je dokle treba ići sa uklanjanjem spomenika za koje se smatra da slave kolonijalizam. U Oksfordu je sada na primer problematičan zahtev da se skulptura Sesila Roudsa ukloni sa Orijel koledža čiji je on bio najveći dobrotvor.

Još je spornija peticija za uklanjanje spomenika Mahatmi Gandiju u Londonu, jer je jedan njegov biograf, tačnije njegov unuk, pisao da je imao predrasude prema crnom stanovništvu kao mlad advokat u Africi.

“Postoje istoričari i biografi koji misle da to nije tačno, ali zar nije Gandijevo delo ono koje je preinačilo te njegove stavove”, kaže Ivana Miloradović.

“Tu je pitanje, možemo li da se menjamo, da li se naši stavovi tokom života delima menjaju? To je deo debate, zato je malo verovatno da će Gandi biti uklonjen. Inače, bivši laburistički poslanik za Totenhem, mesto gde su bili rasni nemiri 2010. je izjavio da će, pošto je on otkrio tu Gandijevu statuu, važnu za indijsku Gudžarat zajednicu, nju ako treba i fizički braniti.

“Dotle idu strasti, jer statue su simboli prošlosti, ali i političkih stavova. Ovi protesti su pokrenuli značajnu debatu, ali pitanje je da li će uroditi plodom ili dovesti do samog apsurda.”

Ostaju brojna pitanja, šta činiti sa statuama Konfederalista na Kapitol Hilu u Vašingtonu, kako tretirati osnivače američke nacije za koje su svi ljudi bili jednaki sem robova? Ovih dana je HBO, sa jedne platforme uklonio klasik “Prohujalo sa vihorom” zbog kako je navedeno, iskrivljene slike zadovoljnih robova i herojskih robovlasnika.

Stižu i upozorenja – da vandalizacija nekih spomenika, poput De Golovih u Francuskoj izaziva i suprotnu reakciju i čak može da pothranjuje desničare. Nešto slično već smo videli u Londonu. I ide li se predaleko u istoriju u želji da se isprave nepravde? Evo slikovitog primera iz Belgije.

Posle statue kralja Leopolda, Belgijanci su ironično komentarisali da treba ukloniti Cezara jer ih je pokorio pre 2.000 godina. I onda je prošlog vikenda u Flandriji, na spomeniku Cezaru otkinuto koplje i ispisana reč “lopov”.

 

Autor Nataša Đulić Banović

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Evan Frost

 

Izvor RTS, 19. jun 2020.